Када је једна студенткиња упитала професора како би он, и поред савршеног теоријског предавања које је одржао, сликовито описао онај део личности који називамо несвесним, човек је мало застао, па је рекао: „То вам је као када морате да стојите у реду да платите рачуне, а ви бисте најрадије сада да плешете, па кажете себи: ‘хајде, стрпи се да обавимо ово што морамо, па ћемо да плешемо’.”

Осим снова и лапсуси, такође, играју велику улогу у откривању тј. продору несвесних садржаја у свесно, па сте сигурно чули како неки људи уместо медицина рада, кажу медицина здравља. Или, када забринута мајка позове Институт за мајку и дете, па пита да ли је то Институт за мајку и сина. Иако наведени примери исувише бледо дочаравају несвесно у нама, ипак малчице могу да осветле ону познату Јунгову дефиницију како је „индивидуациони процес као стара игра чекића (свесног у нама, које треба да брани своје разлоге и сачува себе) и наковња (несвесног, којем треба дати могућност да се испољи), између којих се гвожђе (човеков живот и његово Ја) стрпљиво кује у неуништиву целину, индивидуу.”

Православно предање

Већина трезвеноумних отаца у својим списима, од којих је неке професор Јеротић обрадио, свесна је реалности и снаге несвесног у нама. Тако се њихов напор не ограничава само на испитивање оног што се дешава на површини душе. Напротив, они пониру у њене дубине покушавајући да схвате шта се дешава на површини.

Проучавајући списе трезвеноумних отаца, Корнаракис закључује како је њихово искуство показало да им се многе помисли појављују у уму и мишљењу савршено произвољно и својевољно. Лако је онда закључити да се „умни” рат не води само на нивоу свесног у нама.

„Како се то дешава? Веома често, а да ми то нећемо, досађују нам помисли тако да нас готово да и не знамо покраду, улазећи кришом и неосетно. Све се то дешава тако да их је немогуће спречити, а камоли познати и предупредити”, са чуђењем се монах Герман обраћа авви Мојсеју као искусном у духовном животу.

Нил Подвижник и дубинска психологија

Да су многи од Отаца свесни снаге несвесног потврђује и пример који Корнаракис наводи у својој студији о несвесном. Он наводи пример светог Нила Подвижника који каже: „Мада страсти не досађују непрестано, ипак кришом узмичу и сазревају, користећи време да ојачају. И као што непрестано гажена земља не рађа трње, (макар га и имала) јер гажење то омета, корење ипак дубоко у њој остаје, па ће нићи када време то допусти. Тако и страсти које су стално ометане постају јаче; а пошто се притаје, нападну са великом снагом, скривајући велику опасност по оне који су их занемарили на почетку боја, и објављују рат.”

На овом примеру сасвим се лепо виде сви познати стадијуми потискивања неке емоције на начин како их дефинише дубинска психологија. Нека емоција коју свесно из било којег разлога не може да усвоји, одбацује је и потискује у несвесно. Али, сваки потискивани душевни садржај тако стиче независност обликујући се у слободно дејствујућу душевну силу. На тај начин, оно што насрће из несвесног омета свесни душевни живот. Тако се сваки потиснути душевни садржај оснажује или како каже свети Нил „додатно утврђује.”

Касијан Римљанин и суочавање

Дакле, да бисмо избегли лутајуће душевне садржаје после свесног или несвесног потискивања, могуће је да се са њима свесно суочимо и да их упознамо. Тако он сведочи: „Пошто сам провео у пустињи неко време, почела је да ме узнемирава лењост и поверих се авви Мојсеју и рекох како ме је претходнога дана страшно узнемирила лењост и да сам страшно занемоћао, а да је се нисам ослободио док нисам отишао и поверио се авви Павлу. А авва Мојсеј ми је на то одговорио и рекао: ‘Храбро, ниси је се ослободио, него си јој се вероватније предао као роб и слуга; и знај да ће сада да те снажније напада као онога који је побегао из битке, ако се убудуће не будеш постарао да је трпљењем и молитвом и рукодељем победиш.’” Отуда је јасно, даље тумачи Корнаракис, да му авва Мојсеј, као искусни зналац комплексног деловања потиснутих душевних садржаја, препоручује свесно суочавање путем трпљења, молитве и рукодеља. На тај начин, како учи и савремена дубинска психологија, долази до постепеног и природног усвајања непријатних душевних садржаја и избегава се њихово одбацивање у несвесно, чиме се изазива њихово деловање у виду комплекса. Конкретно, када је реч о страстима, са њима се ефикасније и успешније води борба када се човек суочи хладнокрвно „лицем у лице“, него када избегава да призна њихову снагу и размере, просто их потискујући само одрицањем од задовољства.

Монах Евагрије и самоиспитивање

Свесно суочавање, међутим, са непријатним или у сваком случају недопустивим душевним садржајима повлачи за собом, што је и природно, самоиспитивање оног који жели да их се ослободи. То посебно препоручује Евагрије Монах, па каже: „Пошто се у време искушења догоди да се ум смути и да не види шта се тачно дешава, након што демон одступи овако чини: седи и сам са собом сети се шта се догодило, откуда си кренуо и куда си ишао, на ком месту те је ухватио демон блуда или туге или гнева и како је потом било. Све то испитај и предај памћењу, да би када опет дође могао да гаразобличиш. Запамти и место где се крије и онда ћеш моћи да га пратиш.“ Корнаракис, пак, истиче да овако препоручено самосагледавање свакако није ограничено само на оно што се тиче демонског прилога, већ би било добро да обухвати и субјективне душевне претпоставке оног што се анализира. Улажући труд у том правцу, делатно ходимо стазом самопознања, која је неопходна за систематски и ефикасни обрачун са страстима и интеграцију потиснутих душевних садржаја.

На крају

Несвесно је веома пространо. Фројд је то овако описао: „Несвесно је велики круг, свесно је мали круг; свесно је ледена санта на океану која се види, несвесно је онај део који се не види, а тај део који се не види на леденој санти увек је већи од дела који се види.”

Према томе, неоспорно је да се душевно устројство човека не састоји само из познатих функција и душевних сила. Осим њих, постоји и несвесна душевна област, која чини битан саставни део човекове душе, будући да је њен утицај на свесно неретко пресудан.

Зато, двоструки читаоче налик на мене, брате (Т. С. Елиот) молим те, ако си успео да прочиташ овај текст до краја, врати се на почетак и прођи га бар још једном, јер једино што нам остаје је настојање (Т. С. Елиот).

(Духовна терапија, 5. 6. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Hu

Categories: Преносимо