Кардинал Курт Кох: Са СПЦ водимо поверљиве разговоре о Другом светском рату и Степинцу

Морамо да продубимо дијалог о догађајима из Другог светског рата и тек онда можемо заједно, Католичка и Српска православна црква, да кажемо више о томе, каже кардинал Курт Кох

Курт Кох, кардинал

Курт Кох, кардинал

Председник Папског већа за унапређивање јединства хришћана, швајцарски кардинал Курт Кох, други пут је у посети Србији од почетка ове године. Он би сутра требало да има састанке на највишем нивоу са патријархом Иринејем, председником Србије Томиславом Николићем и министром спољних послова Ивицом Дачићем.

Посета има за циљ да продуби пријатељство две цркве, Римокатоличке и Српске православне, кратко и дипломатски описује кардинал Кох циљ својих сутрашњих сусрета у интервјуу за „Политику”. Његова претходна посета, у фебруару, иако је испраћена само кроз кратко саопштење СПЦ, завредела је пажњу јавности. Том приликом кардинал Курт Кох и патријарх Иринеј са члановима Светог архијерејског синода, ставили су на дневни ред болна и комплексна питања која се увек испрече када се говори о односима две цркве: спорне догађаје из Другог светског рата. Представници Римокатоличке и Српске православне цркве пажљиво су саслушали једни друге и изнели своје ставове анализирајући историјску перспективу збивања на тлу бивше Југославије у периоду Другог светског рата, како је то наведено у саопштењу СПЦ. Ни кардинал Курт Кох, у разговору за наш лист, не открива више детаља.

– То је поверљив разговор између Српске православне цркве и наше. Јасно је да постоје одређене потешкоће на историјском плану и да морамо разговарати о тим различитим стварима. Треба да продубимо овај дијалог и тек онда можемо заједно, обе цркве, да кажемо више о томе – објашњава кардинал Курт Кох.

Претпостављам да је канонизација кардинала Алојзија Степинца једна од главних тема овог дијалога?

Да. Кардинал Степинац је врло важна личност у тој историјској ситуацији и свакако морамо да разговарамо о њему.

Да ли је састанак у фебруару био само почетак разговора о догађајима из Другог светског рата? Да ли ће се тај дијалог наставити?

То је почетак разговора и свакако морамо наставити са њим.

Да ли су то разговори само између црквених великодостојника или се, можда, размишља о укључивању историчара, на пример?

Разговарамо и о томе.

На челу сте Папског већа за унапређивање јединства хришћана од 2010. године. Шта је хришћанско јединство данас, који су његови најважнији аспекти? Да ли је то заједничка акција у друштвеним питањима, предузимање заједничких корака како би се ојачала хришћанска позиција у секуларној Европи? Да ли је то литургијско, теолошко јединство?

Поменули сте врло исправно да екуменизам има много различитих димензија, може бити сарадња на културном нивоу, размена искуства у друштвеним питањима. Врло важно питање је духовни екуменизам, молитва за јединство. Други ватикански концил у свом декрету наводи да је духовни екуменизам срж целокупног екуменског покрета. Али, крајњи циљ јединства између цркава је јединство у вери, у светим тајнама, у богослужењу. То је наша визија циља екуменизма. Исус је хтео једну цркву, а не мноштво цркава. У Јеванђељу по Јовану Исус се моли да сви буду једно.

Јавност сматра састанке на највишем нивоу као један од веома снажних симболичних показатеља јединства. Због тога су вас многи новинари пре мене питали: када ће се папа Фрањо састати са руским патријархом Кирилом. Какви су односи Руске православне цркве и Свете столице? Шта стоји на путу састанка руског патријарха и папе?

Имамо дугу историју односа са Васељенском патријаршијом. Први састанак између васељенског патријарха Атенагоре и блаженог папе Павла Шестог одржан је у јануару 1964. године у Јерусалиму. После тога, имамо редовне сусрете, сваке године делегација из Константинопоља долази да прослави са нама празник Светог Петра и Павла, 29. јуна, а ми одлазимо у Васељенску патријаршију да са њима прославимо Светог Андреја. Прошле године, на ту прославу ишао је свети отац. Са Москвом немамо такав однос. Још се нису састали папа Фрањо и патријарх московски и све Русије Кирил. Надамо се да ће до тог сусрета доћи, али он мора да буде припремљен са обе стране. Ипак, нека сарадња са Москвом постоји, пре свега на културном и социјалном нивоу, имамо такође заједнички интерес у погледу очувања хришћанских вредности у нашим друштвима.

Питање папине посете Србији више пута је било у центру пажње наше јавности. Патријарх Иринеј неколико пута је изјављивао да има жељу да се састане са папом. Када би до овог сусрета могло доћи и шта подразумевају припреме за такав сусрет?

Шта Његова светост, патријарх Иринеј, одлучи о томе, морате питати њега. У сваком случају, потребан је консензус различитих страна.

Део верника, и православаца и католика има неповерење када чује синтагму „јединство цркава”. За њих, то је нешто што прети да промени њихов верски идентитет. Шта бисте им поручили?

Екуменизам је неодвојив од суштине цркве. Он не може да буде нешто што не припада идентитету цркве јер је Исус желео једну цркву. Сматра се да екуменизам захтева одређене промене у исповедању вере, али он не мења идентитет неке цркве. Може само да је продуби јер екуменизам није опасност, већ обогаћивање односа између различитих цркава. Од друге цркве можемо нешто да научимо. У свом апостолском обраћању „Evangelii Gaudium” свети отац папа Фрањо говори о Православној цркви, о томе да можемо да научимо нешто од Православне цркве. Пре свега, о саборности. Такође, Православна црква може нешто да научи од Католичке. Мислим да је екуменизам обогаћивање, а не претња по цркву.

Наслов: Стање ствари

Јелена Чалија

(Политика, 27. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4C5



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Imajuci u vidu ljude ubijene zbog veroispovesti (tj samo zato sto su bili pravoslavci katolici ili muslimani), iskreno se radujem ovim susretima. Uz duboku zahvalnost kardinalu i patrijarhu i sa uverenjem da ce ti susreti doprineti obostranom obogacenju.

Оставите коментар