Драгослав Пакић: Кад Србија корача седећи

Србија неће моћи дуго да седи на две столице, поручују јој европске мудроње. Мораће да се одлучи за једну и да смело корача ка том циљу.

Како ће да корача седећи? – није одговорено.

Srbija-i-EU

Да ли то Европа Србији, уместо столице, нуди дубак, сматрајући да још није научила да се самостално одржава у усправном и достојанственом ставу?

Можда је то уредна столица која се од Србије тражи, а она не успева да је обезбеди.

Да ли је та столица, света столица римског понтификата?

Ни за то, такође, није добијен прецизан одговор иако је речено (Никифоров) – да су „Срби мали народ са менталитетом великог народа“ што их је и навело да поставе такво питање.  Одговорено је, да не грешимо душу, ћутањем и неким тешко разумљивим знацима средњег прста. То су Срби протумачили као знак одобравања.

Зато свети отац, да свету столицу не би оставио упражњеном, није смео да дође у Србију па је Николића позвао к себи у Рим. Када је Неверни Тома, тако небом путујући, сазнао да је света столица тренутно заузета, хтео је, не могавши да савлада сопствени бес, да изађе из авиона. У договору са Земаљском Србијом, руководство авиона је одлучило да се  владин авион у целости врати на земљу, а да министре и председнике убудуће воза Ер Небеска Србија.  Владин авион остаје на располагању да, када год то влади устреба, заједно са владом поново и до краја мандата буде ни на небу, ни на земљи.

Тако је пропао покушај свођења српског седења на само једној столици.

Да то којим случајем није она столица у бриселској чекаоници? – најзад је, као оправдано питање, Србима дошло из оног дела које је најчешће у столици у једно од 35 поглавља.

Србија је са надлежних инстанци добила одговор да се не ради само о столици и о ономе што је у њој, о ономе, прецизирано је, где кичма губи своје часно име, него је у питању сам улазак. У Европу се, објашњено је, улази хладне главе и промишљено. Онима који рачунају на две, или више столица итд., уместо главе за улазак нуде се поглавља. Или заглавља. Европи је сасвим свеједно, важно је да ће Србија у сваком случају да заглави. И то у 35 варијанти.

Они дужег животног искуства, људи руралне провенцијенције, тврде да се ипак ради о столици, али оној сеоској са три ноге, у народу познатој као – троношка.

Одатле и слоган као порука са свих бил-бордова, бил-клинтона и карл-билтова:

„Са седења на две столице о туђем трошку, пређимо на троношку!“

Злобници су дописали: „У европском ћошку!“

Оправданост оваквих намера налази се у законима физике по којима је тело најстабилније – Европи је потребна стабилна и просперитетна Србија – уколико се ослања на три тачке ослонца.

Позивају се, такође, и на вишевековно српско искуство са клавиром, који је био гусле све док није добио трећу ногу. Тако је и гуслање о путу без алтернативе прерасло у клавирски концерт у ЕУ молу за три руке и три ноге.

Чврст и тешко оборив аргумент осведочених освајача женских срдаца, који се такође куну у трећу ногу, нису чврсто држали у својим рукама па се на њега нису ни ослањали.

Све у свему, српска столица мора бити једна и недељива, чврста и са све три ноге окренута само једној страни света. Без наслона је и без ослонца за руке.

Тако устоличеним Србима није потребна помоћ ни од Руса, ни од Кинеза.

Да су се Срби држали кинеског гесла „колико пара, толико капитализма“, још увек би били у родовској заједници.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4wP



Categories: Судбина као политика

1 reply

Оставите коментар