Прихватам одлуку Сабора, иако не признајем своју кривицу – рекао је за „Новости“, у среду после седнице на којој је разрешен, владика Георгије: – Сабор је највише тело наше цркве. Он ме је изабрао за владику, он има право и да ме смени. На седници се свашта чуло, а и ја сам рекао све што је било примерено да изговорим.
Каже да га очекује повратак у Канаду, где ће остати трајно настањен.
– Планирам да се вратим у наш манастир, где постоји кућа купљена за смештај епископа. Појединци су покушали да оспоре и статус овог стана, али ту су ствари чисте. Више од 40 година носим мантију и најмање што очекујем од цркве јесте да ми допусти да мирно проведем остатак живота – истиче владика у изјави за „Новости“.
(Вечерње новости/Србин.инфо, 20. 5. 2015)
Вељко Ђурић Мишина: Пројекат против Цркве
Морално посрнуће српског народа одразило се и на Српску православну цркву, јер је и она само део истог народа
Овогодишње заседање Сабора у знатној мери биће сасвим другачије у односу на досадашња. Није спорно да је међу архијерејима много неспоразума по стратешким питањима деловања Цркве у будућим временима.
Морално посрнуће српског народа одразило се и на Српску православну цркву, јер је и она само део истог народа. Тако, на пример, све нове појаве у народу (повећање злочина у породици, агресивни хомосексуализам, дрога, секташтво итд.) уочавају се и међу свештенослужитељима.
Приходи у већини епархија су порасли из разних разлога. Како су они, неопорезовани и без икакве контроле државе али и институција Патријаршије, није никакво чудо што и међу свештенослужитељима има оних који се баве пословима који спадају у криминогене оквире.
Форсирање података о паду угледа Цркве је део пројекта растурања Српске православне цркве, у коме је крајњи циљ да се она сведе у раван, на пример, Војске, која је такође некада била угледна институција. Глобални пројекат „Србија по нашој мери“, сачињен је пре петнаестак година у посебним телима америчког Министарства иностраних послова а по предлозима Савета за иностране послове Рокфелереове фондације. Тако је, на пример, за Србију и Балкан закључено: „Коначан статус Косова требало би да буде решен до 2007, са или без промене граница, а Република Српска не може бити компензација Србији за губитак Косова. Ратни злочинци морају бити ухапшени и осуђени, а политичко-криминални синдикати (мафија) уништени… Сви на Балкану, укључујући политичке елите, војску, вође јавног мњења и најширу јавност морају да признају и прихвате да будућност лежи у Европи. Ко то схвати, биће подржан. Ко не схвати, биће маргинализован… Међународну заједницу на Балкану водиће ЕУ, док ће америчка компонента бити присутна у робусној форми (НАТО)“.
Како су седнице тек започеле, тешко је предвидети могући расплет.
Извор Новости, 19. мај 2015.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4wU
Categories: Вести над вестима
Reblogged this on Serbia World News. rs.
Није неуобичајено да се смени неки владика. Онај ко познаје прошлост цркве зна да је увек било случајева да се из политичких или неких других разлога смени владика. Свима је познат случај митрополита дабробосанског Евгенија Летице који је из политичких разлога смењен 1920. по наређенју тадашњих власти,јер је наводно био аустријски човек . Сви знамо да је он био добар архијереј ,али није хтео бити националиста и мислио је да је национализам у цркви води у јерес етнофилетизма. И у пензији док је био помагао је своју цркву и учествовао је у изради Устава СПЦ као врхунски правник . Умро је 13. година после сменјивања. Још је доста таквих случајева ,али сад поменух овај.
„Морално посрнуће српског народа одразило се и на Српску православну цркву, јер је и она само део истог народа“?!
Пре би се могло рећи да је посрнуће СПЦ /мисли се на црквену хијерархију, са
све мањим броејм часних изузетака/ разлог моралног посрнућа србског народа, а не обрнуто, како се наводи у поднаслову теме!
Народ, паства, постаје све сиромашнији, а црквена јерархија све имућнија,
беснија и обеснија, па се не задовољава само тиме, већ тој, до голе коже огуљеној пастви, намеће и којекакве иновације у Богослужбеном поретку, пре
свега у – Литургијском поретку, све више га уподобљавајући отпадничким и
секташким тенденцијама.
Свако ко се таквим тежњама супродстави бива каштигован од црквене врхушке
и свргаван са дотадашње позиције, а све и уме и за рачун “Новог светског поретка“, свеопште евро-атланске глобализације?!
Ако се свему дода и флоскула, иречена кроз уста Карла Билта, Збигњева Бжежинског и других сатанистичких ликова НСП – да је превославље непријатељ број један, онда је разумљиво зашто се ради на његвом растакању, језиитском методом – растакањем изнутра!!!
Драган Славнић