Алексеј Димитријевић: Да ли Русија својом кривицом губи медијски рат у Србији?

Гужва и жамор уочи конференције за штампу Сергеја Лавора и Ивице Дачића. „Здравствујте Србин инфо“ – заорило се из грла руског колеге из Москве, који је дошао у Београд да извештава о посети руског министра спољних послова. Срдачан сусрет, после неколико минута, руски познаник је „пресекао“ помало непријатном опаском:

– Него да вас питам, да ли знате због чега је Лавров послао свечану поруку поводом почетка излажења додатка „Рускаја газета“ у магазину „Недељник“? Зар то нису београдске новине са прозападном уређивачком политиком? Још се штампају на латиници.

Промоција првог броја часописа „R magazin“ – специјалног издања Росијске газете која од маја редовно излази уз Недељнику хотелу Метропол. (Фото: ТАнјуг/Марко Ђоковић)

Промоција првог броја часописа „R magazin“ – специјалног издања Росијске газете која од маја редовно излази уз Недељнику хотелу Метропол. (Фото: ТАнјуг/Марко Ђоковић)

Ми слежемо раменима, не знамо шта да одговоримо. Не само да је реч о новинама које су небројано пута глорификовале пут у ЕУ и виновнике петоктобарске револуције, него се по Београду прича да посебно воли да их чита и амерички амбасадор Мајкл Кирби.

Добро, неко ће рећи, то је изолован случај, добро је да се чује руски глас и у таквом једном медију. Ипак, тешко објаснити због чега је већ дуго „Сбербанка“ уз „Гаспром“ један од главних спонзора „Б92“, а Руски дом у сарадњи са „Блицом“ штампа књиге из руске књижевности.

Добро, неко ће рећи, ако их финансијски „подмажу“ неће водити медијски рат против Кремља. Грешка. Брисел, Вашингтон и НАТО и даље су „свето тројство“ послушничких медија и то се јасно види, сваког дана и у готово сваком чланку.

У исто време, новине као што су „Вечерње новости“ и „Политика“, које о Москви пишу у много позитивнијем светлу и које су објективно извештавале о украјинској кризи, о спонзорима из Русије могу само да сањају. Шта тек рећи за групу патриотских сајтова, који по броју читалаца превазилазе и највеће тираже. Они су и даље невидљиви за људе који одлучују где ће ићи макар део спонзорског колача из Русије.

Да у Москви нису свесни колико је важна моћ медија не може се рећи. Доказ је глобални успех телевизије „Раша тудеј“, која је све гледанија не само у Европи, него и у Великој Британији и Америци.

Можда Србија сада није у фокусу Кремља због Украјине, али ако се нешто ускоро не промени по питању јачања руске позиције у српским медијима, повампирени фашизам са Запада ће однети победу у домаћем јавном мњењу, без обзира на то што народ (и даље) већински жели савез са Москвом.

Руски финансирање прозападних ТВ станица и штампе неће донети ништа добро. Све док се не створи медијски блок, који би чиниле макар једна велика телевизија, дневна новина и неколико интернет портала са српском и уједно проруском уређивачком политиком, Москва неће имати шансу да добије медијски рат у Србији.

Опрема: Стање ствари

(Србин.инфо, 16. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4v4



Categories: Преносимо

4 replies

  1. Текст г. Димитријевића има једну озбиљну ману: он се пита да ли (постсовјетска) Русија својом кривицом губи медијски рат у Србији. Не треба да поставља знак питања – она га је изгубила, и настављајући своју медијску офанзиву на садашњи начин нема никакве шансе да поправи тај губитак. Руска елита од пре Првог светског рата, која је давала печат оновременом медијском представљању Русије у свету, није се разликовала од својих западних парњака по образовању, култури, начину размишљања и опхођења, и на достојан начин (а Богу хвала, имала је и чиме и киме) је представљала Русију пред иностраним јавним мњењем. Ствар стоји дијаметрално супротно са савременом постсовјетском елитом која (би требало да) то чини…Имам доста искуства из живота, школовања и рада и на (југо)истоку – (ФНРЈ/СФРЈ) и Западу (САД, Холандија), имао сам пословне и личне контакте (са Запада) са совјетским стручњацима (професорима, чиновницима министарстава), а – по пропасти СССР-а и са млађом генерацијом интелектуалаца – истина, стасалом из редова не простих “совјетских человјека“, него потомака средње совјетске “номенклатуре“… Могу рећи да се не треба чудити ономе чему се г. Димтиријевић чуди, постављајући питања “зашто?“. Они који и сада доносе одлуке на том пољу у постсовјетској Русији и у њено име, једноставно немају слуха за интелигентни “public relations“, јер је током дугих деценија после бољшевичког преузимања власти целокупно њихово образовање и духовно стасавање још од детињства, кроз школовање, пошло сасвим другим колосеком од оног којим се то даље развијало на Западу, а до данас је то отишло толико далеко да се слободно може говорити о различитим световима. У самој Србији је у том погледу стање хибридно. Овим не желим да идеализујем западни систем комуникација, организације друштва и државе, школовања, итд. који је далеко од идеалног – али ако од двају лоших треба да бирам неки ипак мање лош, онда немам ни тренутка сумње, јер добро познајем оба: бирам западни. Г-дин Димитријевић се, дакле (ваљда из деликатности и обзира) пита да ли Русија својом кривицом губи медијски рат у Србији … а него чијом? Међутим, они немају увида у поруке које сами шаљу Србима тиме што (а г. Димитријевић то недовољно подвлачи) за комуникацију са Србијом потпуно свесно и систематски бирају латиницу, уопште не схватајући колико то боде очи чак и оним Србима који су њихове присталице, јер тиме изражавају свој презир према можда најбитнијој одредници српске националне свести: српској ћирилици. Медијско понашање постсовјетске Русије у Србији је типичан пример слона у стакларској радњи, али – није им замерити; они, јадници, не знају друкчије да се понашају, па зато им тако и иде.

  2. @Иоанн Дубињин

    Изрекли сте: „Руска елита од пре Првог светског рата, која је давала печат оновременом медијском представљању Русије у свету, није се разликовала од својих западних парњака по образовању, култури, начину размишљања и опхођења, и на достојан начин (а Богу хвала, имала је и чиме и киме) је представљала Русију пред иностраним јавним мњењем.“ Из тога произилази, да је у то време постојало „медијско престављање“. Друго, показујете, да сте заборавили размишљања Достојевског о Западу. И најцрње од свега, да замишљате, да се Руси и православље могу упоређивати са тим Вашим Западом у коме живите. Као да не живите, СРЕЋНО, у најперверзнијој држави у свету!! Пардон у Еуропи! Ипак су Сједињене америчке државе на првом месту. Свест о томе, а свесни сте тога, утиче, да се толико трудите, да прикажете како су Руси „папани“.

  3. @слободан млинаревић: Казао сам “оновремено медијско“ представљање, јер – медији су и новине, књиге (књижевност), музика, филм, итд. А- тада није било радија, телевизије и интернета. Дакле – “медији“ нису само она последња три. Што се оцене о елитама тиче – остајем при ономе што рекох – а за лакше схватање: узмите 1914 г. као осовину – па пребаците време 100 година уназад (на 1814) – па онда са 1914 на 100 г касније (2014 г.) и упоредите културна достигнућа Русије (и њене “медијске поруке“ свету) у периоду 1814 – 1914г. са онима СССР-а (и пост-СССР-а) 1914 – 2014 г. Други период је за плакање. То итекако има (истина не искључиво) везе и са социјалним пореклом и саставом елита у тим периодима. Међутим, за Србе је важније оно што рекох о наступу постсовјета према Србима: “Међутим, они немају увида у поруке које сами шаљу Србима тиме што (а г. Димитријевић то недовољно подвлачи) за комуникацију са Србијом потпуно свесно и систематски бирају латиницу, уопште не схватајући колико то боде очи чак и оним Србима који су њихове присталице, јер тиме изражавају свој презир према можда најбитнијој одредници српске националне свести: српској ћирилици“. Размислите мало о томе… Ако Вам то не смета: фино. У том смислу, отидите и на србин.инфо, одакле је пренет овај текст и кажите шта мислите о ставу једног од коментатора (срб03122010 ), који каже: „…РУСИЈА НИКАДА НЕЋЕ ИЗГУБИТИ МЕДИЈСКИ РАТ КОД СРБА, МАКАРА НАМ И АТОМСКУ БОМБУ ПОСЛАЛА НА БЕОГРАД. МИ ПРАВИ СРБИ САМО ЋЕМО РЕЋИ, ВОЉА БОЖЈА, ДА СЕ СТРАДАЊЕМ, МИ ГРЕШНИ НЕПОКАЈАНИ, СПАСИМО.
    Праштајте“. То, је, ваљда паметно?

  4. @Иоанн Дубињин
    Зашто би Руси били већи Срби од Срба, који овде пишу латиницу. Ви осуђујете Русе због латинице, а нешто се не саћам, да сте нешто рекли поводом овдашњих „латиничара“. Морају Руси да воде рачуна и о „латиничарима“ широм Србије. Како би Цејовиц, Деда ђоле и слични могли да их разумеју? Лукаво је то проширење појма медија. Хвала што објаснисте.

Оставите коментар