Николићева платформа за Косово: Север покрајина, а остатак република

Председник ће, према сазнањима „Политике”, предложити премијеру да север Косова настави да третира у складу са Уставом Србије, а да територија изван заједнице српских општина има третман „који су Албанци имали у СФРЈ”

Косовска Митровица 22. април 2013: митинг против Бриселског споразума (Фото Танјуг)

Косовска Митровица 22. април 2013: митинг против Бриселског споразума (Фото Танјуг)

Нова платформа за Косово и Метохију председника Томислава Николића требало би, како сазнаје „Политика”, да се за два до три дана нађе на столу премијера Александра Вучића. Председник ће, према информацијама нашег саговорника, предложити влади да север Косова настави да третира у складу са Уставом Србије, док би територија изван Заједнице српских општина имала третман „који су Албанци имали у СФРЈ”.

Председник ће се, како сазнајемо, кретати у оквирима које му Устав дозвољава, али са намером да се ипак постигне трајни споразум са Албанцима. Идеја је да Косово, иако по Уставу Србије има статус покрајине, добије изузетно широку аутономију, какву имају републике у федерацији, са многим овлашћењима, али да се не ипак не прекрши Устав. Овај предлог требало би да попуни много шта што није обухваћено Бриселским споразумом јер намера председника, како сазнајемо, није да се овај акт дерогира.

Питање је, међутим, уколико председник заиста пошаље платформу која ће имати ове елементе, колико ће она моћи да опстане паралелно са Бриселским споразумом, поготово онај део који се односи на север Косова. Приштина и поред договора у Бриселу већ две године није спремна да прихвати формирање заједнице српских општина јер страхује да би то значило аутономију са огромним овлашћењима за Србе на северу и евентуалну поделу Косова.

Николић је већ имао неслагања са владом у погледу Косова и Метохије када је крајем 2012. предложио платформу у којој је стајала формулација да „ништа није договорено док све није договорено”. Примена таквог принципа водила је прекиду техничких преговора између Београда и Приштине и стављала под знак питања све што су до тада договорили тадашњи српски премијер Ивица Дачић и премијер Косова Хашим Тачи. Убрзо је овај део из платформе избачен или, како је то објаснио тадашњи председников саветник Марко Ђурић „та тачка није избачена, она је преформулисана у тачку у којој се објашњава да ће преговарачи који заступају интересе Србије бити у обавези да договоре постижу саобразно циљевима прокламованим у овој платформи”.

Најављујући крајем прошле године да ће радити на новој платформи председник Николић је рекао да ће то чинити у договору са премијером те да тај акт мора да представља оно „испод чега Србија не сме да иде и нешто до чега можда Приштина неће хтети да иде”.

„Нећу да пишем оно што влада неће моћи да спроведе. Нећу да се јуначим нити да износим оно што бих ја желео, него ћу да напишем оно за шта мислим да је оствариво”, казао је председник крајем прошле године.

Он је на једном брифингу за новинаре појаснио и свој однос према Бриселском споразуму рекавши да су Срби на северу Космета њиме незадовољни, док је он апсолутно прихватљив за Србе јужно од Ибра.

„Људи северно од Ибра мисле да ће Србија да их изда ако дозволи да се приштинска администрација прошири на север, а то није могла оружјем. Треба ваљда и о свом народу да водимо бригу”, објаснио је Николић своје гледиште.

Упитан шта ће се десити ако влада не прихвати његов предлог, председник је у интервјуу за „Политику” пре неколико месеци рекао да ће онда да се „склони из тога и сачека како ће влада да реши ту ствар по свом уставном праву на вођење унутрашње политике”, не искључивши ни могућност да са Вучићем не постигне договор око тога шта треба радити у вези са Косовом.

Ј. Церовина

(Политика, 12. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4tK



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар