Православно братство св. Доситеја: Самостална хиротонија

Канони и правила Цркве су свети и неизмењиви, па погледајмо их:

Прво правило светих Апостола гласи: „епископа да постављају два или три епископа“; Такође, тринаесто правило Помесног Картагенског сабора говори: „многи епископи нека се саберу да постављају епископа, а по нужди три епископа“…; шестдесето правило истог сабора захтева: „нека се не признају као довољно за постављање епископа… маље од три епископа”.

episkopi

Но у историји Васељенске Цркве је било немало примера савршено самосталних хиротонија, учињених од стране епископа Цркве Христове у условима гоњења, нашествија варвара, смутње, јереси, ратова, бесчинства лаже-братије епископа и других беда. Оне су незамисливе у временима, када је Св. Црква благоденствовала и цветала.

Из историје Православне Цркве познати су нам многи случаји хиротоније потпуно самосталне, и без согласности других епископа.

Примери из историје Цркве:

1. Бéда Преподобни (кога називају Достопоштовани) помиње писмо светитеља Григорија Двојеслова, аутора литургије Пређеосвећених Дарова. Григорије Двојеслов пише архиепископу Кентском и Британском Августину, где му указује о могућности рукополагати епископесамостално. То је 7 век од Рођења Христова.

2. У времена тешких искушења за Цркву, светитељ Григорије Чудотворац Неокесариски, је био рукоположен за епископа самостално од Федима, епископа Кападокијског града Амасије.

Исти он, је самостално рукоположио за епископа Команског свештеномученика Александра Ћумурџију.

3. Професор Казанске духовне академије В. А. Керенски каже: «Епископ Сидерије палебикски, био је рукоположен само једним епископом Филоном цирензијским, Атанасије Велики му је признао чин, и, по сведочанству папе Синесија (из времена када су папе били православни), сматрао га је достојним узвишења на птолемаидску митрополију».

4. Тако је био постављен и светитељ Евстатије Антиохијски, 3-4 век. Председовао на 1 Васељенском Сабору. Спомен 21 фебруара.

5. На исти начин постављен свети Павле Цариградски.

6. Свети свештеномученик Автоном еп. Витиније поставио је самостално за епископа Корнилија (Пролог 12. септембра).

7. У време гоњења против хришћана у Персији епископ Илиодор је поставио уместо себе за епископа Дидана презвитера (Пролог 9. априла).

8. Свети Евсевије Самосатски такође је рукополагао самостално епископе, како се о томе говори у Чети Минејима 22 јуна: «Многе цркве правоверних беху без својих служитеља, и светитељски престоли без архијереја или због аријанаца у Констанцијевом царству, или због идолослужитеља у време Јулијанове владавине. Док су једни били побијени, други су били прогнани. И да није прекратио Господ Јулијанов живот и царовање, једва би нека црква с служитељима својим остала цела. У такво страшно време, Јевсевије свети, тајећи свој чин епископски, у војној униформи обучен, обилазаше Сирију, Финикију и Палестину, утврђујући хришћане у светој вери и нади, и где обреташе цркву без служитеља, постављаше свештенике и ђаконе и друге клирике, а понегде и епископе постави од оних, које нађе да одбацују Аријеве догмате, и мудрују православно».

(Православно братство св. Доситеја, 26. 4. 2015)

Немогуће је бирократији да веже апостолски дух

У «Споменици древне хришћанске Цркве» (1 том, стр. 55 и 56 изд. 1829 г. на руском) постоји овакво сведочанство: «Пошто је аријанство угрожавало Цркву, Атанасије Велики, вративши се из заточништва, у разним градовима, кроз које је пролазио, иако они нису били у његовој епархији, је рукополагао не обзирући се; то је исто чинио свети Јевсевије Самосатски у време гоњења од аријанаца при Валенту. Он је, по сведочанству Теодорита, одевен у војну одећу, прошао сву Сирију, Финикију и Палестину, рукополажући свештенике и ђаконе, постављајући их на више црквене степене, и сређујући све настале беспоретке у црквама. На исти начин у Сирији, Киликији и другим местима, које набраја Теодорит, рукополагао је он епископе. Све је то било противно општим правилама, но било је неопходно ради реда у Цркви, која у таквим случајевима даје власт да поступају, као епископи у целој Васељенској Цркви».

vladike-eparhija

Митрополит Кијевски Јов Борецки је 1620. године био рукоположен самостално од стране патријарха Јерусалимског Теофана, који је обновио у Малорусији православну јерархију које је нестало због гоњења унијата.

Пример из новије историје. У Иркутским „Епархијалним Новостима“ за 1869. годину је написано о посвећењу Јоасафа Болотова: – «10 априла 1799. года, на Цвети, амерички мисионар архимандрит Јоасаф Болотов, био је хиротонисан за епископа Кодакског само једним, иркутским епископом Венијамином» (Иркутские Епархиальные Ведомости. 1869 г. № 4, ст. 43).

При том, Генадије Схоларије, патријарх Цариградски (1454 -1456), ученик св. Марка Ефеског који је живео у времену распростирања уније на просторе православних, говори: „Уверавам вас у Господу, да онај који у наше време (прогона православних) тражи да се строго чувају сви обичаји и устави Цркве, како је то било у време слободе хришћана, такав је непријатељ хришћанства, и полаже бреме на бесилне; а онај који развезује мало, да би сачувао цело, такав има дух апостолски“

(Православно братство св. Доситеја, 26. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4lq



Categories: Преносимо

Оставите коментар