Среда, 15. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Заменик премијера и шеф дипломатије Косова Хашим Тачи потврдио је учешће на конференцији „ЕУ интеграција Западног Балкана: можемо боље заједно”, коју 24. априла у Београду организује невладина организација Омладински одбор за образовање. Шеф српске дипломатије је указао на то да се додатно поставља 11 тачака које је усвојио немачки парламент. Председник Србије Томислав Николић није консултовао премијера Србије Александра Вучића приликом доношења одлуке о учешћу Војске Србије на војној паради у Москви, 9. маја. Фасада на згради Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици прекјуче се обрушила највероватније јер арматура није била добро урађена

Београд 14.04.2015 – премијер Србије Александар Вучић састао се данас у Бакуу са председником Азербејџана Илхамом Алијевим на почетку дводневне званичне посете

ЕУ лобира да се посета Тачија догоди

Заменик премијера и шеф дипломатије Косова Хашим Тачи потврдио је учешће на конференцији „ЕУ интеграција Западног Балкана: можемо боље заједно”, коју 24. априла у Београду организује невладина организација Омладински одбор за образовање, сазнаје Данас незванично од извора блиских Тачију. Како прецизирају саговорници, „ЕУ лобира да се посета догоди, а Влада у Београду ове седмице треба да донесе одлуку у вези са његовим доласком”. У случају да Влада Србије да зелено светло, била би то прва посета бившег косовског премијера Београду. Позив да учествују на конференцији која се одржава у „Метрополу” добили су, између осталих, министар спољних послова Србије Ивица Дачић, шеф македонске дипломатије Никола Поповски, шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић, амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф, те шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт. Пре неколико месеци Данас није успео код надлежних правосудних институција и у МУП-у да добије званичну информацију какав је тачно статус Хашима Тачија, бившег косовског премијера, и да ли би он, теоретски, могао да посети Београд. Незванично, речено је да се против њега води нека врста истражног поступка за ратне злочине.

Дачић: Има 11 нових услова за отварање поглавља

Кад је реч о отварању поглавља у преговорима Србије са ЕУ постоје разлике између јавно изреченог става ЕУ, а то је пуна примена Бриселског споразума, и додатних услова које имају неке државе чланице, који нису споменути у том споразуму, изјавио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић, пишу Новости. Шеф српске дипломатије је указао на то да се додатно поставља 11 тачака које је усвојио немачки парламент, што је, како је рекао, услов да Немачка потврдно одговори за отварање неких поглавља. Један од примера међу тих 11 тачака је питање моста и Парка мира у Косовској Митровици, а то нема никакве везе са Бриселским споразумом, рекао је Дачић.

„Па како онда нема нових услова? Онда нека се каже да је то нови услов”, истакао је први потпредседник Владе Србије, додавши да то није ништа ново, те да је то била пракса свих ових година уназад.

Речник реформи исти – од Милке Планинц до Вујовића

У последње три деценије мењала су се имена држава и премијера, али се економски речник није променио јер су проблеми остали исти, пише Политика у тексту „Од реформи остала само реформ торта”. Исто су о Међунаторном монетарном фонду говорили Милка Планинц и актуелни министар Душан Вујовић. Увек је ту главни био злогласни ММФ.

Николић није консултовао Вучића око параде

Председник Србије Томислав Николић није консултовао премијера Србије Александра Вучића приликом доношења одлуке о учешћу Војске Србије на војној паради у Москви, 9. маја, поводом Дана победе над фашизмом. Како Данас сазнаје у кабинету председника Владе Србије, ту одлуку је председник Николић донео самостално, без претходног договора са премијером Вучићем. У кабинету председника Србије Данасу је речено да је Томислав Николић обавестио Александра Вучића о својој одлуци да поведе Војску Србије на параду у Москву.

Украјина зове Србију у Кијев

Украјина сматра као суверено право Србије и председника Србије да одлучује о учешћу у манифестацијама у страним државама. У исто време, ми рачунамо да ће се Србија одазвати на позив за учешће у обележавању Дана сећања и примирја 8. маја ове године у Кијеву. На овај догађај сем руководства земље позван је и војни оркестар Србије, наводи за Данас Јевгенија Филипенко, отправница послова Амбасаде Украјине у Београду, коментаришући одлуку председника Томислава Николића да присуствује паради у Москви 9. маја и да Војска Србије учествује у том догађају. Она истиче да „мислимо да би то био добар знак да се Србија још увек сећа наше заједничке улоге у Другом светском рату када су украјински војници раме уз раме са српским борцима ослобађали српске а и украјинске градове”.

Јанковићева умешана у 30 усвајања

Репортери Блица су током истраживања о усвајању открили тајну скривану четири године о српској деци са сметњама у развоју коју је лекарка из Београда практично продала за усвајање странцима за 8.000 долара. Истраживање је показало да је главни актер ове приче др Јасмина Јанковић, која је у то време, од 2009. до 2011. године, радила као представник агенције за усвајање „Reece’s rainbow“ из Америке, иако је истовремено била специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду. Случај је открила Кејси Калварези, држављанка САД, која је 2010. ступила у контакт са докторком Јанковић преко агенције за усвајање у Америци. Она каже да је Јанковићева умешана у 30 усвајања.

Градска општина Обреновац, 14.04.2015 – председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић свечано је отворио потпуно реновиране базене Спортског центра „Обреновац“

Фасада пала због лоше арматуре

Фасада на згради Универзитетске дечје клинике у Тиршовој улици прекјуче се обрушила највероватније јер арматура није била добро урађена, пише Политика. Ово је потврдио и др Синиша Дучић, заменик директора. Руководство болнице је, како он каже, према првим незваничним информацијама, сазнало да тај посао није најпедантније обављен. Инцидент, у коме на срећу није било повређених, трећа је опомена за мање од годину дана. Надлежни су зато јуче ангажовали стручњаке ЈП „Градско стамбено” да процене безбедност фасаде, кровова и олука на Дечјој клиници, а извештај би требало да буде готов у наредних три до пет дана.

Земан на удару Чешког сената

У Сенат Парламента Чешке стигла је петиција са захтевом да горњи дом парламента поведе истрагу против председника републике Милоша Земана због тога што, по оцени потписника, својим проруским изјавама ради у интересу Русије, а против своје земље и њених савезника, пише Политика.

„Председник Земан, контроверзним изјавама о санкцијама против Путиновог режима у Русији, даје основа за сумњу да делује пре у интересу непријатеља, Путиновог режима, него у интересу Чешке и њених савезника”, пише у захтеву Сенату, који је посебно интересантан јер и Земан, као и Николић, иду на војну параду у Москву. .

Љајић: Пољуљани унутрашњи односи у Хашком суду

Држава Србија неће реаговати поводом захтева Претресног већа Хашког трибунала за достављањем здравствене документације Војислава Шешеља. Од државе нису тражене никакве гаранције када је пуштен, а захтев за лекарске налазе искључиво спада у однос између Шешеља и Хага – каже за Данас председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић. Јучерашњи захтев главног тужиоца Сержа Брамерца, који је затражио од Жалбеног већа Трибунала да расправном већу хитно одреди рок за извршење одлуке о повратку у притвор лидера радикала, Љајић такође коментарише као унутрашње односе у самом суду, који се не тичу државе Србије.

Тужилаштво је јуче упутило Жалбеном већу Хашког трибунала хитан предлог за извршење одлуке о укидању превременог ослобађања Војислава Шешеља, саопштено је из Трибунала. Тужилаштво је у Предлогу, који је потписао главни тужилац Серж Брамерц, затражило од Жалбеног већа да наложи Претресном већу да опозове одлуку о привременом пуштању у року од једног дана од дана одлуке о овом предлогу, пише Политика.

Хала „Пионир“/Београд, 14.04.2015 – прва утакмица полуфинала плеј-офа 14. регионалне, АБА лиге Црвена звезда Телеком – Партизан НИС, 73:64 (24:13, 14:18, 17:21, 18:12)

Ћурковић: Уефа нам неће гледати кроз прсте

Иван Ћурковић, потпредседник Фудбалског савеза Србије, каже за Политику да Уефа размишља да избаци из даљег такмичења Србију, Црну Гору и Хрватску. „Код Уефе имамо досије пун ко око. Земљама региона више нико не жели да гледа кроз прсте, а држава се лабаво односи према хулиганству. Уефа ће бити оштрија него до сада” – каже Ћурковић.

Драгољуб Петровић

Цео преглед прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 15. 4. 2015) 

Четвртак, 16. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Београд, 15.04.2015 – протестни скуп пензионера на Тргу Николе Пашића

Циљ ЕУ је, заправо, да балканске земље у пакету са Косовом једног дана постану чланица Уније. Бивши лидери синдиката Јагодинске пиваре, највероватније, имају сазнања о убиству новинара Милана Пантића. Авион у коме се налази хашки оптуженик Горан Хаџић слетео је синоћ на Аеродром „Никола Тесла“. У Србији ће од јуна презадужени грађани моћи да прогласе лични банкрот. Новак Ђоковић је, по оценама међународног жирија спортских новинара Лауреус академије, био најбољи спортиста света и у 2014. години

Дачић: Нека се Јадранка Јоксимовић мало распита

Немачка кочи Србију у европским интеграцијама како би је стигле балканске комшије. Циљ ЕУ је заправо да балканске земље у пакету са Косовом једног дана постану чланица Уније, пишу Новости. Како су Новости већ писале, још јесенас, мимо очију јавности, Београду је предочено да се, као „разрада“ Бриселског споразума на снагу ставља још 11 услова, на којима нарочито инсистира Берлин. Према незваничним информацијама, осим уклањања Парка мира, међу њима су и зидање објеката на административним прелазима, примена договора о енергетици, прихватање косовских докумената на границама…

Нека се Јадранка Јоксимовић мало распита о новим условима – рекао је за Политику шеф дипломатије Ивица Дачић, поводом изјаве министарке без портфеља задужене за европске интеграције да ЕУ не поставља нове услове за напредак у процесу придруживања, али да би требало разјаснити детаље у вези са применом Бриселског споразума. Дачић каже да људи из ЕУ тврде да Београд није крив за неспровођење бриселског споразума.

Сао Паоло, 15.04.2015 – Недеља моде у Сао Паолу (Sao Paulo Fashion Week): колекција – Triya

Лидери синдиката знају истину о убиству Пантића

Бивши лидери синдиката Јагодинске пиваре, највероватније, имају сазнања о убиству новинара Милана Пантића – сазнају Новости. Истрага је дошла до информација да су тадашњи челници бораца за радничка права били тесно повезани са руководством фабрике, чак и после њихове смене, и да поседују информације кључне за расветљавање смакнућа дописника Новости из Јагодине јуна 2001. године. О сумњивој повезаности челника фабрике и њиховог синдиката у то време, могао би доста да исприча Д. Т., који се већ дуже крије у Немачкој чије је држављанство у међувремену добио. Њега су неки сведоци означили као човека који је директно одговоран за смрт новинара. Српска полиција и тужилаштво дуже од годину дана покушавају да га испитају, али из неког разлога Немачка им то онемогућава. Још јуна 2012. у немачком граду Нирнбергу један наш држављанин је поднео пријаву против Д. Т., означавајући га као једног од учесника у убиству Милана Пантића. Поред тога, како сазнајемо, Србија је расписала потерницу за Д. Т., и то због убиства. Немачка, међутим, не изручује своје грађане, а до данас, иако је прошло скоро годину дана од када је поднет захтев да се Србији омогући да га саслуша, или да то уради Немачка – нема одговора.

Београд, 15.04.2015 – отварање 41. међународног сајма грађевинарства у Београду: министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић

Из Хага стигао Горан Хаџић

Авион у коме се налази хашки оптуженик Горан Хаџић слетео је синоћ на Аеродром „Никола Тесла“, јавља извештач Новости. Хаџић се вратио у Србију, пошто је Трибунал у Хагу донео одлуку о његовом пуштању на привремену слободу ради лечења. Хаџић ће се по слетању директно упутити у Нови Сад, где има кућу и где ће према одлуци судског већа морати да буде све време и где ће полиција свакодневно проверавати да ли поштује све услове, пишу Новости.

Београд, 15.04.2015 – дебата „Да ли је независна штампа могућа?“: Франсоа Боне – Mediapart, Жан-Арно Деренс – Le Courrier des Balkans, Љубица Гојгић – Радио Б92, Весна Малишић – НИН

Од јуна лични банкрот

У Србији ће од јуна презадужени грађани моћи да прогласе лични банкрот. Према најавама из централне банке, уз помоћ Међународног монетарног фонда покушаће да се реши све већи број случајева проблематичних зајмова. У Србији су тренутно блокирани текући рачуни чак 213.983 грађана, и ново решење могло би да их спасе дужничког ропства, пише Политика. Основна предност личног, индивидуалног стечаја, који може да прогласи дужник лично или чак његов поверилац, представља могућност за нови финансијски почетак дужника после протека одређеног, релативно кратког периода, што га подстиче да не избегава измирење дугова. Са друге стране се процедура наплате значајно убрзава па повериоци бар део својих потраживања наплаћују у релативно кратком року, што је многима од кључног значаја.

Николић у Москву води Гашића

Како Данас сазнаје у Министарству одбране и Војсци Србије, на војну параду која се одржава у Москви поводом Дана победе и 70 година од победе над фашизмом, Војска Србије упућује 72 припадника Гарде, једног припадника Копнене војске, једног припадника РВ и ПВО и једног припадника Команде за обуку. Командант ешалона биће потпуковник Владимир Вукајловић, командант Гардијског батаљона. Паради ће присуствовати поред председника Николића и начелника Генералштаба Љубише Диковића, према незваничним информацијама Данаса, и министар одбране Братислав Гашић. „Не зна се још ко ће сносити трошкове учешћа на паради, постоји више опција“, рекли су Данасови саговорници из Министарства одбране и Војске Србије.

Рат напредњака и демократа у Инђији и Беочину

Владимир Гак, председник Општинског одбора Српске напредне странке Инђије пристао је данас на полиграфско испитивање поводом оптужби да стоји иза напада на новинара Владимира Јешића, брата бившег градоначелника Инђије Горана Јешића, сазнаје Блиц у полицији. Јешић, као и двојица људи који су прекинули синоћни напад на њега, такође су били у полицији на разговору, где им је, између осталог, нуђен полиграф, али им није дозвољено да се то обави у присуству адвоката као што су тражили, због чега су га одбили. У Инђији и Беочину траје прави рат напредњака и демократа. Заменик председника општине Беочин пожалио се да га је Јешић ударио, те нанео маснице преко лица.

Вршац, 15.04.2015 – министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић свечано је данас пустио у рад дигитални предајник на емисионој станици „Вршачки брег“, код Вршачке куле, чиме за започела нова ера у емитовању ТВ-програма у Србији

Нестале паре за ремонт возова

Иако је Влада Србије, према програму ремонта шинских возила за потребе Железнице, у претходних пет година издвојила више од 8,2 милијарде динара, или око 80 милиона евра, возни парк тог предузећа остао је у истом стању, већина од девет изабраних друштвених, државних и приватних фирми које су тај посао без икаквог тендера добиле и наплатиле, налазе се на листи највећих пореских дужника, више њих дугује зараде запосленима, неке су у стечају а валидна контрола утрошка буџетског новца никада није спроведена, пише Данас. То произилази из извештаја који је Савет за борбу против корупције пре више од десет дана проследио премијеру Александру Вучићу, а дан касније и министарствима финансија, привреде, саобраћаја, као и Републичком јавном тужилаштву и скупштинским одборима за саобраћај и за финансије. Реаговања званичника за сада још нема, кажу у Савету, али истичу да је то уобичајено понашање када је реч о њиховим извештајима.
Према документацији коју је Савет прибавио, током 2009. године Железнице су објавиле да у возном стању није више од 4.000 теретних, 200 путничких вагона и око 30 локомотива, па је затражена помоћ Владе како би се та возила ремонтовала.

Београд, 15.04.2015 – конференција за медије поводом испраћаја осам алпинисткиња које ће 16. априла кренути на прву женску експедицију у Хималајима, до врха Тарпу Чули (Tharpu Chuli) висине 5.663 метара. Експедицију која ће трајати 20 дана, у организацији планинарског клуба „Extreme Summit Team“, чине: Андријана Милетић, Биљана Чегар, Биљана Савковић, Јелена Игњатијевић, Бранка Брадашевић, Биљана Меденица, Весна Ђоковић и Соња Павловић

Предлог Политике: Моми Капору улица у Београду

Колегијум Политике донео је предлог да се великом писцу Моми Капору додели улица у Београду, пише Политика. Акцију подржава Капорова супруга Љиљана, а у Скупштини града Београда кажу да би одлука могла бити донета до јула.

Тачи слави рођендан у Србији

У надлежним институцијама државе Србије јуче нико није желео званично да потврди да ли је централна потерница за шефом косовске дипломатије Хашимом Тачијем повучена или је на снази. У Тужилаштву за ратне злочине упутили су нас на Интерпол, а у МУП Србије на Министарство правде. Данасу је у више извора незванично речено да потерница и даље постоји, али нису желели да одговоре на питање о евентуалном Тачијевом привођењу у Београду. У државним институцијама у Београду, осим статуса Тачијеве потернице, јуче нису желели да коментаришу ни административну процедуру за Тачијев долазак у престоницу Србије. У Министарству спољних послова је речено да они са тим немају ништа, јер Србија не признаје Косово, а сам шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је јуче да је о конференцији на коју је Тачи позван „сазнао из медија“. Ненадлежном за Тачија прогласила се и Канцеларија за КиМ.

Лист Блиц пише да ће Хашим Тачи, ако дође, у Београду прославити рођендан. Он је рођен 24.04.1968 у Буроји – општина Србица на Косову.

Сарајево, 15.04.2015 – припадници Агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине (СИПА) хапсе Кенана Кршу (39) из Сарајева, осумњиченог за тероризам. Кршо је осумњичен због више активности које се могу довести у везу с тероризмом, а користио је знаке и обележја Исламске државе (Islamic State of Iraq and the Levant – ISIL), коју је Савет безбедности УН прогласио терористичком организацијом

Вежбе НАТО у близини границе са Украјином

Више од 2.200 припадника војске Румуније, САД, Велике Британије и Молдавије учествоваће према плану НАТО на војним вежбама у Румунији које почињу сутра у близини границе са Украјином, пише Политика. Вежбе под називом „Ветровито пролеће 15“ трајаће до 30. априла, а одржаваће се на двема локацијама на истоку Румуније: у ваздухопловној бази „Михаил Когалничану” у близини луке Констанце на Црном мору и у стрелишту Смардан.

Дарданско злато у Лесковцу

Красиле су старе Римљане, пре 18 векова. Од тада су златне минђуше, прстење, наушнице, дијадеме украшене драгим камењем тајна локалитета Мале Копашнице, недалеко од Лесковца. Током трогодишњих археолошких истраживања некрополе пронађено је више од 300 предмета од злата, који су у среду први пут представљени јавности у лесковачком Народном музеју. Ни на једном локалитету, односно у римском руралном насељу овог типа није нађен тако велики број дијадема, што сведочи о посебном статусу аутохтоног становништва, вероватно Дарданаца, које је претпоставља се, било усмерено на експлоатацију рудника злата у Рупљу и Црној Трави – прича за Новости мр Соња Стаменковић, из београдског Археолошког института.

Новак Ђоковић други пут најбољи спортиста света

Новак Ђоковић је, по оценама међународног жирија спортских новинара Лауреус академије, био најбољи спортиста света и у 2014. години – саопштено је на гала свечаности у Шангају, пише Политика. Други пут за 16 година доделе овог признања добио га је једини спортиста са Балкана и из југоисточне Европе. Први пут је наш тенисер био звезда вечери у Лондону фебруара 2012, за резултате у незаборавној 2011, у којој се трком попео на тениски Олимп испред двојице великана и ранијих добитника Лауреусове награде – Роџера Федерера и Рафаела Надала.

Федерер је и апсолутни рекордер Лауреуса, са четири узастопне године на врху, за резултате у периоду 2004–2007, док је Надал славодобитник за сезону 2010. Осим Федерера, више признања од Ђоковића добио је још само атлетичар Јусеин Болт (три), а два пута је за најбољег спортисту света проглашаван још само голфер Тајгер Вудс, пишу Новости.

Драгољуб Петровић

Цео преглед прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 16. 4. 2015)

ФОТО ДАНА

Лица Животе Ђурића, Зорана Радосављевића и Миленка Павловића осванула су пред Ужичанима: група младих уметника из града на Ђетињи осликала је на месту поште срушене у НАТО агресији величанствен мурал посвећен пилотима страдалим у одбрани Србије 1999. године. Поред приказа јунака, мурал садржи и натпис: „Срце хероја заувек живи, не могу да га убију – 1999.“

(Никола Јанковић/Искра, 14. 4. 2015)

ВИДЕО ДАНА

(ТВ Храм/Сајт СПЦ)

Епископ Артемије: Васкршња посланица

Свој духовној деци монаштву, свештенству верном народу
Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ

Сверадосни васкрсни поздрав 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Васкрсење Твоје Христе Спасе,
Анђели певају на небесима;
И нас на земљи удостој:
Да Те чистим срцем славимо!

Овако, браћо и сестре и децо наша духовна, почиње данашњи велики празник Васкрсења Христовог, Празник над празницима и Славље над слављима, Празник који собом испуњава радошћу небо и земљу и преисподњу, јер је ово „Дан којега створи Господ, да се радујемо и веселимо у њему“. То је дан новога почетка, дан који не престаје и који ће трајати до свршетка света и века, јер је то дан новога вечнога живота. Од Васкрсења Христовога настаје ново небо и нова земља. Зато што је Господ Христос Васкрсењем својим победио три главна непријатеља човекова – грех, смрт и ђавола и људима даровао вечни блажени живот у Царству Небескоме. До Васкрсења Христовог сваки човек и цео род људски био је поробљен и заробљен од ова три непријатеља. Тама греха људскога је замрачила небо, а на земљи је мрак обавијао целу планету. У тој тами људи помраченога ума и срца смислили су и извршили су најстрашнији злочин у читавој људској историји. Богу су судили и на смрт Га осудили, распели на Крсту и сахранили у гроб. И радовали су се мислећи да Бога више нема, и да су они једини господари овога света. И преварили су се.

Јер трећега дана, онако како је предвидео и својим ученицима обећао, Господ је васкрсао из гроба. Појавило се Сунце Правде, и попут топлог пролећног сунца, својим зрацима разагнало таму и мрак, обасјало небо и земљу, удахнуло нови живот у људе, и пред њима се указала стаза која води од земље на небо, из царства смрти у Царство вечнога живота. То је та велика и надумна тајна коју је Бог открио и показао људима, тајна када је добро победило зло, када је живот победио смрт, када је Бог победио ђавола, када су људи осетили и спознали да је смрт постала сан из кога нас Васкрсли Господ буди и води у Живот Вечни. Тога ради и ми данас духовно се радујемо Васкрсењу Христовоме. Јер Господ је не само обећао и предсказао своје славно васкрсење, него је такво васкрсење обећао и свима онима који у Њега буду веровали и по Његовом Јеванђељу живели. „Заиста вам кажем, ко верује у мене неће видети смрти вавек и, ко верује у мене и ако умре живеће и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (Јн. 11, 25–26).

Погледајмо дакле, браћо и сестре, знаке и чудеса која су пропратила Васкрсење Христово и догађаје који су се тада дешавали. Ова света и велика недеља Пасхе када празнујемо Васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, обједињује у себи сву историју космоса и посебно историју рода људскога. То је дан у којем је, по предању Цркве, Бог у почетку привео свет из непостојања у постојање, тј. створио га је ни из чега. Зато се овај дан на јеврејском језику назива ПАСХА, што значи прелажење јер је то први дан – дан почетка стварања света, али и први дан недеље. Тог истог дана – недеље, јеврејски народ је, вођен крепком десницом Божијом, прешао Црвено море, и ослободио се ропства египатског. Истог недељног дана, сишао је с неба Син Божји и уселио се у утробу Дјеве Марије, чиме је Она постала Богородица. На данашњи дан, први дан недеље, Господ је, васкрсавши из гроба, истргао сав род људски из ада, извео га на небо и повратио у првобитно достојанство непропадљивости.

Но, кад је сишао у Ад, Господ ипак није отуда извео све, него само оне који су поверовали у Њега као Месију и Спаситеља. Душе светих праотаца и пророка, које је ад од века држао, Он је ослободио и свима отворио приступ небе-сима. Ето зашто, преиспуњени највећом радошћу, светло празнујемо Васкрсење Христово и потврђујемо радост којим се обновила наша природа богатим даровима Божијег милосрђа.

Само Васкрсење Христово пропраћено је многим и необичним збивањи-ма. Док су војници чували гроб, земља се око поноћи затресла, јер је анђео сишао с неба и одвалио камен од гробних врата, тако да су се стражари од страха разбежали, и тиме се, чим је минула субота, негде на освит првог дана седмице, отворио пут женама мироносицама. Пре свих Васкрсење постаје познато Мајци Божијој, која је, по казивању Еванђелисте Матеја, седела према гробу с Маријом Магдалином. То Еванђелисти прекривају велом тајне, да не би за многе било повод  сумње у Васкрсење због сродства са Мајком. Зато Еванђелист говори да се Васкрсли Господ „јави најпре Марији Магдалини“. Она је видела и анђела на камену, а кад је пришла ближе, видела је и у гробу анђеле, који јој јављају Васкрсење Господа: „Устаде, није овде, ево места где Га положише“, говоре они.

Кад је то чула, Марија Магдалина је похитала према најватренијим ученицима, Петру и Јовану, и саопштила им радосну вест о Васкрсењу. На томе путу, док се она враћала од Гроба „са другом Маријом“, срео их је Христос, и рекао: „Радујте се“! Тако је женски род, коме је раније речено од стране Бога: „с мукама ћеш децу рађати“, требало је да први чује ту радост. Ношене незадрживом љубављу, оне се приближавају Христу, и желевши да се стварно увере, грле Његове ноге. У међувремену стижу на гроб и апостоли: Јован се само надвирио над гробом, уверио се да је празан, и отишао. Петар је, пак, ушао унутра и веома брижно разгледао, додирујући плаштаницу и убрус који је био на Христовој глави.

Магдалина је рано ујутру поново дошла са другим женама на гроб да би се подробније уверила у виђено. Стајала је напољу код гроба и плакала, а кад се надвирила над гроб, видела је два анђела, сва у светлости, који јој, као да је смирују, говоре: „Жено, што плачеш? Кога тражиш? Исуса тражите Назарећанина распетога? Није овде, јер устаде“. Тог истог тренутка она је приметила некога и окренула се. Угледала је Христа како стоји, али га није препознала, него мислећи да је вртлар (јер је гроб био у врту), рече му: „Господине, ако си га ти однео, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети“. У томе, Спаситељ ју је позвао по имену „Марија“! Кад је она чула Христов мили и познати глас, похитала је да му се поклони, но Он јој је рекао: „Не дотичи ме се, јер још нисао узишао Оцу својему… него иди браћи мојој и кажи им све што си видела и чула“. Међутим, док се све ово дешавало, неки стражари су дошли првосвештеницима и јавили им све што се догодило. Ови пак, у својој злоби и намери да сакрију Васкрсење Христово, подмитивши стражаре, наредили су им да кажу да су Његови ученици дошли ноћу и украли га. Али се истина није могла сакрити.

Увече истога дана, кад су се ученици сакупили у страху од Јудејаца и када су врата била чврсто затворена, ушао је Исус, „дверем закљученим“ будући у нераспадљивом телу, и по обичају поздравио их речима: „Мир вам“! Кад су ученици видели Христа, они су се преизобилно обрадовали и кроз „дуновеније“ Њега Васкрслог на њих, у савршенијем степену примили силу Духа Светога.

Тако је Васкрсењем својим Господ извео род људски из пакла и увео га у Рај; исчупао га из канџи смрти и узнео у бесмртност. Господ је из ништавила и небића васкрсао човека и увео га у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола који га је тиранисао кроз грехе и страсти и дао га у загрљај Богу. Тиме је Господ даровао човеку све што је обећао и што само Бог може дати, дао му је оно: „Што око не виде, што ухо не чу и што у срце човека не дође“, а кроз то и у томе, дао му је: Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Радост Вечну, Живот Вечни.

Због свега тога, драга наша децо духовна, празник Васкрсења Христовог се доживљава као најрадоснији празник. Та радост духовна је својствена свакој крштеној души независно од било каквих спољашњих услова. Радост Васкрсења доживљавамо подједнако у миру и у рату, у слободи и у ропству, у богаству и у сиромаштву,  у својим домовима или прогнани из њих. Ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми, децо наша духовна, који смо већ пуних пет година  удаљени са нашег распетог Косова и Метохије, као и из Рашке области, одвојени од Светиња које наши Свети Преци подизаху у славу Божију а за спасење душа својих и за добро народа свога. И ове године дочекујемо тај радосни празник изобилујући у страдањима и невољама, јер знамо, како наш народ каже, да „без смрти нема васкрсења, ни Васкрса без Великог Петка“.

Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је увек духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, знајући да се Богу већма треба покоравати него људима. Не плашимо се њих који устају нас, који нам прете, који нас гоне, јер ”блажени су прогнани правде ради”. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости. Останимо дакле, драга децо, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. То је наш крстоваскрсни пут који једино  води  и уводи у живот вечни.

Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима, који су дубоко урасли у свест и савест, у срце и душу српског народа, то и јесте највеће богаство које смо дужни да оставимо нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам још једном честитамо срећне и Богом благословене васкршње празнике, поздрављајући вас  сверадосним и увек победним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!  —  ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
у егзилу
+АРТЕМИЈЕ

(Епархија РПиКМ у егзилу)

Архимандрит Михаило Биковић: Деда о Богу, он о ванземаљцима

У Саборној цркви у Београду кренуо је духовни пут садашњег игумана у манастиру Јовања, недалеко од Ваљева

(Фото Зоран Анастасијевић)

Моја мисија је да будем послушан свом владици чак и ако се нешто у мени тада противи. Јер, то је божја воља коју ми господ преко епископа саопштава. Колико смо послушни, у тој мери смо монаси. Послушање је пречица до смирења, а смирење је мајка свих врлина. Кроз послушање се задобија благодет. Рецимо, послушање је било да завршим конак и да урадим повраћај имовине за целу епархију. И ходочашћа на Егину и у Русију такође су послушања која ми је на почетку претходне године епископ и дивни духовник Милутин дао. Веома се добро осећам кад извршим послушање, зато што знам да сам онда на правом путу, беседи игуман Михаило Биковић, старешина манастира Јовања, још под утиском са путовања по Грчкој, са којег тек што се вратио.

Пети је пут како људе води на поклоњење моштима Светог Нектарија на Егини и молебан за здравље и напредак, и увек се, уверава нас отац Михаило, дешавају чуда! Али – видљива чуда.

– На тај пут кренемо „полумртви”, многи и тешко болесни, и већ после трећег дана свима је доста, доста боље. Том побољшању доприносе благодети светиња које од Солуна до Егине посетимо. Али, љубав, коју има архимандрит Нектарије Виталис, звани старац Нектарије (коме се свети Нектарије јавио и исцелио га од рака плућа – овај догађај помиње се у Акатисту), који служи у Камаризи, близу Атине, надилази све. Она чак не зна ни за разлику праведници-грешници. Одатле почиње прави Васкрс душе сваког од нас – истиче наш саговорник.

– Кад смо стигли код њега на молитве и духовне поуке, један дечко је стално говорио „Видео сам живог свеца, видео сам живог свеца” и – плакао. У додиру са том љубављу сви плачу – дочарава нам реаговања отац Михаило и наводи случај једне жене из Осијека, која се толико лоше осећала да су се молили да успут не умре. Кад су је ставили да седне код његових ногу, приметили су како јој се враћа румена боја на лицу. Ако бог да, ићи ће поново.

Гледајући старог духовника Нектарија како теши људе и помаже им да се растерете и врате се кући добро расположени, и игуману Михаилу, још као искушенику, јавила се жеља да се приближи том идеалу.

– То је моја лична амбиција и хвала Богу, не представља ми умор, него радост, и даје ми нову снагу. Када у очима саговорника видим сјај или сузу, тад схватим да сам успео – каже благим гласом.

Ништа није знао о Цркви

Кад је игуман Михаило био дете ништа није наговештавало да ће постати монах. Рођен је 1972. године, у време материјалног благостања, али каже да је, зато, систематски рађено на томе да се Црква представи као нешто ретроградно. И његови родитељи су на сличним основама стицали поглед на овај свет. Његов деда по мајци певао је у црквеном хору, па се у њиховој кући Васкрс обележавао обичајно, тако што би баба спремила ручак и фарбала јаја. Међутим, као мали никада није долазио код њих за тај велики хришћански празник, јер је са родитељима живео у Сарајеву, а за тај датум тамо није било слободних дана. Славио се 25. новембар – Дан ослобођења Босне и 29. новембар – Дан СФРЈ, па су спајали те дане и онда ишли у Вршац.

Његов деда по оцу, који је живео у Ваљеву, потпуно се, пак, окренуо Цркви када се баба упокојила.

– Он је причао само о Богу и ни о чему више, а ја – о ванземаљцима! Мој стриц му је набавио грамофон да слуша црквену музику. Кад дођем, док су моја браћа у школи, оставе ме са њим. Онако стар, мршавог лица и упалих очију, седне поред мене и у једном тренутку му западне глава уназад. Пошто је био мало наглув, одврне музику „до даске”, па кад загрме басови – динг-донг, динг-донг – ја почнем да се тресем од страха, јер ме је баба по мајци стално плашила кад звона звоне, говорећи „да некога носе”, што је значило да је неко умро. Тако да су та прва искуства за мене била страшна – каже.

Тек у Сарајеву, где су се затекли стицајем околности, није било речи о Цркви. Водили су, каже игуман Михаило, тежак живот. Али, он и не памти да је у то време патио у економском, већ у емоционалном смислу.

– Кад сам имао две године отишли смо у Немачку, јер је тата, по занимању био економиста, тамо добио посао. Међутим, пошто је мама конкурисала и у Сарајеву била примљена у својој струци, као дефектолог, сво троје смо прешли у Босну. Нажалост, ту сам, са својих пет година, доживео њихов први развод. Отац је отишао и годину дана је живео са другом женом. То је било доста трауматично и за мене и за мајку. При том, нигде утехе. Имали смо родбину у Вршцу и Ваљеву, али тамо – никог свог. Било је пријатеља, наравно. У то време се није гледало да ли смо Срби, Муслимани или Хрвати. Једину дискриминацију осетио сам због изгледа. Пошто сам био дебељушкаст, стално су ме због тога задиркивали – смирено прича о својим, не баш радосним, данима детињства.

– Када се отац вратио, мајка му је опростила све. Касније су се поново венчали. Онда је добио посао у Бечу, и поново је отишао, а мајка и ја смо остали у Сарајеву, и даље као подстанари. Није било телефона, па кад отац накратко из Аустрије назове код газде, ја стигнем само да га питам: „Тата, кад ћеш да дођеш? Остала ми је чежња због недостатка времена проведеног са њим. Кад се вратим у детињство, често замишљам како тату и маму држим за руку и с њима прошетам кроз вршачки парк – отвара своју душу.

Трочлана породица Биковић у Београд се доселила 1986. године, када је Михаило завршио шести разред основне школе, јер је отац службено прешао у главни град. Идила је опет трајала кратко.

– Живели смо заједно наредне две године. Када је мајка 1988. године остала у другом стању, пре него што ће мој брат Милош да се роди, они су се опет венчали, тако да је он дете из њиховог другог брака. Али, кад је напунио шест месеци, отац је поново отишао. Поново су се развели и он је до краја живота живео са другом женом. Ипак, имали смо потпуно нормалну комуникацију. Бринуо је о нама. Није нас напустио суштински, већ само физички. Отац и та жена често су чували мог брата Милоша – сећа се.

Отац му је умро је 2006. године. Кад му је пукла горња аорта, био је сам у стану, у Бечу. Стигао је до суседних врата, али комшија је био на пијаци и када се вратио затекао га је на коленима у тешком стању.

– Пребачен је у болницу, оперисан и три пута су нам јављали да је умро, и да није умро. Милош и ја смо се борили за његов живот до његовог последњег даха. У тој трци, у једном тренутку осетио сам како ме нешто, као јак ветар, удара по коленима. То је био почетак шећерне болести. Од стреса! – открива.

Глад за љубављу

Игуман Михаило мисли да је за дете од непроцењиве вредности љубав коју треба да прими и од мајке, и од оца. Уколико има ту срећу да су оба родитеља поред њега кад одраста, оно стиче духовни имунитет. У супротном, постаје духовно слабашно и болешљиво. Исто као беба која није подојена првим мајчиним млеком које садржи универзална антитела и која јачају имунолошки систем. Нажалост, он је пажњу и љубав које је требало да добије од родитеља, поготово од оца, интензивно замењивао играчкама.

– Свима је истински потребно „гориво” на које наш „резервоар” једино иде. То је та узвишена љубав – љубав срца! Али, ми тај „резервоар” углавном „пунимо” нечим другим и он неће ни да „упали”, а камоли да се покрене. У детињству су то играчке, касније силне крпице, онда нам кроз филмове потурају сексуалну љубав… И, шта се дешава? Исто као да у аутомобил, који користи дизел, непрестано сипамо стотине литара алкохола, шербета, млека… – фигуративно пореди, па објашњава:

– Грци имају седам речи за љубав. Та, о којој ми причамо, љубав срца, зове се – агапе. Од ње вам се у грудном кошу све разлива од милине и сузе вам теку од среће. Она је применљива у свим односима. И нема везе са стомаком. Љубав која пређе у стомак је – ерос, и она се развија између човека и жене, а потребна је због брачних односа и продужетка врста. Али, она сама не може да опстане ако је не подржава љубав срца. Друго име за ту љубав је Бог. Када се испунимо њоме, тада наша машина почиње да ради беспрекорно. На несрећу, потпуно су успели да нам скрену мисли од тога. Зато бракови не трају ни годину дана. У међуљудске односе су унели потрошачки менталитет и једни друге употребљавају као играчке, као флашу пива… То је све замена теза – подсећа.

Невоље кроз које је прошао у детињству, патња у адолесценцији због прве неузвраћене љубави и тражење мира, једнога дана довеле су га до Трста, где је био на некој шопинг тури. Али, одједном није имао потребу за гледањем излога, иако је у то време био окорели материјалиста. Кад би га отац одвео у Беч, искривио би главу у једну страну од гледања излога. Да је могао да покупује све што је видео питање је да ли би и тада био срећан. А то је у ствари била његова глад за љубављу која се трансформисала у глад за нечим другим. Тренутак олакшања дошао му је сам.

– Стигавши до краја једне улице, испред себе сам угледао цркву. И то српску. Нисам имао појма да постоји. Пошто је тај дан почетком априла био топао, уђем унутра да се мало расхладим. Кад, служба у току. Осетим једну милину и после неколико минута крену да ми теку сузе, али не од туге, него од радости. Две-три године пре тога био сам као камен, уопште нисам могао да плачем. Кад сам изашао, боје око мене су деловале лепше, људи су ми се чинили дражи… Одлучим да, кад се вратим у Београд, опет идем на службу, да ми се ово поново деси – добро памти своје усхићење.

И мајка дала благослов

У Саборној цркви у Београду је кренуо његов духовни раст.

– Нисам знао ни када треба да се прекрстим, па сам обично гледао друге, па кад се остали крсте крстим се и ја. Станем у ред да се причестим, а свештеник ме пита да ли сам постио. Кад сам рекао да нисам, почео је да виче. Али, то ме није одбило. Дошао сам кући и рекао „Мама, ја од данас постим.” То је било 1990. године. После три године уписао сам Богословски факултет. Било је логично, јер већ годинама ништа друго нисам читао осим Светог писама и црквених књига. Једну годину сам одслушао и дао неколико испита кад сам чуо за исихазам-молитву Исусову, и за старца Тадеја у Витовници. Одем тамо и останем, а да никог нисам ни обавестио. И, ето мене у манастиру – каже весело.

Десетог дана први пут се осмелио да приђе оцу Тадеју.

– Оче, шта је божја воља за мене? Да ли да се монашим или да идем у брак? Шта кажу родитељи, питао је уместо одговора. Нисам их питао, одговорих. Каже: иди, па их питај. И тако се спакујем и одем кући. Отац се одмах сложио, а мајка је била против. Вратим се у манастир и пренесем му то, а отац Тадеј ми каже да је важнији очев благослов и тако ме задржи. Али, док нисам добио и мајчин благослов од срца, имао сам доста потешкоћа. Прошло је пет-шест година док она сама није увидела да је то моје опредељење из душе и да се ту добро осећам, а да она тиме ништа није изгубила. После је све ишло као подмазано. И пре него што се ухватим за кваку, врата се сама отварају. Сада је често са мном у манастиру, а иде са мном и на пут као моја логистичка подршка – каже наш саговорник.

Свој потпуни духовни мир игуман Михаило пронашао је у манастиру Јовања, у који је дошао 2007. године у октобру. Осим цвркута птица и жубора воде, не чује се ништа друго. У самом врху порте је рибњак.

– Има томе већ три године како ми је владика Милутин рекао да би требало да се направи овај рибњак. Међутим, по тону нисам схватио да је то послушање, него препорука, па сам одлагао. Треће године владика пита: „Добро, колико пута треба да ти кажем да овде треба да буде рибњак?” Тада сам схватио да је то било послушање и у року од месец дана смо га направили. Воде, хвала богу, има довољно. Проток је око четири хиљаде литара на сат, тако да и прелива, па комшија користи за наводњавање – с поносом прича.

Пошто је вода хладна, чиста и проточна, идеална је за пастрмку. Првобитно идеја је била да то буде манастирска економија, да од узгоја те рибе обезбеђују и финансије. Међутим, испоставило се да тачно колико пара оде на храну, толико рибе могу и да продају, тако да су на нули. Али је добро зато што увек имају свежу рибу за себе и кад им дођу гости. Предност је и то што је двориште лепше.

– Деци посебно чини радост да гледају како се рибе праћакају. Има једна албино, настојаћемо колико год будемо могли да је одржимо у животу. Она нам дође као златна рибица. Извадимо је и онда тражимо да нам испуни три жеље, па је вратимо – смешка се отац Михаило.

———————————-

Виђа се са братом

– Мој брат Милош, који је постао познати глумац, имао је шест година кад сам отишао у манастир. Виђамо се, али сад сусрети зависе од његових обавеза. Добро ради, али превише се даје и бојим се да је претерао, јер запоставља друге аспекте свог живота. Ипак, свако има право на свој избор. Да се Никола Тесла није определио за научни рад, не бисмо имали то што имамо. Једино што сам Милоша молио, а и он је тих схватања, да не прихвата сваку улогу, већ да бира оне које промовишу праве вредности. Доста га омладине воли и требало би да им буде добар узор, као што је, рецимо, Новак Ђоковић. Када на Вимблдону победи у финалу и прекрсти се на зеленом терену пред енглеском краљицом, то гледа наша омладина која сигурно мисли: „Чекај, ако се он прекрстио, и ја треба да урадим исто.”

———————————-

Промовише брак

– Видевши да има много неудатих и неожењених старијих од тридесет година, решио сам да све њих уместо на корзо, позовем да дођу у цркву на литургију. После тога је беседа и дружење, па можда се нешто и деси… – поручује игуман Михаило.

———————————-

Молитва

Најјача молитва после литургије јесте Исусова молитва која гласи: Господе Исусе Христе, помилуј ме. Ово је једна од најкраћих, али најјачих, зато што у себи садржи име божје.

———————————-

Практичне теме

Када вероучитељи доводе децу, употреба компјутера и компјутерске игрице су нам обавезна тема. Желим да им објасним да ниједна материја сама по себи није зла, него њена употреба. Чак и оружје. Преко компјутера постоји много изазова и ако човек није опрезан и нема самоконтролу, лако може да склизне. Секте, рецимо, више не морају да штампају књиге. Оне поруче да им се направи игрица у коју сместе комплет своју доктрину. Ако су у питању средњошколци, онда причамо о заљубљивању и сексуалној љубави. Нема табу теме. Мада их тиме шокирам, па почну да се снебивају и да се мешкоље, откуд сад монах да прича о томе, укључују се у дискусију. Трудим се да их наведем да сами закључе да то заљубљивање није грешка, али да треба да знају шта с тим да раде?

Дана Станковић

(Политика, 13. 4. 2015)

Јелена Стевановић: Искупљивање Барака Обаме

Јелена Стевановић

Прерано је назван „хромим патком”. Барак Обама успео је да разочара огроман број људи који су његов долазак на чело Америке доживели као наду да ће се нешто у понашању највеће светске силе променити набоље, али је одскора повукао неколико заиста добрих потеза и тако исписао историју по којој ће га памтити. И то баш у тренутку када су сви почели да га заборављају, заокупљени питањем његовог наследника у Белој кући.

Верује се да председник губи моћ када јавност почне да обраћа већу пажњу на кандидате на следећим изборима него на актуелну администрацију, али Обама је управо на половини другог, последњег мандата почео да зарађује своје место у историји.

Постигао је договор с дугогодишњим америчким непријатељима, Ираном и Кубом, и тиме делимично испунио предизборно обећање да ће побољшати односе између САД и остатка планете. На њега су вршени огромни притисци да не потписује споразум с Техераном, али је он, ипак, одлучио да Иранцима укине ембарго у замену за њихово одустајање од нуклеарног наоружања.

Решио је да Америка престане да изолује и политички кажњава Хавану због комунистичке владе Кастрових. То је моралан потез, али и доказ да је Обама здраворазумски увидео оно што његови претходници нису – политика која деценијама не даје резултате мора да се мења. А знамо да је Вашингтон све покушао да свргне кубански режим, од покушаја атентата на Фидела Кастра преко неуспешне инвазије у Заливу свиња до ембарга који је осиромашио Кубанце, али их свеједно није приволео да руше режим који Вашингтон мрзи.

Коначно, Обама ипак није послушао оне који су од њега тражили да отворено крене у рат за промену режима у Сирији. Прошле године је око пет милиона илегалних имиграната спасао депортације, дозволивши им да остану да живе и раде у САД. За сваку похвалу је што је пре неколико дана осудио присилно „лечење” хомосексуалаца и затражио да се с том праксом одмах престане. Сетимо се да је неколико генерација демократа сањало о томе да сваки Американац може да приушти одлазак код лекара, али да је тек Обама увео универзално здравствено осигурање.

То је његова историјска заоставштина.

Тачно је да није затворио Гвантанамо, није осудио одговорне за мучење осумњичених за тероризам по тајним затворима ЦИА, није вратио војску из Авганистана нити укинуо масовно шпијунирање које спроводи НСА.

Није урадио „брдо” ствари које је обећао, али сада ваља признати да се барем делимично искупио за пропусте и разочарање оних који су пре седам година веровали да долази нова америчка ера.

Још нисте уверени у позитивну улогу 44. председника САД? Сачекајте следећег.

(Политика, 14. 4. 2015)

Николај Злобин: Зашто је Путин популаран у свету, а Русија није?

Део становника европских земаља и Америке би желео да има председника као што је Путин, али не би желео да живи као што се живи у Русији

Аутор: Константин Малер

Део становника европских земаља и Америке би желео да има председника као што је Путин, али не би желео да живи као што се живи у Русији.

Упркос очигледним достигнућима и ништа мање очигледним недостацима, Совјетски Савез је био самодовољна држава. Економска и идејнополитичка конкуренција у Хладном рату ослањала се на дуготрајну равнотежу између двају друштава која су била стабилна у својим вредностима и погледима на свет: Запада на челу са САД и источног блока на челу са СССР-ом. Самодовољност је од Совјетског Савеза начинила један од глобалних узора.

Ситуација се променила са распадом СССР-а. Вредности западног света током последњих четврт века, ако су и еволуирале, онда бар не у значајној мери, а што је најважније: логика коју су западњаци поставили пре много генерација остала је неизмењена. Руска теза о томе да је Европа одједном изневерила своје традиционалне вредности или да је од њих одустала представља аргумент који прихватају само потпуно маргинални кругови на Западу. Прича о томе да ће Русија сада постати чувар европских традиција и вредности не изазива озбиљно интересовање чак ни у овим круговима.

Русија је постала земља која је изгубила вредносне оријентире и свој национални поглед на свет. Уставом прокламовано одустајање од државне идеологије почело је да се тумачи као одустајање од ма какве идеологије. Неуспешан пројекат међусобне интеграције довео је до значајног међусобног отуђења.

То и не би било тако страшно. Међутим, пре неколико година Русија је почела опасан заокрет, покушавајући да испод постојећих политичких неслагања са Западом подведе неку „вредносну“ линију. А стална критика туђих вредности тешко да некога може научити како да се са поштовањем односи према сопственим вредностима.

Јадан од главних недостатака новог светског поретка који се данас формира је непостојање очигледних узора. Америка, која је и даље покретач савремене економије, изгубила је статус лидера. Њена политичка репутација у свету је укаљана. Европска унија није суштински успела да превазиђе своје унутрашње провинцијалне сукобе. Исламски свет ту и тамо предузима покушаје историјског реванша према Западу, а Кина, пошто је напустила  статус „ученика Совјетског Савеза“, последњих деценија само марљиво и успешно елаборира западно искуство.

Пропали стари светски поредак данас је прерастао у светски поредак политичких губитника, који нису у стању да друге поведу за собом. Овај резултат као да је изједначио стартну позицију за све главне глобалне играче, дајући шансу и Русији. Осим тога, управо председник Русије Владимир Путин, који је стекао репутацију лидера неформалног и разуђеног, али масовног покрета против „америчког монопола“, у потпуности задовољава данашњу снажну потребу за политичарем као што је он.

Међутим, свет Путина доживљава као још једног потенцијалног рушиоца америкоценричног система, а не као глобалног лидера у изградњи новог светског поретка. Другим речима, у свету постоји потреба за „Путином“, али не и за „Путиновом Русијом“. Очигледно је да би део становника европских земаља, па чак и Америке, из различитих разлога желео да има председника као што је Путин. Али ни они не би желели да живе као што се живи у Русији. И тешко да би ико желео да водећу улогу у успостављању нових глобалних правила додели Русији. Путин је глобално популаран бренд, док је Русија нешто готово сасвим супротно. И то није ништа необично. И Руси се, наиме, различито односе, рецимо, према Немачкој и Ангели Меркел или према Америци и Бараку Обами.

Нико нема представу шта би желела да представља и шта ће представљати Русија за двадесет-тридесет година. То не знају ни људи у Русији. Тешко да би ико од озбиљних светских играча пожелео да као модел преузме садашње руско искуство радикалне идејне реформације. Међутим, спремност Русије да послужи као оруђе за борбу против Америке могла би да изазове приличан ентузијазам у свету који је уморан од неспретних покушаја САД да поврате улогу „јединог судије и шерифа“.

У дугорочној перспективи оваква ситуација Русију наводи да склапа само краткотрајне савезе и да у својој потрази за идејама и вредностима остане усамљена. То је политика која има високу цену и слабу перспективу. Али изгледа да Русија засад нема алтернативу.

Аутор текста је директор приватне истраживачке и аналитичке организације „Center on Global Interests“ са седиштем у Вашингтону 

Ставови изнети у рубрици „Погледи“ могу да се не подударају са становиштем уредништва „Руске речи“.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 15. 4. 2015)

„Die Welt“: Грађани Србије и даље ослонац виде у Русији

Европска унија је уложила доста средстава у Србију, али многи становници ове земље и даље сматрају да је њихов истински ослонац Русија, пише „Die Welt“.

После разарајућих поплава у мају прошле године Европска унија је за српске рејоне издвојила значајну финансијску помоћ, а то је био само део оних 12 милијарди евра које је Србија добила од ЕУ од 2007. Брисел троши велика средства „како би овој земљи помогао да нађе свој пут у европску заједницу“, пише лист.

Што се тиче српске власти, она је одавно начинила свој избор. Премијер Александар Вучић је више пута поновио да његова земља жели да се прикључи Европској унији 2020. Влада у Београду жели да отвори прву рунду преговора са представницима Европске комисије. Српско руководство планира да започне реформе које од њега траже ЕУ и ММФ.

Међутим, коначан одговор на питање о уласку у Европску унију треба да да не само Влада, него и становништво земље. А према разултатима анкета, за улазак у ЕУ спремно је да гласа само 44% становника Србије, док је најпопуларнији страни политичар у Србији Владимир Путин, истиче немачки лист.

Иако у овом тренутку Европска унија поседује значајније финансијско-економске полуге за утицај на Србију, српски грађани су више наклоњени Русији, него ЕУ, а главни узрок за то је, по мишљењу новинара листа „Welt“, став Русије према проблему Косова.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 11. 4. 2015)

Ела Теранова: Русија мора више, губимо информативни рат са Западом у Србији

Редакција „Србин инфо“ је разговарала са Елом Терановом, деканом Факултета за међународне односе, економију и менаџмент у Москви и представником руске новинске куће „МИА Русија Данас“:

Каква оцењујете медијску сарадњу између Русије и Србије?

– Морам да констатујем да утицај руских медија овде није довољан. Ја бих рекла да губимо информативни рат са Западом, али се чини да у Србији заиста треба да се информативно боримо са другим земљама, нарочто због тога што су Срби наша стара браћа, били и остали. Ми смо на истој страни и зато је штета што у Србији има веома мало проруских медија. Мислим да је грешка Русије што не помаже нама пријатељски настројене медије. Да размењујемо информације, партнерство, пре свега са представницима медија који раде на ширењу проруског расположења у Србији. Још једна тужна ствар је то што руска јавност нажалост мало зна о ситуацији у Србији.

Фото: Антанасијевић Антон

Ко је крив због такве ситуације?

– У руској јавности постоји жеља да нас на Западу заволе, а знамо да нас они никада неће заволети. С друге стране, не обраћамо пажњу на оне који нас воле и који ће увек бити ту. Не обраћамо пажњу да су на нашој страни Срби, који се према нама односе искрено. А не знамо много о политичким процесима у Београду. Таква је руска јавност нажалост. А то је грешка руских медија, јер мало причају о Србији. Наравно, то је и двосмерна улица, па српски медији такође треба да преносе информације из Русије.

Да ли сте упознати са чињеницом да је 90 одсто медија у Србији у власништву прозападног капитала, али пошто напади на Русију нису били популарни међу читаоцима, они су морали да објављују и афирмативне текстове о Русији, да не би изгубили публику? Да ли имате податак да се то дешава и у некој другој земљи?

– Да, има и таквих случајева, мада су медији и у осталим земљама под директном контролом и пишу у корист Америке, а на штету Русије. Медији су бизнис. Онај ко плаћа, тај и наручује. Зато сматрам да бисмо и ми морали да финансијки помогнемо наше пријатеље и медије који објективно извештавају о актуелним догађајима у свету.

Да ли су руске редакције отворене за сарадњу са српским новинарима, за обуке, размене искуства…

– Управо се тиме тренутно бавим и зато позивам колеге да дођу у наш медијски центар, јер имамо добре методе којима обучавамо новинаре. Организоваћемо групу из Србије, надам се да ћемо то успети ове године.

Извор: Србин.инфо – Дејан Петар Златановић, Алексеј Димитријевић

ММФ: Србија у рецесији и у 2015, опоравак идуће године

ВАШИНГТОН – Србија ће, према процени Међународног монетарног фонда (ММФ), ове године остати у рецесији уз негативан привредни раст од 0,5 одсто, да би се у 2016. опоравила и забележила позитиван раст од 1,5 одсто.

ММФ је, међутим, упозорио на проблем високог јавног дуга и буџетског дефицита у Србији, због чега постоји потреба за фискалном консолидацијом и ограничавањем јавне потрошње, као и за реструктурирањем кључних државних предузећа.

Привредни раст у земљама Балкана, које су прошле године биле погођене катастрофалним поплавама, убрзаће у 2015. и 2016, захваљујући обнови у Босни и Херцеговини (БиХ) и Србији, као и расту запошљавања у осталим земљама региона, наводи ММФ.

Привреде земаља такозване „Европе у успону” ће ове године по свој прилици умерено порасти, захваљујући нижим ценама нафте, али ће слаба инострана тражња укочити значајнији економски напредак, прогнозира ММФ у оквиру своје пролећне Светске економске прогнозе.

Привредни раст региона ће, како се наводи, изностити 2,9 одсто у односу на прошлогодишњих 2,8 одсто, док се у 2016. очекује убрзање раста на солидних 3,2 одсто, преноси агенција Франс прес.

Категорија „Европа у успону” обухвата пет чланица ЕУ (Бугарску, Хрватску, Мађарску, Пољску и Румунију”, као и Србију и Турску.

„Ниже цене нафте и постепени опоравак еврозоне пружиће ветар у леђа привреди региона и надокнадити негативне ефекте привредних проблема у Русији”, наводи Фонд, додајући да је инострана тражња и даље слаба, а висока задуженост компанија још кочи инвестиције.

Пољска ће ове године имати најснажнији привредни раст од 3,5 одсто, пре свега захваљујући снажној домаћој тражњи. Следећа земља са солидним растом бруто домаћег производа (БДП) је Турска, чији ће БДП у 2015. порасти 3,1 одсто у односу на 2,9 одсто из 2014, захваљујући расту домаће потрошње у светлу пада цена енергената, наводи ММФ.

Мађарска ће, са друге стране, забележити успоравање привредног раста на 2,7 одсто у текућој и 2,3 одсто у идућој години, због слабљења раста инвестиција и не претерано повољне фискалне политике. Мађарска и Пољска бележе дефлацију у светлу ниске инфлације у еврозони.

Привредни раст Румуније ће ове године износити 2,7 одсто, да би идуће убрзао на 2,9 одсто. Хрватска би у току 2015. требало да изађе из рецесије уз раст БДП-а од 0,5 одсто ове и 1,0 одсто идуће године.

(Танјуг/Политика, 14. 4. 2015)

Ненад Радичевић: Гинтер Грас – Одлазак контроверзног добошара

Нобеловац Гинтер Грас представљао је први глас послератне Немачке који је разбио ћутање о нацистичкој прошлости. – Морални кредибилитет му је окрњен када је признао да је кратко био „есесовац”

Франкфурт, Хајделберг – „Уколико желите да спречите нешто што се (лоше) догодило, онда морате да отворите уста”, било је својеврсно етичко начело јуче преминулог нобеловца Гинтера Граса (87) , који ће остати упамћен као први глас послератне Немачке који је разбио ћутање и у име читаве генерације Немаца проговорио о кривици њихових родитеља у време нацизма. Слављен и оспораван, Грас за многе представља јединог добитника Нобелове награде за литературу који се од својеврсног националног оца-просветитеља трансформисао у чувара светске политике, спремног да укаже на сваку лошу појаву. Чак и кад није био у потпуности у праву.

Како је у једном интервјуу открио овај оснивач и један од најугледнијих чланова чувене књижевне организације Група 47, искористио је срећну околност тога што је био економски независтан, па је писао и говорио што жели до краја живота. Тако су на његовој „оливети” машини, уз поглед на зид на којем је окачено десет графика Франсиска Гоје, настала дела „Лимени добош”, „Мачка и миш” и „Псеће године”… Дела повезује тематика успона нацизма и ратног искуства у јединственој културној средини њему родног Гдањска, при чему ће његова књижевност бити сврстана у уметнички покрет који је заговарао суочавање са прошлошћу.

Магични реализам његових дела употпуњен тиме да се, угледајући на Гоју и његов политички активизам, није либио да активно реагује на све политичке догађаје, допринео је да у Немачкој постане својеврсни моралну судија који увек изазива контроверзе. „Лименим добошем” ускомешао је уштогљени дух Немаца за које је увек био превише бучан, изазивајући различите коментаре због своје подршке имигрантима, бившим принудним радницима, прогоњеним писцима…

Поједини његови хроничари тврде да је то што је дете из мешовитог брака – отац му је Немац, а мајка Пољакиња – утицало да целог живота пати од комплекса „мешанца” из Гдањска, покушавајући да тај „недостатак” надокнади значајном улогом у друштву. Други, пак, узроке активности овог каменоресца, који је потом био питомац Академије уметности у Диселдорфу и Високе школе сликарства у Берлину, виде у цртама његовог карактера. Био је боем и уметничка душа, али и кавгаџија који је у студентским данима своју склоност физичком обрачунавању уновчавао као избацивач из ноћних локала.

С почетка шездесетих отворено је подржавао Социјалдемократску партију Немачке Вилија Бранта, али када га Брант као канцелар није поставио на неку иоле значајну позицију, приклонио се својеврсној опозиционој фракцији унутар СДП-а, која је сматрала да курс партије на власти није довољно левичарски. Штавише, после спора око закона о азилу, враћа партијску књижицу.

Своју контроверзност потврђује 1967, уочи избијања студентских немира у Европи, када је отишао у Њујорк да би припремио „атентат пудингом” на тадашњег потпредседника САД Хјуберта Хамфрија. Ипак, немачку јавност је највише изненадио када је њен „лимени добошар” 1990. био против поновног уједињења Немачке.

Иако левичарски настројен, 1999. није био међу европским интелектуалцима који су се противили НАТО бомбардовању СР Југославије, а став Петера Хандкеа да су Срби жртве ратова деведесетих година критиковао је речима да је Хандке „увек имао склоност да бесмисленим аргументима заузима супротну позицију”. Међутим, 15 година касније, у разговору за београдски недељник „Време” признаје да је направио погрешну процену и да би се сада залагао против бомбардовања Србије.

„Ту је било Косово у коме је Србија спроводила терор над албанским становништвом и ја сам био за то да то мора да се оконча. Био сам, међутим, против бомбардовања Србије и Београда, поготову када су те чувене колатералне грешке узеле маха”, рекао је Грас. „Требало је предвидети да ће акцију предводити Америка, да се неће зауставити на Косову и да ће се проширити на Србију. То је била моја погрешна процена, данас бих се са додатним искуством са америчким војним интервенцијама и њиховим последицама залагао против бомбардовања”.

Иако, за разлику од многих јавних личности Немачке, никад није пристао на контакт са источнонемачким Штазијем, његов морални кредибилитет међу Немцима озбиљно је пољуљан 2006. када је признао да је као седамнаестогодишњак на крају Другог светског рата неколико месеци био војник оклопне дивизије „есесоваца”  при чему је 1945. рањен а потом послат у амерички затвор за ратне заробљенике. У аутобиографији „Љуштећи лук” са шездесетак година закашњења признаје ову „ратну тајну”, али упркос бројним захтевима, нико није могао да му одузме Нобелову награду.

Ово сазнање је олакшало многима да га прогласе антисемитом када је пре три године у песми „Шта мора бити речено” критиковао израелско звецкање оружјем против Ирана, оптужујући да би „атомска сила Израел могла да сатре цео ирански народ” и да тиме „угрожава већ крхки мир у свету”. Тако је постао један од малобројних немачких интелектуалаца који је јавно поставио питање зашто се не провери да ли Израел поседује нуклеарно оружје, премда је потом указао да је критику требало да усмери на владу Бенјамина Нетанијахуа, а не на цео Израел.

„Нећу више ћутати, јер ми се смучила хипокризија Запада”, поручивао је тада Грас, објашњавајући да су га злочини нациста против Јевреја и страховања да ће бити проглашен антисемитом спречавали да отворено критикује Израел.

Упркос свим контроверзама, председник СПД-а и немачки вицеканцелар Зигмар Габријел јуче је рекао да је смрћу Граса Немачка „изгубила једног од најважнијих писаца у немачкој послератној историји и ангажованог аутора и борца за демократију и слободу”.

(Политика, 14. 4. 2015)

Скупштина Србије: Сви посланици подржали обавезну вакцинацију

У државама ЕУ проценат вакцинисаних 96 а у Србији 89 одсто, за неке вакцине и нижи

Скупштина Србије расправљала је данас о изменама закона о заштити становништва од заразних болести, којима се прописује обавезна вакцинација без писаног пристанка пацијента, односно законског заступника детета. Измене закона предложила су 234 посланика из свих странака, па ће за њега, како је најављено, гласати све посланичке групе.

Расправи о посланичком предлогу присуствовао је и Златибор Лончар, министар здравља, који је рекао да је усвајање закона ствар здравља деце и нације и да је тужно што у 21. веку причамо о нечему што је одавно решено. Лончар је истакао да „најзваничнији подаци показују да је у ЕУ, у европском региону, проценат вакцинисаних преко 96 одсто” и додао: „Нажалост, ти подаци за Србију су од неких 89 одсто за неке вакцине, а за неке и ниже.”

У име предлагача, измене је представио Милета Поскурица (СНС), који је рекао да се усвајањем овога закона олакшава посао лекарима и шаље порука родитељима да вакцинишу своју децу, да не подлежу утицајима против имунизације. Поскурица је навео да се на друштвеним мрежама износе мишљења о вакцинисању без икаквог рационалног доказа и упоришта, те да су родитељи због тога одбијали поједине вакцине, као што су ММР и ТО.

У дебати у којој није било никаквих скретања са задате теме, Душан Милисављевић (ДС) истакао је да се овим изменама вакцине не намећу, већ да се омогућава безбедна здравствена слика наше популације. Милисављевић је додао: „Не могу да поверујем да у 21. веку постоји средњовековни страх од вакцине, који сеју људи који нису из струке. Имунизација је спасила много више људских живота него било која друга медицинска метода.”

Елвира Ковач (СВМ) рекла је да је „имунизација спасила човечанство, због чега је једноставно неопходна, а обезбеђивање доступне и безбедне вакцине за све јесте основни задатак државе”.

По оцени Зорана Живковића (НС) усвајање овог закона је корак напред у побољшању здравственог система Србије. Благоје Брадић (ЗЗС-СДС) рекао је да посланици усвајањем предложених решења треба да пошаљу снажну поруку да је вакцинација обавезна и да је вело битно да грађани Србије то схвате.

Драган Јовановић (НС) затражио је најоштрије казне за оне који шире пропаганду против вакцинације и питао колике ће казне бити за родитеље који и после усвајања закона одбију да вакцинишу децу.

М. Чекеревац

(Политика, 16. 4. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-46p

Categories: Преносимо