Између два пописа 10.000 мање: Каква је будућност Срба у Црној Гори

Недавна изјава председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића да његова „мисаона матрица није да протера Србе из Црне Горе, а и кад би то хтео, не би му дозволиле институције”, била је ударна вест у готово свим медијима.

Мило Ђукановић (Фото: Политика)

Мило Ђукановић (Фото: Политика)

Ипак нешто другачије сведочи податак који је изнео председник Српског националног савета Момчило Вуксановић, који тврди да је између два пописа број Срба у Црној Гори за време владавине Ђукановића смањен за 10.000. За тај податак се знало, али никог то није забринуло. Напротив, владајући политичари су то најављивали иза скупштинских говорница уз обећање „да ће на наредном попису број Срба бити сведен на минимум, као и оних који говоре српским језиком, јер ми”, како је рекао један Ђукановићев посланик, „стварамо новог човека”.

Црногорски премијер је недуго након изјаве о односу према Србима оценио да су многи хтели да у Црној Гори наметну „туђински језик” а не „свој црногорски” и упозорио поједине опозиционе посланике да би хтели да оспоре Црногорску цркву која је, како је навео, укинута даном укидања независности Црне Горе.

Овдашњим медијима никада ударна вест није била када су званичне институције саопштавале да Срба скоро да и нема у институцијама извршне власти, па ни када је бивши градоначелник Подгорице Миомир Мугоша на одборничко питање одговорио да у органима локалне управе не ради ниједан Србин.

Скоро да више нико од медија у Црној Гори и не бележи да су српски језик и ћирилица протерани из наставе у основним и средњим школама, из уџбеничке литературе, да су протерани српски писци из лектире и читанки, да се кривотворе историјске чињенице… Све се то десило управо од када је Мило Ђукановић постао лидер Демократске партије социјалиста и близу петнаест година откако се налази на месту премијера.

Данас су укинути сви књижевни часописи српских писаца који су 70 година штампани на српском језику и ћирилици, попут чувеног часописа „Стварање”. Узалуд су Срби конститутиван народ који чини трећину становништва Црне Горе. У јавним службама, органима државне и локалне управе, заступљени су свега 7,3 одсто.

Посланик Демократског фронта Љиљана Ђурашковић у скупштинском Одбору за људска и мањинска права рекла је да је српски народ недопустиво изопштен из најважнијих институција у Црној Гори.

Према информацији о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у државним органима и органима државне управе, у јавним службама ради 82,11 одсто Црногораца, док је свега 7,3 одсто Срба запослено у јавној управи, а, према последњим подацима са пописа, они чине око 30 одсто становништва.

„Ово је изузетно забрињавајућ број. Зар је могуће да су Срби, који су трећина становништва, у овако занемарљивом броју заступљени у јавној управи. Боде очи да у појединим министарствима и управама нема ниједног Србина”, рекла је Ђурашковићева. „Да ли то значи да су Срби непожељни у министарствима науке, правде, рада и социјалног старања и у служби председника државе, као и у секретаријатима за развојне пројекте, законодавство, управама за антикорупцију, кадрове, заштити културних добара и збрињавање избеглица.”

Новица Ђурић

(Политика/Искра, 23. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Su



Categories: Преносимо

1 reply

  1. МИ НИСМО ПРОТИВ ЊИХ ЗАТО ШТО СУ КОМУНИСТИ, ВЕЋ ЗБОГ ЊИХОВОГ ОДНОСА ПРЕМА СРБИМА НА КОСОВУ – ово су, мање више, речи (изговорене пред камерама црногорске телевизије) једног од учесника “аб револуције“, којом је 1989. “одувана“ са власти олигархија диносауруса, чије је главно идеолошко својство била мржња према Србима.
    Данас би тај учесник, и не само он, него и већина других, вероватно рекао, да ми нисмо против Ђукановића зато што је криминалац, већ због његовог односа према Србима. Међутим, такав скуп данас је незамислив, а разлога има безброј. Главни разлог, ако занемаримо раздробљеност и поткупљеност опозиције (пре свега снп) у Црној Гори, лежи у чињеници да су Ђукановић и Вучић два лица исте политичке медаље.
    Право питање јесте – КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ СРБА – У СРБИЈИ!

Оставите коментар