У првом овогодишњем броју часописа „Сајенс“, једном од два водећа у свету (други је „Нејчер“), објављено је да је, имајући у виду огроман број деоба матичних ћелија током живота, случајна мутација (обичним речником: зла срећа) важнија за настанак рака од свих других чинилаца. Овај закључак наишао је на огорчену критику научне заједнице не само због своје фаталистичке поруке, већ и због научне неутемељености

Борба против малигних тумора је стална активност, али се 4. фебруар сваке године посебно обележава као Светски дан рака. Важност тог догађаја проистиче из учесталости групе болести које се означавају као рак: од њих сваке године оболева више од 14 милиона људи, а сматра се да ће се током наредне две деценије тај број повећати до 25 милиона. За скоро 60 одсто оболелих у свету појава рака означава и смртну пресуду (додуше разлике су огромне, па у неким земљама однос оболелих и умрлих прелази две трећине, а у САД је, рецимо, само мало изнад једне трећине).

Светски дан рака је тематски усмерен, па је прошле године обележен под геслом „Раскринкавање мита“, с јасном поруком да се на настанак и исход малигних тумора може утицати. Кључ је виђен у превенцији, пре свега у вакцинацији против вируса одговорних за рак грлића материце и јетре, спровођењу програма раног откривања и подизању свести о факторима ризика подложним спречавању. Последња мера посебно се односи на земље у развоју, где усвајање штетних западних образаца понашања удружених са појавом рака (пушење, алкохолизам, физичка неактивност, „брза храна“) оптерећује ионако оскудне здравствене фондове и угрожава економски развој.

Тема овогодишњег Светског дана рака у слободном преводу гласи „Није недостижно“, а поента је у примени постојећих знања на смањење бремена оболевања од рака у светским размерама. Тај напор се складно уклапа у опредељење УН из 2011, изражено Политичком декларацијом о незаразним болестима, јер све оне, а посебно кардиоваскуларна обољења и рак, као водећи узроци смрти, деле многе заједничке факторе ризика. Примера ради, мада се пушење у лаичком веровању повезује само с раком и хроничним бронхитисом, више пушача страда од болести срца и крвних судова него од десетак врста рака насталих услед излагања дуванском диму (у првом случају пресудну улогу има никотин, а у другом катранске материје).

Очекивано усклађене поруке о чувању здравља последњих седмица је засенила полемика о утицају спољних фактора на настанак рака. Наиме, у првом овогодишњем броју часописа „Сајенс“, једном од два водећа у свету (други је „Нејчер“), објављено је да је, имајући у виду огроман број деоба матичних ћелија током живота, случајна мутација (обичним речником: зла срећа) важнија за настанак рака од свих других чинилаца.

Овај закључак наишао је на огорчену критику научне заједнице не само због своје фаталистичке поруке, већ и због научне неутемељености. Замерке су усмерене на једностраност приступа, ограниченог само на геном, као скуп гена у ћелији, уз потпуно запостављање ексонома, као комплементарног појма, скованог да означи свеукупност утицаја срединских чинилаца на човека, почев од тренутка његовог зачећа. Аутори спорног чланка свели су своју пажњу на неколико врста рака врло ниске учесталости, а уопштавање су засновали само на искуству популације САД. Притом су игнорисали обиље епидемиолошких података прикупљаних током пола века који недвосмислено указују на важност фактора спољне средине (рецимо, четвороструко повећање броја Јапанаца оболелих од рака дебелог црева током само две деценије, изразито смањење учесталости рака јетре и грлића материце после увођења масовне вакцинације, итд.).

Учесталост оболевања од рака у свету би се смањила бар за трећину када би се здравије јело, више кретало и мање пило. Укључивањем забране пушења у те мере, стопе би се преполовиле. Додатна корист би проистекла избегавањем претераног излагања сунчевим зрацима, као и заштитом на раду, што се посебно односи на азбест.

У неким неразвијеним земљама инфекције су одговорне за настанак преко петине свих малигних тумора (у развијеном свету удео инфекција у настанку рака је троструко нижи). Ту није само реч о вирусима (рак ждрела, лимфног ткива, јетре, грлића материце итд.), већ и о бактеријама (рак желуца) и појединим глистама (рак мокраћне бешике).

Несумњиво ће се у блиској будућности указати на многе друге биолошке, физичке и хемијске утицаје важне за настанак малигних тумора. Међутим, и постојећа знања су довољна да се у импресивној мери смањи њихова учесталост.

Аутор је професор универзитета

(Политика, 7. 2. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Sr

Categories: Преносимо