Хоакин Флорес: Ко је убио Бориса Немцова

(Форт Рус, 28. 2. 2015)

Наслови широм света доносе варијације на исту тему: убијен је Борис Немцов. Свака прича садржи одговоре на нека од питања – шта, ко, где, како – али право питање је „зашто“? Одговор на то питање, и шта Запад мисли да је тај одговор, рећи ће нам много о плановима САД да повећају напетости у Русији поводом Украјине и других ствари.

Борис Немцов

Борис Немцов

Било би глупо унапред одбацити могућност да иза овога стоји неко из његовог окружења, било да се ради о послу, политици или љубави. Ако ништа друго, ко зна колико људи је хтело да (Немцова) види мртвог због криминала и корупције док је био председник Нефјатној концерна и његове филијале, сада већ бивше, Нефтјаној банке. Много је контроверзи кружило око ове афере 2006.

Што се тиче љубавних проблема, њих има напретек само у вези са женом с којом је виђен пред смрт (Немцов је био на гласу као „женскарош“ – прим. СС). Штавише, био је у друштву те жене, Ане Дурицкаје, када је устрељен. Гласине круже да је можда то био расплет мелодраме око њеног недавног абортуса…

Случај је повезан и са тренутном кризом у Украјини, али са варијацијом која се прећуткује. Наиме, могуће је да се ради о унутрашњем обрачуну између проамеричких фракција. Немцов је био умешан у америчку „наранџасту револуцију” и био је економски саветник Виктора Јушченка – да би отишао под сумњивим околностима и за собом оставио више непријатеља него пријатеља.

Било шта од горе набројаног могло би да буде мотив за убицу (или наручиоце убиства), али многе битне чињенице, од времена до места, указују на политичку позадину.

Политичке завере могу бити доста замршене. Често се деси да се једним ударцем убију две муве. На пример, сигналом личном ривалу – да је дошло време за свођење рачуна –могу да се остваре планови од већег геостратешког значаја.

Питање је, дакле, да ли је извршилац деловао по наређењу некога од великих играча са тренутне светске сцене? Конкретно, да ли иза овога стоје Руси и њихови пријатељи, или Американци и њихови пријатељи и „сарадници”?

Да ли је убиство извршио професионалац битно је само за форензичаре и за разматрање околности самог чина. Али, треба имати на уму да у оваквим случајевима траљаво одрађен посао – о каквом је овде реч – може да буде покушај професионалца да завара траг.

Пријатељи Русије ће највероватније рећи да ово убиство не личи на професионални атентат, иза којег би стајала држава. Рећи ће да би атентатори Кремља уприличили да Немцов страда у саобраћајном удесу или од срчаног напада. Али да га неко упуца на улици, јавно, пред сведоцима, то је просто превише траљаво за операцију Кремља. Експерти ЦИА би се без сумње сложили. Да је Немцов страдао „чисто”, тек онда би сумња пала на руску државу, док овако траљаво убиство не иде у прилог тој тези. Али истом логиком, да је држава заиста планирала атентат, било би савршено логично да употреби „аматерске” методе.

У случају САД, убиство би имало другачији циљ. Да би користило Америци, убиство би морало да буде „очигледно”, прљаво, ружно и лишено сваке сумње. Да су Руси хтели Немцова мртвог, учинили би да тихо нестане. Насупрот томе, вредност за Американце је управо спектакл самог чина убиства. А убиство Немцова је чисти спектакл.

Дакле, иако је могуће да је Русија унајмила некога да намерно лоше уради посао како би заварао траг, с обзиром на методе и сценографију далеко је вероватније да иза убиства стоје САД. Сам чин убиства могао је да се организује преко, рецимо, украјинских агентура, каквих ЦИА и друге службе НАТО земаља тренутно имају напретек – док би садашњи агенти САД на терену у Москви остали чистих руку.

Прим. СС: На фотографији Немцов лежи мртав, право пред Кремљом – тако да и најглупљи на Западу добију жељену „поруку“, чак и да им њу није сервирало хиљаде самоуверених гласова... (Кликните на слику за увећање)

Прим. СС: На фотографији Немцов лежи мртав, право пред Кремљом – тако да и најглупљи на Западу добију жељену „поруку“, чак и да им њу није сервирало хиљаде самоуверених гласова… (Кликните на слику за увећање)

Овако отворено убиство је очигледно било извршено с намером да личи на убиство. А то се не уклапа ни у руске методе, ни у руску мотивацију. На то упућују и питања која се постављају у сваком случају овакве врсте.

Коме користи? (Cui bono?)

Прво питање је „коме користи?” или ‘cui bono’? Знамо да у овом случају Русија и Путин лично немају никакве користи. Убиство Немцова, под било каквим околностима, нема никаквог смисла са становишта руског или Путиновог интереса. Немцов није био никаква политичка претња док је био жив. Са мање од пет посто гласова, његова Републиканска странка није прешла цензус да уђе у Думу. Путина подржава 85 одсто становништва, тако да он нема потребе да прибегава тактици страха – нити то хоће, упркос легијама лажова, плаћених или аматера, који га за то оптужују. Путин није никакав диктатор, већ вођа компликоване и моћне државе.

Чак и да постоји опозициона фигура од које би власт страховала, данашња Русија је политички и историјски другачија од оне деведесетих. Са толико расположивих могућности за виртуелни политички атентат, физички је постао излишан. Ликове попут Немцова довољно је лако разобличити другим средствима, везаним рецимо за њихове прљаве послове, или склоности ка малолетним девојчицама (или дечацима), дрогама, и тако даље.

Колико год то прљаво звучало, такви виртуелни атентати су далеко ефикаснији. Физичке ликвидације од маргиналних фигура праве беспотребне мученике, стварају утисак очаја у власти, и дају крила домаћим и страним непријатељима.

Иако је Немцов имао важан положај деведесетих под Јељцином – као први заменик премијера једно годину дана, до 1998. године – његова политичка каријера од тада нема масовну подршку и готово никакав значај.

Његовом погибијом највише добија Америка. Западна штампа годинама Немцова представља као највероватнијег наследника Путина у случају озбиљног лома политичке сцене у Русији. То је део западне приче која служи њиховим интересима, у којој западне либералне вредности – засноване на капитализму и његовом неминовном резултату, агресивном империјализму – освајају свет као природне и универзалне.

Док Немцов јесте био један од америчких фаворита, у Русији није био омиљен. Истинска опозиција у Русији – која би у случају озбиљне промене наследила Путина – јесу комунисти Генадија Зјуганова. Али, пошто то не иде у прилог ни западним интересима, ни причи о Хладном рату и његовим резултатима, о томе се ћути.

Чињеница да западна штампа и руководство САД и Украјине већ експлоатишу убиство наводи на закључак да су вероватно умешани.

Већ су се огласили Обама, Порошенко, патетични канадски министар иностраних дела и заменик генсека НАТО. Њихове изјаве пристигле су врло брзо, звуче готово исто, чак користе и исте изразе.

Изјаве НАТО и страних држава су скандалозне, али никога не изненађују. Њихова импликација је да иза убиства стоји руска влада. Зашто би иначе „осуђивали” убиство? Зашто је потребно да се баш ово убиство осуди политички, а да је још увек нејасно да ли је било политички мотивисано – поготово зато што сва друштва осуђују убиство као злочин (и сходно томе га стављају ван закона)?

Као што знамо, за први март [био] је заказан још један покушај проамеричких агената и њихових либералних савезника да покрену „руско пролеће”, под паролом „антикризног марша”. Убиство Немцова дешава се 36 сати пред марш, па је за очекивати да све буде у знаку његовог мучеништва.

Пре само десет дана, још један агент Запада – Алексеј Наваљни – ухапшен је због покушаја да организује марш, за који се организатори надају да ће привући 100.000 Путинових противника (данашњи марш у центру Москве, са све мучеником Немцовом, привукао је нешто више од 20.000 по проценама полиције, док је процена организатора била 50.000 – прим. СС).

Алексеја Наваљног изводе из московског метроа због дељења летака

Алексеја Наваљног изводе из московског метроа

Иста група организовала је сличан марш после Путиновог реизбора. Комунисти су се придружили поворци и либералне заставе утопили у мору црвених комунистичких барјака. Био је то изванредан експеримент и порука америчким манипулаторима да је Русија спремна да стварном и лојалном опозицијом осујети или преусмери напоре сваке пете колоне да делује у корист САД.

На пропагандном фронту, родољубиве организације усвојиле су термин „руско пролеће” са значењем потпуно супротним од америчких операција под „пролећним” именом у Египту, Либији и Сирији. Сада то означава покрет против хегемонизма САД и обојених пролећних револуција.

Није битно колико ће се људи појавити на маршу у недељу или како ће то представити Запад. Проблем је што је засад пропагандна обрада убиства Немцова јалова и непотпуна.

Политичка стабилност Русије и популарност Путина није у рукама западних медија. Ово представља тектонски поремећај у односу на последње дане Совјетског Савеза, када су Би-Би-Си и Си-Ен-Ен представљали спектакл „објективног” и „неутралног” новинарства.

За руску јавност и медије, истрага о убиству Немцова биће као и свака друга истрага убиства, мада ће имати додатно медијско покриће с обзиром на идентитет жртве и политичке импликације. Истражитељи ће на крају некога ухапсити и јавности предочити причу о томе шта се десило. Хоће ли она бити истинита или не, не знам, али углавном ће бити прихваћена.

У сваком случају, Русе ово убиство претерано не узнемирава. Резултат истраге неће ни на који начин утицати на општу подршку садашњој власти и њеној политици. Руси имају преча посла него да брину о политичару којег нису волели, и чију смрт доживљавају као трагедију или можда америчку ујдурму. Они који су га волели кривиће државу, као што су је досад кривили и за све остало.

У очима западне јавности, Русија је већ тоталитарни режим који гуши опозицију а њене вође затвара и убија на улици. Путин је Хитлер. Попуштање не води никуда. То је све већ испричано, све је већ део стандардне слике која не мора да се понавља.

Што значи да још нисмо чули крај ове приче. Не бих се чудио да из овога произађу неке нове санкције; прошле су правдане мањим стварима. Али тешко је рећи какве: Европа је већ уморна од санкција, и било какве нове мере биће највероватније симболичне, баш као и прошла рунда.

Највише ме брине да ли је план да дође до насиља у недељу. Империја која не преза ни од чега и која на располагању има и превише подземних агентура, а све о трошку углавном необавештеног пореског обвезника – Америка – изгледа спремна да крене у примену свих својих планова чак и када неки од њих оману, а без њих се даље наизглед не може. То смо видели што у Сирији, што у Украјини.

Ако се нешто деси, више је него јасно како ће у САД да спинују пропагандне последице. А онда ће кренути позиви за збацивање Путина – као што су отворено говори о збацивању Асада. Мада ће до тога свакако доћи пре или касније, недеља ће нам дати одговор да ли овај цинични процес улази у преурањено убрзање.

Хоакин Флорес (Joaquin Flores) је Американац који живи у Београду. Аналитичар је у Центру за синкретичке студије, организацији за геостратешку анализу

Са енглеског посрбило: Стање ствари


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3BI



Categories: Посрбљено

1 reply

Оставите коментар