Никос Арванитес: Ципрасова левичарска политика је прозападна а не проруска

Грчка остаје „стуб“ западне демократије на југоистоку Европе

Нова влада Сиризе и премијера Алексиса Ципраса, колико год била радикално левичарска, заступаће Грчку као капиталистичко-западну државу на југоистоку Европе са чврстим атлантистичким утицајем у НАТО и европским, унутар ЕУ. Грчка, и поред многих негативних сценарија, неће изаћи из еврозоне на начин да угрози и себе и еврозону, нити ће иступити из ЕУ.

faz-print

Немачке новине шире хладноратовске тезе о опасности од изласка Грчке из ЕУ и продора руског утицаја на Балкан

Плашење руским утицајем

Страх од руског утицаја у Грчкој није реалан, на начин како се пише и анализира, из више разлога. Први је, што је Грчка чланица породице западних демократија са јаким утицајем Немачке и САД у вођењу државне, војне и економске политике. Друго, Грчка је већ 34 године чланица ЕУ и тешко је да се замисли да би мењала европску породицу са седиштем у Бриселу. Треће, Грчка без ЕУ и НАТО била би веома угрожена и подложна унутрашњем хаосу, регионалној нестабилности и плен утицаја и интереса Турске.

„Излазак Грчке из еврозоне може довести до озбиљног ширења руског утицаја на Балкану”, пише Николас Бусе, политички аналитичар листа Франкфуртер алгемајне цајтунг. Николас Бусе пише да би Грчка, напустивши еврозону, могла изаћи и из Шенгенског споразума и ЕУ, што би посејало неповерење између европских земаља и ставило под знак питања јединство еврозоне и ЕУ.

Влада Алексиса Ципраса нема намеру да промени своје односе и статус у ЕУ и НАТО али има потребу да промени уговоре око отплате кредита и дугова како би то могла да извршава на један „релаксирајући” начин.

Хипотезе о изласку Грчке из ЕУ и еврозоне само су елементи притиска да Ципрасова влада не затеже радикално односе унутар ЕУ и еврозоне.

Ципрас, левичар западњачког типа

Грчка има солидне односе са Руском Федерацијом али на прагматски начин, а не на нивоу промене стратешког националног партнерства.

Поједини аналитичари шире страх од продора Русије на Балкан и у Грчку и сам Николас Бусе у поменутој анализи каже:

„Русија ће имати директан утицај у Егејском мору и добиће могућност да читав Балкан ослободи западног утицаја“.

Ова анализа „не пије воду“ јер је највећи део Балкана унутар НАТО и ЕУ и промене политике балканских држава са евро-атлантистичке на проруску, готово су искључене или редуковане на појединачне пројекте који не угрожавају ЕУ и НАТО. Овде се, кроз анализе, шире и хладноратовски приступи као, ”зближавањем Грчке и Русије проблем би имао и НАТО, јер би, због противљења Атине, Сједињене Америчке Државе могле имати потешкоћа са учвршћивањем снага алијансе у Источној Европи”.

Грчка и већи део Балкана су под кишобраном НАТО и САД и економским утицајем Немачке. „Руски простор“ на Балкану и у Грчкој је знатно смањен, нарочито после заоштравања односа Запада и Русије око украјинске кризе. Ципрас је политички „западњак” и његова левичарска политика је ипак прозападна а не проруска.

Никос Арванитес, Атина

Наслов: Стање ствари

(Балкан магазин, 24. 2. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3yi



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Мислим да је ова анализа врло сувисла и реална. Да би се направили тако велики геостратешки заокрети или су потребне неке ванредне тешкоће и огромни ломови или велика одлучност политичке елите која има мандат добијен од друштва да такву промену изврши (овде не подразумевам да тај мандат може да се додели искључиво парламентарном већином, мислим да је за тако нешто потребно и дубље слагање и подстицај).

    Жонглирање са стратешким партнерима у Србији је национални спорт властодржаца (да не кажем политичке елите); мало која држава сме себи да дозволи толику лудост.

Оставите коментар