Огњена Лазић: Радост осмеха

Да ли сте размишљали о томе колико често себе и своју околину почастите искреним, радосним осмехом? Иако је (о)смех инстинктивна реакција, он одражава радост као играње душе која се весели оним што јој је по вољи, пише Василије Велики. Смех ублажава тугу, и непријатне емоције;отклања осећај умора, забринутости и бола; скреће пажњу са проблема на све оно лепо што нам се дешава и што нас окружује.

ol-radost

Осмех је заразан

Смејање сузбија контролу коју имамо над фацијалним мишићима тако што доприноси њиховом опуштању, ублажавању стреса и снижењу притиска. Такође појачава осећање задовољства и среће, јер смањује лучење хормона стреса као што су кортизол, допамин и адреналин, а подстиче лучење хормона доброг расположења ендорфина. Интересантно је да осмех(ивање) покреће у нама механизам који нам допушта да се осећамо награђено и прихваћено. Знате како Американци воле бизарна поређења, али ово што тврди Гатман може бар сликовито да помогне разумевању колико је осмех важан у нашем свакодневном животу. Каже човек да један осмех стимулише једнаку мождану активност као да сте појели 2000 штанглица чоколаде. Пошто сад не можемо да изведемо тај експеримент in vivo, остаје нам да му верујемо и да се осмехујемо.

Процењује се да се сасвим мала деца осмехну и до 400 пута дневно, док одрaсли успеју да догурају до рекордних 20 пута. Овај податак доста говори у прилог чињеници да нам сасвим мала деца увек измаме осмех, и да је смејање заразно. Добро је што има и одраслих који су ведра духа и често пута нису свесни како могу да нам поправе расположење и утичу на наш однос према тренутним збивањима.

Прича ми познаница како је зове ћерка и сасвим опуштено и раздрагано јој саопштава да опет није положила веома тежак испит, који не само што дуго спрема, већ је због тог испита изгубила и годину и здравље, живце да не помињем. „Знам да ти није јасно како могу бити расположена, али десило ми се нешто што ми је потпуно вратило мир. Док сам чекала аутобус и једва се суздржавала да не закукам на сав глас од муке и очајања, прилази ми једна старија госпођа и каже ми: „Не знам душо шта ти се десило! Видим распадаш се, па морам да ти кажем да је твој живот много вреднији од те невоље коју преживљаваш. Немој да се бавиш невољом, бави се својим животом. Најважније је да имаш чисту савест и да не губиш мир.” Та старица се сво време осмехивала, а њене речи су ме храниле и враћале ми снагу. Нисам издржала и почела сам да плачем. „Сузе су као и осмеси, ослобађају нас”, погладила ме је по коси и у том тренутку је неки човек из аутомобила довикнуо: „Ајде мама, не дави више!” Старица ме је продорно погледала тим њеним насмејаним очима и пожурила према ауту. Знам да смешно и невероватно звучи, али веруј ми, мама, њен осемх и њене речи спасиле су ме од тешког очајања. „

Када сте у комуникацији са другим људима, искрен осмех доприноси здравом самопоуздању, постојаности и оданости. Са људима који су ведра духа волимо да проводимо време, лакше им се поверавамо и остварујемо квалитетније односе. Онима који умеју да се искрено радују увек је лакше да се дистанцирају од себе и одређене ситуације, па самим тим имају ширу перспективу, пре него да се искључиво концентришу на негативне аспекте неког догађаја, појаве или околности. Самим тим једноставније и брже проналазе решења и остварују циљ.

Осмех у радном окружењу

Добро расположење на послу несумњиво доприноси професионалнјем и квалитетнијем раду. Људе који се осмехују сматрају способнима, отворенима и креативнима. Ако се ненаметљиво и опуштено осмехујете у току разговора за посао, озбиљном послодавцу шаљете поруку да сте добар сарадник спреман за тимски рад.

Како осмех(ивање) утиче на мозак

Осмехивање у мозгу отпушта неуропептиде који сузбијају стрес. Неуропептиди су сићушне молекуле које неуронима омогућују комуникацију. Управо они телу шаљу поруку када смо радосни, љути, тужни, нерасположени или узбуђени. Неуротрансмитери одговорни за добро расположење као допамин, ендорфини и серотонин нагрну сваки пут када наше лице озари осмех. А само да се зна да ендорфини делују као природни аналгетик, а серотонин као антидепресив.

Данас је осмех у извесном смислу запостављен првенствено, јер смо преко медија непрестано изложени вештачком и леденом осмехивању ТВ водитеља. Ако хоћемо да у свом животу доживимо добробити ведрине и свега горе описаног, онда је неопходно да осмех буде искрен и срдачан.

Ништа не кошта, а:

  • смејање нас опушта
  • јача имуни систем
  • снижава притисак и штити срце
  • најбољи је начин да ослободимо емоције
  • подмлађује нас

Свети о радости

„Славуј гладан пева у зору по два сата, пре него нађе два зрна хране за доручак. Шта то славуј учи људе? Људи, радујте се добру и певајте о добру. Не питајте чије је добро. Добро нема господара на земљи. Оно је гост из даљине; ми створени и смртни нисмо поседници добра, но певачи његови. (…) Божија радост у нашем добру, па и најмањем, неисказана је и савршена”, поручује нам Николај Жички.

А Нектарије Егински пева: „Радост! Мила реч, реч жуђена, реч која дира душе људске, реч која значи милину, реч која изражава духовно весеље и насладу. Радости! Којим речима да опишем осећај који у срцу изазиваш? Којим бојама да те осликам или како да речју изразим твоју тајанствену нарав? Немам силе да испитам твоју тајну. Немам гласа да изразим твоје дејство. Радост остаје тајанствена и крије се у дубинама срца, а јавља се једино усамљеној души. Радост чини да душа игра у миљу и весељу, она је опија као божанско пиће, она је постала жуђена наслада душе, она више од меда и саћа слади језик онога ко се испунио њом, она у срцу свира славопоје које усне не умеју да испевају. Срце говори, а уста ћуте, савршава се тајанство натприродно.“

(Духовна терапија, 22. 2. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3vO



Categories: Преносимо

3 replies

  1. Од мене мали допринос:

    Оптимисти, смешите, сутра ће бити боље“
    За песимисте ево једна из опуса марфијеве филозофије: “Смешите се, сутра ће бити горе.“

    Народњаци (сви који уживају у народној музици) цитират ћу Мирослава Илића: “Смеј се смеј, увек се смеј…најлепша си кад се смејеш“
    Забавњаци за вас речи песме од Тошеа Проеског: “Волим осмијех твој и носи га увијек, смиј’ се само, душу ми гриј’ за увијек“

    Љубитељи поезије, мислим и на вас, зато иде цитат од Иване Стојић: “Уз Осмех одлазим у лутања…Смејем се сама, са светом, животињама, сунцем, даном и ноћи..Смејем се…

  2. Ако је исихија, умно-срдачна молитва, говор Царства Христовог – а јесте – онда је осмех Његово лице, мсм израз лица Онога који смрћу сатра смрт 🙂

    Господе, сачувај нас од куге, глади ии… и „порцуланских осмеха“!
    (народна из Тридесетогодишњег рата римокатолика и протестаната) 😉

  3. Летос сам читао руски текст против „порцуланског осмеха“. Скрећу пажњу да је осмехивање у смислу љубазности западњачки обичај (или источњачки – како му било), а да Словени чувају осмех и љубазност за оне који су им драги.

Оставите коментар