Миша Ђурковић: Против такозваног сурогат материнства

Чак и ако изузмемо религиозну тачку гледишта, постоји читав низ убедљивих аргумената против увођења СМ у Србији

djurkovic-misa (1)Ако човек узме у руке преднацрт треће књиге новог грађанског законика који се односи на породично законодавство, помислио би да живи у некаквој Шведској, Финској или некој сличној економски просперитетној, уређеној држави, у којој је највећи задатак да се не заостане у усвајању „најмодернијих” друштвених, правних и медицинских техника за регулацију живота. Живимо, међутим, у земљи која планира да прода последње остатке породичне сребрнине како би одложила банкрот за још неколико година, у којој владавина права више не представља ни идеал, а камоли реалност и у којој су основне демократске и људске слободе поново угрожене. Да не помињем разваљено основно и високо школство, генерације пинкоидних тинејџерки које се надмећу у разголићеном сликању како би добиле што више лајкова на „Фејсбуку”, и пре свега физичко одумирање становништва: просек старости популације је прешао 41 годину, а током 2013. рођено је најмање беба у новијој историји Србије.

У таквој ситуацији, писци поменутог нацрта сматрају да родитељима треба додатно смањити права на контролу своје деце. Они настављају „реформу породичног законодавства”, која је започета после 2000. са изразитом тенденцијом све већег мешања државе у породичне односе, и која је, такође, одговорна за пад наталитета у Србији. Мера потпуне забране телесног кажњавања деце, која би дефинитивно увела анархију у породичне односе, изазвала је већ велике полемике у јавности. Међутим, једнако опасна и проблематична мера увођења медицинског и правног института сурогат материнства, нажалост, остала је потпуно по страни. Штавише, када се у јавности појаве написи о томе изразито су позитивни, а анкетирани стручњаци нам представљају то као да је реч о последњем крику моде који ваљда још само ми нисмо усвојили. Ситуација је потпуно обрнута.

Такозвано сурогат материнство (СМ) је једна од најконтроверзнијих тема у савременој биоетици, која је повезана са читавим низом проблематичних питања и последица. Најпре треба рећи да је оно стриктно забрањено у највећем броју земаља, а да је дозвољено у мање од десетак држава, укључујући и неке чланице САД. Француска га нпр. стриктно забрањује и сузбија и тек од скоро постоје притисци да се некако легализују случајеви њених држављана који су изнајмљивали мајке у трећем свету. Немачки судови су јасно стали на становиште да је сурогат материнство кршење првог члана Устава који одређује да је људско достојанство неповредиво. Они се позивају на основни и најјачи аргумент против СМ, а то је да људско биће не може да буде предмет уговора. Са сличних позиција наступају и традиционалне цркве, па Римокатоличка и помесне православне цркве оштро забрањују и осуђују такве појаве као супротне природи и моралу, чак и кад се остварују без новчане надокнаде.

Чак и ако изузмемо религиозну тачку гледишта (а што не би требало, јер се огромна већина наше популације изјашњава као верујућа), постоји читав низ убедљивих аргумената против увођења СМ у Србији. Пођимо од свести о томе у каквом друштву живимо и биће нам јасно да чак и ако се искључи материјална надокнада, у пракси то нико неће поштовати. Отвориће се огромна бреша проблема пре свега у вези са искуством Индије и Украјине које су постале простор такозваног фертилног сурогат туризма. Парови из богатих западних земаља иду у ове земље изнајмљујући сурогат мајке. Дакле неке жене зарађују тако што изнајмљују своју утробу па се овакви аранжмани с правом пореде са проституцијом. Деца постају роба која се производи и којом се тргује. Постоје надаље многобројни проблеми око тога ко је детету мајка. Познати су неретки случајеви да је сурогат мајка након порођаја одбијала да преда дете и да „испуни уговор”. Цео аранжман изазива трауме и код детета и код жене која га је изнела.

Крајње је проблематичан аргумент заступника ове мере како ће она наводно да побољша популациону политику Србије. Читав вредносни модел и модел породичног законодавства који писци овог нацрта заступају управо је и довео до драматичног пада наталитета. Ово свакако није пут за његово повећање, што се може видети и по искуству земаља које су увеле СМ. Треба напоменути да се један од писаца и главних промотора новог закона, професорка новосадског правног факултета Гордана Ковачек Станић, експлицитно залаже за увођење сурогат материнства и због могућности да хомосексуални парови на тај начин сутра добију своје потомство.

Дакле, господо политичари ако заиста хоћете да радите на обнови популације у Србији, и ако не желите да ова земља постане простор колонијалног биоетичког сурогат туризма, одбаците у тоталу постојећи нацрт породичног дела грађанског законика, и уместо постојеће формирајте комисију од мање либералних и прогресивних правника, која би дала закон који ће вратити достојанство породице, и забранити опаке експерименте као што је сурогат материнство.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

(Политика, 16. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-38O



Categories: Преносимо

Оставите коментар