Saša Samolovac: Nisam uskraćen što umesto u boga verujem u postojanje „malih zelenih“

Povodom teksta Dragane Miljanić „Vera u vanzemaljce”

sasa-samolovacMoja osnovna zamerka na ovaj tekst jeste što se u njemu praktično tvrdi da svi koji ne veruju u postojanje boga, a veruju u postojanje „malih zelenih”, automatski moraju biti nemoralni i nečasni ljudi. Pošto spadam u tu kategoriju, ovaj tekst je u meni izazvao neprijatna osećanja, osećam se povređenim i imam potrebu da ga prokomentarišem.

Da, gajim izrazito antitestičko raspoloženje, da smatram veru u boga primitivizmom i da verujem u postojanje inteligentnog života u svemiru. Ne razmišljam o dokazivanju nepostojanja boga, to se ni ne može dokazati, dok bi se njegovo postojanje moglo dokazati, naravno da za to još uvek nema (verujem da neće nikad ni biti) dokaza. Deniken nema baš nikakvog uticaja na moje stavove.

Deo teksta Dragane Miljanić mi je sasvim prihvatljiv i smatram ga plodom razmišljanja i vere autora, svako ima pravo da veruje. Ovo napominjem, jer u ostatku teksta se na prilično grub način „savremeni čovek” karakteriše kao duboko nemoralan. Citiram

…dok su ”ne ubij”, „ne ukradi” i „ne poželi ništa što je tuđe” delić „opijata” kojima zatucani prete napretku čovečanstva.

Dakle, autorka želi da tvrdi da sam ja neko ko smatra da treba ubiti, ukrasti, uzeti nešto tuđe (što je valjda isto što i ukrasti?), to su tvrdnje koje me žestoko vređaju i nejasno mi je kako se uopšte mogu „roditi” u bilo čijem mozgu?! Lično, moral, humanost, želju da nikoga ne povredim i da, naprotiv, pomognem, bez zahteva da mi se „vrati” (iako sam okoreli nevernik i zadrti vernik u postojanje „malih zelenih”), doživljavam kao glavnu vodilju u svom životu i nešto čime neprestano preispitujem svoju savest.

Citat:

Zašto bi veličina kosmosa automatski značila da on mora biti „napunjen” životom, meni do danas nije jasno…

Moj stav je da veličina kosmosa, koji je uzgred beskonačan (valjda), pokazuje da je verovatnoća da postoji život van Zemlje „praktično” 100%, kao matematičaru meni je to totalno jasno i ako autorki ili nekom drugom treba detaljnije objašnjenje, rad sam da pomognem! Dakle, ne znači da MORA, već da je verovatnoća broj koji, pa hajde da kažemo, jeste manji od 100 ali je veći od 99,9999999999999 procenata.

dm-vanzemaljci

Sledi deo teksta na koji, opet, imam niz zamerki. Verovanje u život posle smrti… Hm… O tome, je po mom mišljenju, pomalo besmisleno razmišljati u ovom momentu ljudskog razvoja, prosto nema dokaza za bilo kakvu tvrdnju. To i jeste jedan u nizu razloga što veru smatram posledicom neznanja i nemoći (ne bih koristio termin „primitivizam”). A, to, da li postoji život posle smrti ili ne, baš ni na koji način ne utiče na moje ponašanje tokom „ovog života”, na to utiče moj moral i moja savest. Nijednog momenta ne pomišljah, niti ću, da se „dodovoravam” nekom tamo „Tvorcu”, da bih dobio na poklon još pokoji život, valjda u nekom izobilju koji se zove Raj. Nijednog momenta ne pomislih da će meki tamo spas doći od neke rase iz svemira, niti je to motiv zbog kojeg veeeerujem u njihovo postojanje, pitam se odakle autorki uopšte takva misao?!

Potpuno se slažem sa ovim delom teksta:

За православне хришћане, пак, постојање бића из другог света није спорно. Дабоме, не на онај начин како то представљају свете књиге ванземаљске, штампане у Холивуду. Но, да би се то разумело, човек би морао да се искрено позабави собом.

Zaista veoma lepo rečeno! (Uzgred, malo me mrzelo da prebacujem u latinicu, no ja koristim oba pisma, pa se nadam da nikome neće smetati?)

Završni deo teksta je pokušaj da se da neki zaključak, ali zaista nespretno urađeno. Moj zaključak bi bio da sam malo razočaran, ako neko ko veruje u postojanje boga, zaista ovako „gleda” na mene, koji ne verujem u boga i verujem u postojanje života van Zemlje. Postavljam pitanje zašto to moje neverovanje kao posledicu treba i mora da ima da ja posedujem sve te katastrofalne osobine, koje su u tekstu navedene? Moje mišljenje je da smo svi mi, više ili manje, različiti i da se nikako ne mogu izvoditi ovakve kategorizacije ličnosti, mada bi o toj temi sigurno psiholozi, sociolozi… više mogli da kažu. Svet i sve oko mene posmatram svojim čulima i svojom pameću donosim zaključke, a moj moral i moja savest upravljaju mojim delima. Ne osećam se ama baš nimalo uskraćenim što nemam gospoda pored sebe, u sebi ili gde već i nemam baš nikakav problem sa ljudima koji u gospoda veruju. Zašto bi oni imali sa mnom, to je pitanje za njih…

Аутор је дипломирани математичар и професор математике у Зрењанину


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-38B



Categories: Разномислије

25 replies

  1. Има и она грчка „Пистепсе мин еревна“ – Веруј не истражуј.
    Нека тумачи ко како хоће.

  2. Мада не делим став г. Самоловца, то је ипак добро написан текст (иако сам одлучно против псеудолатинице у српском језику) – и врло је актуелан у светлу најновијих европских догађања у Француској и Белгији… Ево, баш данас је утицајни и врло интелектуални (а ни мало атеистички) холандски дневник TROUW донео опширан чланак и коментаре неколико професора теологије и заступника сваке од доле наведених група из најновије репрезентативне анкете о вери у Холандији. По први пут у историји се показало да је превагнуо број оних који не верују у Бога:
    – 25% атеиста (не постоји Бог или нека виша сила и моћ)
    – 31% агноста (не знам постоји ли Бог или нека виша сила)
    – 27% “нешто постоји“ (мора ипак да постоји нешто као нека виша сила и моћ)
    – 17% верника (Бог води рачуна и бригу за сваког од нас)
    Дакле, из овог произлази да је од 2012 г., када је број оних који верују у Бога (или нешто слично) збирно био нешто виши од 50%, данас тај број опао на испод половине (44%) – а у оквиру њих је више оних који нису везани ни за једну цркву (27%). Занимљиво је да се у узрасној стратификацији показало да је међу младима процент верујућих нешто виши него међу старијима, а да упркос горе наведеним општим резултатима, ипак 53% свих анкетираних верује у неку врсту загробног живота…. Било би занимљиво видети резултате сличне анкете у Србији….

  3. На моју жалост, ја не умем овако лепо да искажем своје размишљања о покренутој теми. А мирне душе могу да потпишем текст. Хвала аутору!

  4. Мацо, све се на тебе односи! 😉

  5. Млинаревићу, наша срећа, па не умете! 😉

  6. Читам текст Вера у ванземаљце, читам одговор Саше Самоловца, и нисам сигуран да сам схватио на који он текст одговара.
    Бојим се да је тема промашена, мислим на одговор увређеног атеисте.

  7. @Ирина
    Имам велики проблем са разговором са свима који се крију иза разних неиндификованих меил адреса. Тужно је да разговор на овом сајту Ви означавате неким, мени не познатим знаковима. Ко сте Ви уопште? Зашто се јављате под „шифром“? Да ли се плашите? Шта је то „што ја не умем“? Верујете ми, да ја све што Ви можете и да замислите, ја УМЕМ!

  8. Саша,

    треба имати баш јаке аргументе па рећи како не постоји Бог. Ево да те подсетим на неке ствари:

    – сматра се да се стварност састоји из 50-ак значајних свемира (од тога можда 10 величине/масе нашег, а остало ситнијих), и да ти свемири у принципу постоје један кроз другог, због неке димензионе неподударности,
    – материја из једног свемира тоне у други кроз црну рупу, док се у њему појављује у Великом праску на почетку времена. Она наравно никуд не оде – само у нашем свемиру доживи сингуларитет и остане присутна својом масом, а просторно се дакле шири у неком другом,
    – ово је сасвим изводљиво, јер Велики прасак није БИО некада давно, него постоји вечно и заувек, пошто време не тече, него ми течемо низ време. Са добром опремом могли бисмо у свако доба да посетимо почетак и крај времена,
    – приликом преласка из једног у други свемир материја се искида до плазме и до чисте енергије – међутим у следећем свемиру ЗНА да се кондензује поново у суб-, па затим у атомске честице, у молекуле, планете, живот, у мене и тебе..

    Не схватам колика су та Твоја знања да можеш без пардона да потврдиш да је све то настало тек тако, само од себе, иако је очито да је интелигентније од ичега што жив чове успева да смисли? Не кажем, можда то није створио Бог, већ неко доконо дете – али за нас је онда то дете Творац ??!

  9. Нема ту пуно мудровања,ми,верници,када скинемо ово привремено кожно одело одлазимо свом Љубљеном Творцу.

    А Ви,премудри и горди у наручје малим,зеленим,жутим,црвеним…

  10. Ах, Млинаревићу, што се срдите као (не)срећно (не)удата жена? А што се Ваших умећа тиче, моћ имагинације ми није неопходна. Прочитајте свој први коментар. Остаће ми нејасно зашто моје име доживљавате као шифру, али добро, ваљда је Вама тако лакше.

  11. @ Ирина
    Имате привид, да се љутим. Нисте Ви краљица, принцеза или нешто слично, па да је довољно само име. Или можда јесте? Питам се, како је мој први коментар, заслужио било какав коментар? Само сам се, јасно сагласио са аутором!

  12. Ето, коначно се споразумесмо: краљица сам, па је број личне карте излишан! Иако ме инспиришете, краљицама ипак не доликује да се „препуцавају“. Остајете ми добро!

  13. Ирина, као краљици остало Вам је само да запевате: „По први пут у мом животу…“:)
    Немојте, молим Вас ове стране речи „имагинација“ и сл. Нисте Ви ваљда онај поп Ђуровић?:)

  14. Како се и ја вазда зезнем, па турим ове непознате знаке!?

  15. Коментар корисника Petar J је обрисан, а онда и они који су одговарали њему.

    Коментар је обрисан из више разлога – један је јер се „поиграо“ нечијим именом.

    Понављамо молбу да сви у коментарима покажу поштовање Другог и Другачијег (мишљења), тек онда ћемо заиста бити СРПСКО „Стање ствари“,

  16. Срамите се господо из Стања. Обрисали сте ми коментар у коме није било ништа чиме би се било ко, па и писац ове несувисле шкработине од чланка, могао увриједити. Ви врло добро знате да се ја ничијим именом нисам поиграо. Обајвљујем (ријетке) коментаре под овим именом већ годинама. Дакле ви лажете, и то пријесно. То што сте се, на исти начин као и господин Самоловац, послужили западним „вриједностима“ (нема вријеђања, тражи се поштивање другачијег мишљења све док се слаже са мојим, шио ми га Ђура) као некаквим аргументима, и што коментаре ревносно бришете у самопрокламовану нерадну недељу, довољно говори о вама и вашој „уређивачкој политици“. Ви сте ништа друго но гомила самозадовољавајућих комплексаша, који коментаторима не дају да се, по вољи и моћи пера, јуродиво издигну повише слабашног текста, већ само докле ваша патворена вјера у Творца дозвољава.
    То што ће и овај коментар задесити иста судбина као и претходни није више важно. Ја вам се ионако више нећу обраћати. Вама остаје да се, као и ваш први рођак, господин ********, самоуљуљкујете у краткој бешици, скупљених кољена, са све ћебенцетом преко главе, које вас брани од страха и не да погледу да се пружи до плавог круга са звијездом у центру.

  17. Немојте нас ускратити Ваших будућих коментара, ипак би била штета, макар је то моје скромно мишљење.
    Ионако читаво ово надмудривање постаје прилично бесмислено, али ајде, деца се заиграла.

  18. @ Драгана Миљанић

    Немојте нас ускратити Ваших будућих коментара

    Ако под овим мислите „немојте да вређате, коментари су вам вредни, али уздржите се од поигравања туђим именом и презименом, нарочито што сте анонимни!“ – онда се и ја придружујем позиву.

    Али, господин Петар Ј. и у свом одговору с ону страну доброг укуса помиње

    самоуљуљкујете у краткој бешици

    а то је пуштено јер се односи са Стање ствари, иначе би било обрисано.

    „Кич се мери баналношћу својих асоцијација.“ Шта би му била дуга бешика? Боље и да не мислим 🙁

    Александар Лазић

  19. Мени је фасцинантна и генетика: за стварање потомства битно је да постоје 2 родитеља, и наследне особине су комбинација родитељских, са проширењем од рецимо 10%. То проширење омогућава да у измењеним условима преживе они, чије су особине најприближније тим условима, или другим речима: врсте се без престанка прилагођавају локалним условима (оптимизују) и тиме стварају сву животну разновврсност.

    Сам механизам наслеђивања, са непредвидивом комбинацијом, највише личи на теорије игара, само што се овде неко игра са 100.000 куглица и 1.000 могућности, а не са 32 као наши кладионичари. Е сад ти можеш да кажеш да су нам то приредили „мали зелени“ – у том случају ја их опако поштујем и ценим, не знам само ко је то ЊИМА приредио?

  20. @Миливоје, ко је „поп Ђуровић“? И шта фали речи „имагинација“? Има нека тајна веза између тог попа и те речи? 🙂

  21. @Стање ствари
    Подржавам право уредништва, да одређује, шта и под којим условима може да се објави на сајту! Очигледно је, да ми интернет и нашу размену мишљења доживљавамо, као да смо у друштву из детињства и да можемо свако сваком све да каже. Значи, да интернет доживљавамо, као простор у коме мисли могу потпуно слободно да „лете“. При томе, не размишљамо, шта кога може, да повреди, јер успостављамо некакав поглед, из прошлих времена, по коме су сви људи „исти“. Та замишљена „слобода“ и условно речено блискост, нас доводи у ситуацију, да се једни другима обраћамо, као да смо изузетно блиски и да можемо све и свашта, да кажемо, без уважавања могућности, да свака написана реч, може некога да повреди.
    Како то мени у пракси изгледа, најбоље приказује текст госпође Миљанић, текст господина Самоловца, нови текст госпође Миљанић и коментари. По мени је основни текст увредљив јер у исту раван, ставља мале зелене и Бога. Наравно да је увредљив и за неке који нису верници. Некога може разумети, као да они који нису верници немају много памети. Поред тога, не одражава нешто што је, бар сам ја то тако схватио, некакав постулат православља, РАЗУМЕВАЊЕ. Поред коментара, господин Самоловац је написао како је доживео тај текст и он има неких детаља који се могу, као означити као увредљиви. На то, госпођа Миљанић, уместо да покуша да свој текст разјасни онима, као што сам ја, који нису можда разумели, креће у надгорњавање, које исто неко може, да схвати као увредљиво. Има маса коментара који се могу оценити као увредљиви, а можемо се сложити, да осећај за увреду и неко трпљење није код свих исто. Па тако,

    Драгана Миљанић каже:
    Ионако читаво ово надмудривање постаје прилично бесмислено, али ајде, деца се заиграла.
    Ирина каже:
    Ах, Млинаревићу, што се срдите као (не)срећно (не)удата жена?

    Ова два коментара наводим као пример, да за неког могу бити увредљиви, а за мене нису. После тога, почели смо да причамо и „објављујемо“ коментаре, који више нису имали везе са односом Бога и малих зелених и свим оним о чему основни текст говори. Напротив, коментатори, са висине, говоре о туђим коментарима. Могуће је и то да се схвати као увредљиво. Тако је и Петар забраздио и у сваком случају претерао. Његово претеривање је, за мене, неупоредиво мање, него претеривање стављањем у исту раван Бога и малих зелених. А о томе нико ништа, да каже, објасни, коментарише. Желим, да кажем, да је осетљивост на „цензуру“, због којих се многи љуте НЕОПРАВДАНА, јер је то ипак лични доживљај, сваког појединца, па тако и „цензора“. У сваком случају, када смо у неком разговору са другом, пријатељем, по правилу водимо рачуна, а познајући његова размишљања, да га не повредимо. Мислим, да се и овде вреди тако понашати, уз уважавање, да је некада неопходно, додати нешто и описно, што може бити протумачено, као увредљиво. Ту онда наступа РАЗУМЕВАЊЕ, од стране онога на кога се опис односи!

  22. Стефан Каргановић: Последње питање: верујете ли у вечну димензију човековог призвања, и у том случају како је себи представљате?

    Проф. др Војислав Шешељ: Па човек се, од кад је настао, призива. Призива се памети, призива се интелигенцији, призива се култури, цивилизацији, али се призива Богу пре свега, творцу. Различите друштвене заједнице на различит начин призивају Бога, али је Бог исконска потреба човека. А човек је и најбољи доказ да Бог заиста постоји. Шта је то Бог? Бог је космичка универзална правда, Бог је апсолутна истина, Бог је слобода, Бог је понос, Бог је достојанство. Човеков је задатак да се изграђује тако да што више опонаша Бога у свим тим духовним вредностима, у свим интелектуалним вредностима, по свим стваралачким вредностима. Неће човек никад постати Бог, али му је задатак да се све више труди да буде што више налик Богу.

  23. …nastanak vasione i samog života je toliko kompleksan…da ga ljudski um do sada nije mogao da objasni…a zamislite tek kako je moguće da ljudi razumeju Boga koji je sve to stvorio…i zašto bi smo se „mučili“…lakše nam je da shvatimo da postoje nekakvi vanzemaljci i njima slični…odnosno da je sve to nastalo „slučajno“…neki ljudi su toliko daleko otišli u svojoj pakosti i besmislu da su smislili pokret po imenu „Pastafarianism“ (Flying Spaghetti Monster)…
    …odgovor ovog gospodina (Saša Samolovac) na tekst Dragane Miljanić „Vera u vanzemaljce” je besmislem kao i njegova vera u vanzemaljce…ako iole razuman čovek u tako nešto može da poveruje…

  24. Nevera u Boga je isto tako…VERA, u nesto sto nikada nismo videli niti osetili…

  25. Verovati u BESKONACNOST SVEMIRA a ne postojanje Bozije sile…koja tom energijom organizovano upravlja… je kao matematicaru koji ne veruje… da se dve paralelne prave nigde ne seku, daleko negde u beskonacnosti…Nezgoda je kod Vas RACIONALISTA sto ne verujete u inteligentno postojanje ENERGIJE… vec samo u inteligentno postojanje MATERIJE…To je Vas osnovni problem…Kao i kod msatematicara Samolovca…! On ne veruje u inteligentno delovanje ENERGIJE u svemiru kao i na planeti Zemlji…On ne vidi ono sto ja znam, da se nasa planeta Zemlja ponasa kao vrlo inteligentan stvor…Deluje poplavama, zemljotresom i vulkanima, na nas…kao god se ogresimo…A sta je to onda…nego…

Оставите коментар