Радош Љушић: Морамо да схватимо да није срамота клекнути пред јачим, иначе ћемо сви отићи у Царство небеско

Историчар Радош Љушић оценио је да су српском народу данас потребни Видовдани мудрости, а не Видовдани храбрости да би снашао у немогућим условима у којим се често налази.

rados-ljusic

У Интервјуу за „Вечерње новости“ Љушић је на питање о сличности између времена ултиматума Аустроугарске и захтева Немачке према данашњој Србији, одговорио да Срби морају једном да схвате да „није срамота клекнути пред јачим“.

– Ултиматум Аустроугарске Србији 1914. био је бруталан, а учестали ултиматуми ЕУ су префињени и перфидни, а болни као и онај пре једног столећа. Да смо јачи од ЕУ, одбио бих га са задовољством, али пошто нисмо јачи, морамо га прихватити уз уложен огроман напор да га бар ублажимо. Срби морају једном да схвате да није срамота клекнути пред јачим, иначе ћемо сви отићи у Царство небеско – рекао је Љушић.

Говорећи о актуелној ситуацији у Србији и свом завичају Косову и Метохији, Љушић је рекао да је Космет или држава Бондстил српска Палестина у којој је рат настављен дипломатским средствима у коме се Срби мало или ни мало не питају.

– Ова је највећа војна база у Европи определила је судбину Србије и српског народа као и будућност Косова и Метохије. Немачка је до сада била само светска економска сила, а од како су јој НАТО и САД препустиле државу и базу Бондстил, полако постаје и војна сила – рекао је Љушић.

(Вечерње новости/Блиц, 14. 12. 2014)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-2QV



Categories: Преносимо

10 replies

  1. Кад је овај и овакав историчар био код Коштунице није чудно што је ДСС морао пропасти…

    Да је мало хришћанин, макар мало, знао би да ми не чекамо да клечимо ни пред ким, да ми не „чекамо боље време него Христа“! Да нам Бог свима да Царство Небеско, а он још каже „иначе ћемо сви отићи…“, као казна

    Православци се сваке недеље моле да оду у Царство Небеско о овај апаратчик нам то представља као казну…. А награда је бити вазал?!?!

    Треба, бре, укинути право да свако узима у уста Видовдан. Као што је кажњиво негирање холокауста тако да се забрани да свака шуша може да тумачи Видовдан како му падне на памет

  2. Ево како нас Империја осваја: циљају људе који би по свом положају требало да буду предводници или бар подршка отпора, и од њих праве највеће квислинге.

    Ако је Љушић стварно ово рекао – а медијима у Србији није на свему веровати – онда ме то невероватно подсећа на дефетистичке извештаје ђен. Недића из 1940:
    „Немачка је заузела европски континент и неограничени је господар. Са својих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њој, она ће бити дуго и дуго његов господар. Поред тога Немачка је била и биће наш силан сусед. Па је природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добијамо: прво, продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на крају крајева ипак изгубимо извесне делове земље за компензацију суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били непријатељи и силом покорени“… (извор)

  3. Да су Срби кроз вјекове поступали како нам данас налаже историчар Радош Љушић, сасвим би били народ без историје. Уосталом, подсјећам га на ријеч Светог Александра Невског: Бог није у сили него у истини.

  4. И тако у једном „историјском“ тренутку историчар постаде генерални директор Завода за издавање уџбеника. И поче бајковити живот бившег историчара. А познато је, да власт и мед најчешће кваре људе, тако се даља „каријера“ историчара настави. Више не седи у столици за рад, већ у фотељи „генералног“ директора нечега. Као добар историчар, нашао је и на кога да се угледа. Захваљујући Небојши и да се потсетимо на кога. Ту више никакво потсећање не помаже, господине Бећировићу!

  5. О чему овај господин причa… Упоређује ултиматум из 1914 и добровољни улазак у ЕУ. Свашта.

  6. Carstvo nebesko ?

    Vrlo postujem Carstvo nebesko ali se prevashodno molim da na zemlji pozivimo sto duze u miru, zdravlju i blagostanju. I mislim, kao Rados Ljusic, da uopste nije sramota kleknuti pred jacim – naprotiv. Kao primer mogu da posluze 4 licnosti iz nase istorije :

    – Knez Milos – koji je prihvatio vazalnu ulogu i koji je mudrom, dugotrajnom i vrlo popustljivom politikom stvorio srpsku drzavu.

    – Knez Pavle Karadjordjevic – koji je u izuzetno teskoj situaciji, u trenutku kad su sve zemlje oko nas (cak i SSSR) potpisale pakt, pod strasnim pritiskom Hitlera i Musolinija pristao na pakt (pakt koga su srusili jludi koji su mesec dana kasnije avionom zauvek napustili zemlju).

    – Milan Nedic – koji je hrabro prihvatio vazalnu ulogu koju su mu Nemci ucenom iznudili i „zrtvovao svoj ugled i cast da u slomu i porazu spase ono sto se spasti moglo“. (Za razliku od njega, u jesen 1941 god neki su kukavicki – mada su znali za cenu od 100 nevinih streljanih Srba – iz zasede ubijali Nemce a potom bezali.

    – Slobodan Milosevic – koji za razliku od prethodnih nije popustao.
    Koji je Srbima obecao „niko ne sme da vas bije“ i koji nije popustio u Rambujeu te je Srbe tukla najmocnija armija na svetu. Koji je izgubio izbore ali nije popustio te su 5 oktobra milioni Srba golim rukama svrgnuli omrazenog autistu koji ih je posvadjao ne samo sa svim susedima nego i sa celim svetom.

  7. Плахи и лакоми Љушић полази од сопствених начела, принципа и “вредности“! Он који се “турчи“ на сваке 2-3 године, а клечање му је омиљени положај – док не заседне у фотељу и на функцију.

    “Сила чојству топуз иза врата, чојство сили по пепелу шеће“

    п.с.
    Штета што, рецимо Грци код Термопила, или код Саламине, па чак и на Маратону, нису имали једног тако мудрог и разборитог саветника као што је Deda Djole.(или у преводу Деда Дјоле), ко зна докле би догурали!!
    Он, дакле DD, толико је самоуверен и иде толико далеко, да чак има и “аргументе“ Љушићевом бескичмењаштву.

  8. Сад Љушић може да спаљује књиге колико год хоће, нико му више из ове грађанске другосрбијанске србијице неће ништа замерити.

  9. Да смо јачи од ЕУ, одбио бих га са задовољством, али пошто нисмо јачи, морамо га прихватити уз уложен огроман напор да га бар ублажимо.
    =============================================================

    Порука је јасна.
    И допринос “ историчара “ реализацији пројекта “ Будућност у коју верујем “
    Срамота !

  10. Очекивано:

    Svetislav Basara

    Potegao Ljušić pa napisao knjigu o Gavrilu Principu, knjiga izašla iz štampe i – šta?
    Radoš se, kako već ide u takvim prigodama, odao davanju intervjua i tim intervjuima – osim očekivanog ibretenija među turbopatrotima – izazvao još jednu neočekivanost: moju saglasnost sa njim.

    …Kaže, nadalje, Ljušić, inače žestok rusofil, da je vreme da se, iz pragmatičnih razloga, okanemo somnabulne fiksacije za majčicu Rusiju i da nam valja saviti rep i poraditi na približavanju Evropskoj uniji. Ljušić nije rekao – bar ne u intervjuu – pa ću umesto njega reći ja, da je budalasto na sav glas se hvaliti po svetu kako su sarajevski pucnji „srušili tri carstva“, pa posle – kad nam pravni naslednici srušenih carstava stanu uvaljivati dubare – naricati kako, eto, hoće da nam pripišu odgovornost za izbijanje rata.

    …Radoše, Milorade, braćo slatka, često nije potrebno ni pred kim klečati, često bude dovoljno ne kurčiti se, ne kenjati po tuđim dvorištima i ne pucati iz poluprazne puške na dobro naoružane međunarodne haramije.

    Danas, 29.12.2014

Оставите коментар