Тимур Блохин: Немачки лав који једе Србе одозго

Списак „косовских“ захтева ЕУ према Србији не мења се већ неколико година и увек је праћен званичним коментаром из Београда, тобоже неупознатим са појмом „нонпејпер“, да нигде није написано да морамо да признамо независност Косова.

Једанаест нових услова за европску интеграцију поставио је Србији Берлин – пишу данас Вечерње новости.

Ангела Меркел (© Photo: REUTERS/Christian Hartmann)

Ангела Меркел (© Photo: REUTERS/Christian Hartmann) 

Списак „косовских“ захтева ЕУ према Србији не мења се већ неколико година и увек је праћен званичним коментаром из Београда, тобоже неупознатим са појмом „нонпејпер“, да нигде није написано да морамо да признамо независност Косова.

Одсуство написаног оставља широки простор за маневере политичарима, у чија овлашћења управо улази успостављање односа са Бриселом. Последњих дана новембра Јадранка Јоксимовић, српски министар задужен за европску интеграцију, говорила је: већина држава ЕУ сматра да Србија може и да је заслужила да започне преговоре поглављем 32 о финансијској контроли. Немачка, са својим ставом о приоритету поглавља 35 које се тиче Косова, усамљена је, али може да има прећутну подршку још неке земље ЕУ.

Сада, недељу дана касније, испоставља се да Берлин поступа управо како је недавно тражила српски евроатлантиста Јелена Милић: Пошто је Русија већ у балканском региону, тим пре је потребно да Немачка не чека док Србија испуни услове ЕУ, већ сама да ствара услове.

И молим лепо: устав Заједнице српских општина у складу са приштинским законима, учешће Приштине у свим регионалним форумима, признање пасоша Републике Косово на српској државној граници, и тако даље. Само по себи ништа није ново и у складу је са захтевима из 2012. године о нормализацији, зато је још конкретније и још ближе де-факто признању Косова.

Извор: Вечерње новости

Извор: Вечерње новости

Мишљење професора Факултета политичких наука Београдског универзитета Предрага Симића:

„Де факто да, али не и де јуре. Немачка никада није крила да очекује у односима Београда и Приштине да се прихвати све оно што је својевремено стајало у споразуму о односима две немачке државе, што подразумева све осим формалног признања. То је нешто што је политички у Србији у овом тренутку врло тешко прихватљиво, иако не и потпуно изненађење. Мада се могло говорити у којој мери је таква аналогија уопште могућа, јер се у случају Немачке радило о две државе једног народа, чији су односи били производ специфичног времена, то јест Хладног рата. У односима Београда и Приштине ствари стоје потпуно другачије. Очекујем да ће нови услови довести до даљег одлагања почетка преговора о чланству Србије у ЕУ.“

Између осталог, може се још објаснити да Немачка не кочи Србију, једноставно има други прилаз процесу преговора, како је истакла министарка одговорна за европску интеграцију. Истина, није баш јасно зашто власти у Београду не размишљају да чак ако ова књига европских поглаваља, као Павићев Хазарски речник, може да се чита с било ког места, на крају све једно немогуће је прескочити епилог.

А о њему је говорио председник Србије Николић. Знам да ћемо се наћи пред избором: или Косово или Европа. Не треба да забијамо главу у песак попут ноја и да не видимо лава који нас једе одозго.

Истина, поставља се питање да ли ће овај моменат уопште наступити. Зато што постоји и концепција „лутајућег Србина“ на путу у ЕУ. Макар из тог разлога што, како видимо на основу последњих догађаја, „јужно-плава“ Турска одједном је постала много занимљивија Бриселу него раније.

Опрема: Стање ствари

(Глас Русије, 9. 12. 2014)



Categories: Преносимо

Оставите коментар