Ања Филимонова: Вучићева влада одбила да потпише коначан споразум о „Јужном току“

Тренутна ситуација је више него непријатна за Европу. Она је још једном таоц украјинског гасовода, а ако Украјина изненада одлучи да уцењује Европљане (на пример, дизањем у ваздух гасовод и његово поправљање дуго времена) онда ће зима бити очекивано хладна. Украјина има с чим да се нагоди, на пример, за обећане кредите који нису одобрени или оружје.

Ања Филимонова (Фото: Б. Билбија)

Ања Филимонова (Фото: Б. Билбија)

Европске реакције на отказивање пројекта Јужни ток могу се поделити у три групе. Први су сигурни да је то Путинов тактички потез у рату санкцијама, а да ће доћи дан када ће бити могуће да се пројекат Јужни тока врати. На пример, аустријски министар економије Рајнхолд Митерленер је изјавио да Аустрија не сумња да ће Јужни ток бити изграђен. Министар је истакао да је сазнао за Газпромове планове из медија и затражио од Русије објашњење. Мађарски министар спољних послова и трговине Питер Сијарто је рекао да је „Русија имала право да донесе такву одлуку о пројекту Јужни ток и да Мађарска признаје овај корак.“. Наравно да је то признао, Гаспром има контролни пакет акција, а законски је све легитимно.

Други кажу да је добро што је председник Путин зауставио пројекат – што указује на чињеницу да постоји владавина права и принцип такмичења у Европи, и да је одлично што се није попустило пред притисцима Москве. Покушава и да се објасни да губици нису тако високе,у чему посебно бугарски стручњаци и политичари чине максималне напоре. Они говоре да би Бугарска одавно уклонила све препреке да је Москва прихватила изградњу гасовода Јужни ток у складу са европским законодавством и Трећим енергетским пакетом (под којим важи правило да се мора издати 50% капацитета гасовода). Бугари не само да брани него и нападају. „Бугарски приход од Јужног тока није гарантован јер није било договора о приходима већ су пописани само трошкови пројекта“, навео је бугарски председник Росен Плевнелиев -.“Желимо договор који ће јасно одредити проценат профита Ми не знамо које користи ће имати Бугарска од пројекта Јужни ток. Ако неко зна, онда хајде да прецизирамо бројеве. “

„Неко“ зна, господине председниче, на пример, бивши министар енергетике Румен Овчаров који је блиско ангажован на пројекту, као део бивше владе. Према његовим речима, губици могу достићи 750 милиона долара годишње као резултат одбијања да се спроведе пројекат Јужни ток.

Бугарска влада лаже

„Рецимо грубо, бугарска влада лаже“, каже за Правду научни сарадник у Центру за проучавање балканске кризе Института за славистику Руске академије наука Ања Филимонова. „Споразуми о Јужном току су потписани потписали знатно пре него што је Трећи енергетски пакет усвојен. Закон не сме да има повратно дејство. Могуће је да Русија не би ни планирала пројекат Јужни ток да су јој била позната правила Трећег енергетског пакета. Сада влада конфузија појмова и хаос у главама, и сада их је Русија тако притерала у ћошак толико да немају чак ни разумне аргументе да објасне своје поступке, који да будем искрена, више приличе лудници. “

Став Србије која је оптужила Русију за издају се издваја међу реакцијама земаља на отказивања пројекта Јужни ток. „Србија улаже у овај пројекат седам година, урадили смо велики посао и нисмо напустили пројекат чак ни у најтежим временима,“ изјавио је премијер Александар Вучић.

Председник Србије Томислав Николић је затражио објашњење из Русије: „Не можемо остати без енергената. Русија нам то дугује много, јер патимо пуно због ње.“

„Изјава Томислава Николића је веома изненађујућа, јер је Вучићева влада (обојица припадају владајућој Српској напредној странци) одбила да потпише коначан споразум о Јужном току у октобру 2014. када је Владимир Путин посетио Београд“ рекла је Ања Филимонова –„Дакле, Николићева изјава је провокативна и не одражава истину. Срби су вероватно мислили да, пошто су позвали Путина на посебан догађај и одбили да наметну санкције (што за њихово добро), могу да уживају неограничено поверење Русије и од ње траже сваку подршку. Али хајде да видимо шта се дешавало иза завесе.

„На адресу Гаспрома је упућено много тврдњи, прекора и претњи по питању приватизације српске нафтне индустрије“, каже Ања Филимонова. „Вучић је иницирао преиспитивање приватизације, исте оптужбе су упућене против Србијагаса који је требало да има велику улогу у пројекту Јужни ток. Посебно, недавно је лист „Курир“ изашао са насловом да је приватизација лоповска, да Русија због тога дугује Србији неки невероватан новац, и да заправо Србија мора да узме све назад. “

Брисел ће трпети огромне губитке због пројекта Јужни ток

Да, Брисел није присилио Београд да уведе санкције, али то није било зато што нису могли, већ зато што нису ни покушали. Бугарска је кључна улазна тачка за гасовод Јужни ток, па су се ограничили само на вршење притиска на Софију. Резултат је тужан.

„Са отказивањем пројекта Јужни ток Србија ће трпети огромне губитке, и геополитичке и чисто економске. Србија је бачена на далеке рубове европског развоја, она неће моћи да постане енергетско чвориште и никада неће говорити са Европом као једнака,“ каже Ања Филимонова.

Према њеним речима, економски губици су више него огромни. „То је 500 милиона долара за транзит гаса, и неколико хиљада радних места, и 5 милијарди директних и индиректних инвестиција. Другим речима пројекат Јужни ток је у суштини најуспешнији пројекат у Србији за последњих 14 година.

Нема славља на улицама Софије, како је председник Плевнелијев рекао, због „ослобођења од зависности од Русије“. Али шта је Бугарска постигла?

„Неће бити Русије у Бугарској али ће бити Турске – главног непријатеља Бугарске“, примећује Ања Филимонова. „ Турска има прилично агресивну спољну политику, усмерену директно на ширење свог утицаја на Балкану, а слаба мала Бугарска, смањена до положаја никога и ничега на европској политичкој сцени, неће имати утицаја против Турске. Бугарска елита не зна шта су национални интереси и како да се бори за свој суверенитет. На пример, јуче је један бугарски високи функционер јасно изјавио да он нема илузија и да је Европска унија одредила Бугарској улогу периферије. Другим речима, то јасно показује да ЕУ лишава земљу сваког потенцијалног развоја.“

Према Ањи Филимоновој, могуће је да се пројекат Јужни ток поврати, али под једним условом: са јасним споразумима са странкама и гаранција да ће ти споразуми бити испуњени. „Раније смо могли приуштити ризик од градње пре добијања одобрења од ЕУ у вези Трећег енергетског пакета. Сасвим је друга прича сада: господо, ако желите да се вратите на ово питање, онда идите у Брисел и постигните договор између себе. Што се тиче Брисела, Русија пере своје руке и одлази“.

Вероватно Срби и Бугари треба да схвате да Русији требају савезници, али не они привремени, не они који се повијају према ветру и мисле о правди само када је то корисно за њих. Русија има своје интересе и они се не морају подударати са интересима Србије и Бугарске. Поред економског интереса, постоји и политички – да се подели Европа, тако да се она побуни против Брисела и Вашингтона. Зашто да не – један добар корак заслужује други.

Извор: Pravda.ru

Превео са енглеског: М. Ђорђевић/Евроазија.инфо

(Евроазија.инфо, 9. 12. 2014)



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Ања Филимонова: „Вучићева влада одбила да потпише коначан споразум о `Јужном току`“. Према, Вучићу, Николићу, СНС & Комп. гајим само осећање презира и не желим да их браним. Али, А.Филимонова у овом тексту сугерише да су они (а пошто су ипак, обрни-окрени и на жалост, до следећих избора, легални представници Србије) – дакле Србија мал` те не кривац за садашњи крах пројекта Јужни Ток!? Бесмислено и демагошки! Могли су они да потпишу и десет „најконачијих“ споразума и да одмах изграде своју секцију тог гасовода – али те цеви би без учешћа Бугарске водиле из никуда у нигде. Дакле: Бугарска је крива? И да- и не. Цинични савет Филимонове: „…Сасвим је друга прича сада:господо, ако желите да се вратите на ово питање, онда идите у Брисел и постигните договор између себе…“ је такође свесно пласирана бесмислица, а она добро зна зашто – она тиме шаље заинтересоване да певају серенаду под погрешним балконом! Јер, ко год је у стању да макар мало мућне главом, чим је први пут пре доста година нешто начуо о припреми за Јужни Ток, знао је да без одобрења Вашингтона од Јужног Тока не може и неће бити ништа. Ту се не ни мало не питају ни Софија, ни Београд, ни Брисел. У великој шаховској партији Москва-Вашингтон, они су у најбољем случају коњи (боље речено: магарци). У овој фази те шаховске партије, Русији, која је у компликованој дефанзивној игри, је изванредно одговарало да повуче потез жртвовања Јужног Тока, јер су јој њен капитал који се брзо топи (услед дејства западних санкција и обезверђивања рубља) и средства, сада неопходни за преоријентацију њене индустрије енергената на Азију. И она прича са Турском је добра и вешто изведена диверзија (Турској, у ствари,екстра количине енргије уопште нису потребне – она добија колико јој треба преко Плавог Тока). То је трка у времену: Русија треба да издржи 5 – 7 година у оваквој, по њу неповољној ситуацији, док евентуално не почне да притиче профит из новог – источног правца. Дакле- средњорочно: : Qui vivra, verra!

Оставите коментар