Марин Катуса: Путинов тајни пакт за рушење НАТО савеза

(Casey Research, 6. 11. 2014)

marin-katusa-240Прошлог септембра, прецизније 12. и 13, у једном граду одржан је на највишем нивоу састанак организације за коју већина Американаца никад није чула. Извештај главних медија о овом догађају је непостојећи.

Град се зове Душанбе, главни град Таџикистана – земље за коју ће тек понеки „западњаци“ погодити где се на мапи налази.

Али, можете се кладити у последњу рубљу да Владимир Путин и у сну зна где се Таџикистан налази. Тамо је настало његово чедо, Шангајска организација за сарадњу (ШОС), коју сачињава шест чланица – Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан.

ШОС је основана 2001. – наводно да се колективно супротстави екстремизму и ојача безбедност граница – али је стварни разлог њеног настанка много шири. Путин је у широком контексту сагледава као противтежу НАТО (што Организација уопште не пориче). Званично, позиције ШОС су да гарантује неблоковски принцип, неконфронтацију и немешање у ствари других земаља, али – што је значајно – чланице одржавају заједничке војне вежбе.

Зашто бисмо уопште обраћали пажњу на овај састанак одржан у некој недођији? Па, очигледно, било шта што Русија и Кина предложе као међусобну сарадњу заслужује нашу пажњу, али постоји и много више од тога.

Од оснивања ШОС, Русија је опрезно вукла потезе, водећи рачуна да се избегне да група постане одскочна даска за кинеску експанзију у простор који Русија види као свој стратешки ослонац – централну Азију. Истовремено, Путин је стварао пријатеље широм света што је брже могао. Ако има намеру да се супротстави глобалној хегемонији САД – теза коју детаљно обрађујем у својој новој књизи „Хладнији рат“ – требаће му савезништава колико год може да успостави.

Многи посматрачи су предвиђали да ће састанак у Душанбеу бити историјски. Очекивало се да ће се организација отворити за нове чланице, међутим проширење је одложено да би се фокус усмерио на збивања у Украјини. Чланице су, према очекивањима, подржале позиције Русије и пружиле подршку наставку дијалога. Поздрављен је договор о прекиду ватре потписан у Минску и високо су оцењени успеси мировне иницијативе руског председника.

Међутим, идеја пријема нових чланица остала је потпуно запостављена. Неколико земаља већ годинама активно тражи начин да се придружи. Сада, када ротирајуће председавање организацијом прелази у Москву – наредни самит је планиран за јули 2015. у руском граду Уфа – услови могу да иду у прилог фаворизовања проширења.

Након разматрања, учесници самита у Душанбеу потписали су документа која се тичу  проблема [проширења]:  „Типски меморандум о обавезама држава кандидата за добијање статуса чланица ШОС“ и „Поступак за доделу статуса државе чланице ШОС“.

katusa-putin

Ово је од ИЗУЗЕТНЕ важности и за Русију и за Запад, јер две од нација које гласно изражавају жељу за пријем јесу земље чији геополитички значај избија у први план – Индија и Пакистан, а спреман је још један велики играч – Иран.

Објашњавајући разлоге што се није гласало о пријему ових земаља, Јуриј Ушаков – помоћник председника Путина – био је отворен. Саопштио је руским медијима да је проширење у овом моменту преурањено због потенцијалних тешкоћа које произилазе из познатих несугласица између Индије и Кине, као и Индије и Пакистана, а и због санкција које је Запад увео Ирану. Ови конфликти би могли да ослабе савез и то је ситуација коју Русија жели да избегне.

Довођење дуготрајно супротстављених држава за исти сто захтева деликатно дипломатско маневрисање, али то је ситуација коју Путин никад није избегавао (ко би други могао да оствари срдачне односе истовремено са Ираном и Израелом?).

Као и обично, Путин овде нема у виду мале или краткорочне циљеве. Међу приоритетима које је изложио поводом руског преузимања председавања јесу јачање улоге ШОС у остваривању регионалне безбедности, покретање значајних мултилатералних економских пројеката, проширење културних и социјалних веза између држава чланица и изграђивање свеобухватног приступа савременим глобалним изазовима. Он припрема развој стратегије ШОС за период 2015–2025. и верује да ће бити спремна за следећи самит.

Потребно је да обратимо пажњу шта се дешава унутар ШОС. Када Индија и Пакистан постану чланице (а то ће се сигурно десити), а одмах затим и Иран – правила геополитичке игре се дефинитивно мењају.

Путин преузима водећу улогу у стварању међународног савеза са четири од десет најмногољуднијих нација на планети – укупна популација чланица представљаће више од 40% укупне светске популације, односно нешто мање од три милијарде људи. Обухватаће две глобалне економије са најбржим растом. Укључивање Ирана значи да ће чланице да контролишу више од половине светских резерви природног гаса. Развој азијске мреже цевовода даће импулс економском развоју региона и ојачати међусобну повезаност.

Ако Путин оствари свој наум, ШОС неће постати само супарник НАТО већ може да креира нову финансијску структуру која директно конкурише ММФ-у и Светској банци. Оснивање Нове развојне банке (BRICS банка) овог лета у Бразилу био је први корак у том правцу и може да води детронизацији америчког долара као светске резервне валуте са страшним последицама по америчку економију.

Како сам изложио у књизи „Хладнији рат“, верујем да је Путинов крајњи циљ да припреми напад на долар – што би САД свело на ниво једне од многих нација у свету … а у том процесу да подигне своју отаџбину до највишег могућег статуса.

Оно што се десило у Таџикистану ове године и што ће се десити следећег лета у Уфи  ствари су од изузетног значаја. Немерљивог.

Марин Катуса је бивши професор математике, руководилац за стратешко инвестирање у области енергетике у Casey Research LLC, аутор је књиге „Хладнији рат“

Са енглеског посрбио: Aerial6



Categories: Посрбљено

11 replies

  1. Професор математике постане руководилац за стратешко инвестирање!!! Није чудо што нам свима овако иде. Али је и поучно. Напишеш текст за „стручан“ часопис и у њему јасно рекламираш сопствену књигу.

  2. Није ништа неуобичајно да математичари или физичари остваре истакнуте каријере у области финансија.

  3. Има ју ли имена ти математичари и физичари? Овде се не ради о математичару, већ о професору математике и не ради се о финансијама, већ о
    „руководилац за стратешко инвестирање“.

  4. Познатији међу таквима је вероватно Фишер Блек, али и на нићжим нивоима финансијске куће редовно запошљавају математичаре и физичаре, није тако само у научним институтима.

    Професори математике су обично по свом образовању математичари (не знам шта би друго требали и могли да буду?) а стратешко инвестирање је поприлично финансијска ствар. Ако већ оспорите неког аутора овако општим аргументима требало би да испитате да ли њихова садржина има имало смисла.

  5. Математичар и физичар Тјалинг Купманс (Холанђанин) је добио Нобелову награду за Економију тамо негде 70-тих. За време ДСРата је био укључен у планове бомбардовања Немачке и као један од архитеката. Зашто? Радио је у осигуравајућем друштву (компанији) из Филаделфије (Пенсилванија) и као човек из праксе је знао разарање којих објеката и индустрија изазаива најдубље индустријске поремећаје. Одгворан је за уништавање једног градића на Француско Немачкој граници у коме је била сконцентрисана производња свих лагера (котрљајућих лежајева) дела који је статистички најприсутнији у свим машинама, превозним средствима итд. 30.000 људи је побијено да би се реализвовала та операција. Осим њега Пол Волфовиц бивши директор Светске Банке и један од најважнијих неоконса био је математичар са Јела где је његов отац био професор математике који је имао неколико запажених радова. Ирвиг Фишер, творац квантитативне теорије новца 1910 која је у основи Чикашке монетаристичке школе (Милтон Фридман, Нобелова за Економију 1976) је такође математичар. Иначе постоји убеђење да су Економисти слаби математичари. На Берклију се Економија може студирати (неписано правило) само са претходно завршеном Астрофизиком, Физиком, Математиком. У овом тренутку (бар на америчком континенту) две области предњаче у употреби (неки кажу претераној) квантитативних математичких модела и логике: Теоријска физика и Економија. То је резулатат последњих 30 година развоја Економије. Руски аналитичар кретања у сфери финасија Михаил Хазин (предвидео 1999 слом тржишта хартија од вредности тачно у другој половини 2008!!!) је такође математичар. Марин Катуса је написао веома тачан чланак и без обзира на формалне квалификације ми то морамо признати. Дакле молим бар мало више поштовање за математичаре, они су веома умни и промишљени истраживачи.

  6. Што наравно не значи да математички модели које предложе математичари за економску анализу немају сопствене проблеме и да су извори бројних контроверзи. Ја сам у свом коментару хтео да укажем само да уопште није реткост да људи који су формално образовани у сфери математике остваре запажене резулатете не само у економској науци него и као практичари, у разним компанијама које се баве инвестирањем, осигурањем, финансијском аналитиком и сличним пословима.

    Нажалост ми смо у овим коментарима мало застранили јер сам текст има само посредне везе са економском науком – па је још необичније да се оспорава указивањем на тобоже неадекватне ауторове формалне квалификације. У западном свету није нимало необично да после академског образовања у једној области стручњаци пређу у неку другу сферу и да ту остваре запажене резултате – код нас је то права реткост.

    Треће, не видим ништа чудно да аутор спомиње свој рад и своју књигу у чланку који је написао а који има сличну тему. То је сасвим уобичајна пракса.

    И на крају, што се тиче самог садржаја текста мислим да аутор пренаглашава агресивну компоненту Путинове политике у средњој Азији, мислим да је она и даље превасходно дефанзивна и има за циљ да блокира америчку пенетрацију у овом региону а кад ће прећи у офанзиву не могу да наслутим.

  7. @Дарослав Гужвић
    Што би рекли у старту сте у криву. Свако упоређење са Америма није на месту. То је друга култура, друга идеологија и све је дугачије. Ако је све то тачно, мени није више чудно што се доносе погрешне политичке одлуке. Замислите, да се ја почнем бавити математиком и да имам подршку Светске банке? Па ја бих био првак света. Кажете: „За време ДСРата је био укључен у планове бомбардовања Немачке и као један од архитеката.“ А 1970 добио Нобела. Значи 25 година после његових „успеха“ постао је добитник Нобела? Па и Обама је добио Нобела за мир! Прилично су Вам трули аргументи.

    @ Milos
    Како да текст има везе са економском науком, а пише га професор математике? И као то може да буде БЕЗНАЧАЈНО, шта смо учили и за шта смо се образовали? Да ли је то нека посебна варијанта самоуправљања, да свако зна све? Докле ћете живети у самоуправљању, кога се сви одричете? Да ли помишљамо, да НЕКИ намерно ангажују и запошљавају НЕОДГОВАРАЈУЋИ кадар? Зашто те све велике газде не ангажују људе из струке, него ангажују „професоре математике“? Који је то озбиљан научник, који би своју струку продао за по киле нечега? А имате овдашњи пример, да су нам стизали „генији“ из белог света и где смо сада? Сви су били директно из „СВЕТСКЕ БАНКЕ“. Набијем их на ….!

  8. @ слободан млинаревић

    Г. Млинаревићу,
    Па и овде (верујем!) читате текстове једног дипл. математичара (тј. мене). 🙂

    @ Свима

    Моја је стара тврдња, кад су ме питали зашто сам завршио студије математике, да математика „прошири видике“ и омогући да се после тога бавиш (скоро) чиме год хоћеш!

  9. @Александар Лазић
    То што је неко математичар не значи, да о другим наукама има појма. Не оспоравам ја текстове математичара, него текстове пропалих математичара, који су почели да се баве оним о чему појма немају. Тамаn посла, да Ви господине Лазићу решите, да нам саопштите неку економску, не дај боже правну анализу и постанете „правни“ или „економски“ аналитичар. Очигледно је, да сте били у заблуди, када сте веровали, да математика проширује видике. То још нисам чуо, а тешко да би било где, та теза прошла. И није битно, шта сте одговорили, када сте завршили студије. Битно је ЗАШТО СТЕ УПИСАЛИ те студије.

  10. Vrhunski matematičari su angažovani od strane belosvetskih bankstera kako bi im kreirali algoritme za generisanje finansijskih derivata kojima su opljačkali celi svet.
    Matematičari su pri tome izneverili svoju struku, jer su svesno učestvovali u kreaciji piramidalnih finansijskih zamki u koje su zatim banksteri namamljivali investitore da ulažu novac, mada su matematičari kao njihovi autori, dobro znali da svi ti piramidalni projekti svakog ulagača vode u direktnu propast!

    @Slobodan Mlinarević
    S obzirom da su Vam vidici veoma prošireni, tj. u sve se razumete, odnosno „u svakoj čorbi ste mirodjija“, bilo bi interesantno da nam otkrijete tajnu: koja je to nauka koja Vam omogućava takve domete?

  11. @Miroslav Andjelković
    У општем делу, потврђујете, другим речима, оно што сам ја коментарисао. У посебном постављате питања. Управо то и ја радим у коментарима. Многи има питања, које постављам у жељи, да сазнам нешто што ми је промакло. С обзиром, да се не види ко коментарише, причамо и разговарамо, као НЕСТРУЧЊАЦИ. Тако и ја. Што се тиче мојих видика, рано сам се „пробудио“. Има томе педесетак година, прилично сам читао и свашта радио. Није ми требало тих педестет година за „буђење“, као некима из моје генерације. Детаље можете наћи на Линкедину. Опширно. То сам већ неким другим поводом на Стању рекао.

Оставите коментар