Александар Вуксановић: Да се не обрукамо пред сенима младобосанаца

Александар Вуксановић (Фото: Дуле Панић/Печат)

Александар Вуксановић (Фото: Дуле Панић/Печат)

Александар Вуксановић је рођен 1961. у Србији, а од 1990. живи у Шпанији. Коаутор књига „Kosovo – La coartada humanitaria“ („Косово – Хуманитарни алиби“) и „Srebrenica – Ciudad sin Dios“. Оснивач Интернет сајта „Semanario Serbio“ („Српски недељник“). Последњи пројекат му је документарни филм „A un solo disparo“ („На пуцањ одавде“), који се бави узроцима Првог светског рата. Тиме је почет овај разговор.

Одакле идеја и шта је био ваш највећи мотив да урадите филм о Великом рату?

– Током 11 година сам уређивао и издавао „Српски недељник“, Интернет портал на шпанском језику посвећен искључиво Србији и Србима. Међутим, негде у ово доба прошле, 2013 године, схватио сам да после толиких година нећу моћи још дуго да издржим тим ритмом и да ће портал бити затворен (што се пре неког времена дефинитивно и догодило) па сам почео да размишљам шта даље. Приближавала се јубиларна стогодишњица Сарајевског атентата и почетка Великог рата па ми се то учинило добром идејом. Изабрао сам видео јер се тиме никада раније нисам бавио па сам желео да видим колико могу да постигнем на том пољу.

У доба када се историја тако дивљачки манипулише у политичке сврхе, Сарајевски атентат је прворазредна тема и ако хоћете интелектуални изазов. Причајући о изазовима поменућу вам да је „Српски недељник“ прошле године у Мадриду у сарадњи са холандском невладином организацијом Историјски пројекат Сребреница успешно организовао конференцију у трагичним догађајима у овом граду што је такође био велики изазов па ово схватам као неку врсту продужетка тога пута.

Ипак, главни мотив је био понудити шпанском говорном подручју причу о атентату и узроцима Првог светског рата „из нашег угла“ и истовремено доказати да наш општеприсутни изговор „нема се пара“ једноставно не важи. Ако постоји жеља и знање и са мало пара може да се постигне пристојан резултат. Сигуран сам да је наша телевизија, јавни сервис који сервисира приватне, партијске потребе, захваљујући професионалцима које има и својој архиви могла да на достојанствен начин обележи ову годишњицу али то се није догодило. А убеђен сам да то није плод само пасивности телевизије већ политичких притисака које јавни сервис трпи.

Од политичке касте која живи дрогирана неостаљинистичком догмом да „Европа нема алтернативу“, која није у стању да обележи јубилеј Његоша, неспособна да отвори Народни музеј или Музеј савремене уметности у Београду после толико година ништа друго и нисмо могли да очекујемо.

Нажалост, исто су урадиле и друге важне институције нашег друштва; САНУ, приватни медији, издавачке куће, филмске продуцентске куће. Готово сви су се обрукали пред сенима младобосанаца.

Да ли вам је неко помагао, како сте изнели пројекат?

– Имам велику срећу да познајем интересантне људе и да су се они радо одазвали моме позиву да заједничким снагама реализујемо ову идеју. Тако су например наратори сви до једног врхунски професионалци. Главна нараторка је истакнута шпанска новинарка, члан управног одбора њихове телевизије, други наратор је глумац који има у својој каријери више од тридесет филмова и исто толико ТВ серија…… Музику је радио Игор Недељковић, наше горе лист, који живи већ годинама у Шпанији и предаје, између осталих предмета, фламенко гитару на државном конзерваторијуму у Мадриду.

napucanj

Листа још није коначна јер пети и последњи део овог серијала није завршен. Надам се да ће се испунити моја жеља да успем да укључим бар једног сарадника из Србије, проворазредног као што су и шпански, у овај пројекат. То сам већ, нажалост неуспешно, покушао када сам тражио дозволу за коришћење једне прелепе народне песме од стране познатих домаћих извођача. Одговор је био типично српски, негативан. Надам се да ћу сада имати више среће.

Од државе нисам ништа добио али нисам ништа ни тражио. Одавно ми је јасно да ме они сматрају, у најбољем случају, корисном будалом што обесмишљава било какав контакт који није чисто протоколарни.

Како су ваши делови филма рађени, организација, техника и остало?

– Због специфичности теме, добар део материјала су архивске фотографије и филмски записи а користио сам и филмски материјал других аутора и телевизија, британског BBC-а, немачког ZDF-а. Наравно, има и материјала који сам ја снимао.

Причајући о архивима, поменуо бих да сам припремајући овај пројекат у једном од њих нашао нама интересантну документацију о интервенцији шпанског краља Алфонса XIII у корист српских осуђеника у Бањалучком велеиздајничком процесу чиме је шпански монарх заслужио да једна улица у Бањалуци добије његово име.

Иначе, филм је подељен у пет делова и сваки од њих се може посматрати као део целине али и издвојено. Теме су сам дан атентата, историјски миље који је до њега довео, Млада Босна, рађање тероризма на Западу као доказ припадања младобосанаца европској традицији.

Шта сте намеравали да постигнете овим серијалом? Где ће све он бити приказиван?

– Немам никакве посебне планове о приказивањима ван Јутјуба. И овако скроман, овај пројекат је превелики за једног човека. Ако се нека прилика појави сама од себе ја ћу је искористити а и ако се све сведе само на Јутјуб нећу бити тужан. Ради се о теми која ће увек бити актуелна па ће се тако увек наћи неко кога ће интересовати да погледа неко од пет поменутих поглавља. Нарочито имајући у виду да је све титловано на српски и енглески језик.

Шта планирате даље?

– Једанаест година сам одржавао semanarioserbio.com, коаутор сам две књиге о рату у бившој Југославији, учествовао сам или организовао предавања, стотине текстова на исту тему сам написао или превео а сада приводим крају и овај документарни филм. Много пута сам био гост у овдашњој штампи, радио програмима. Све то на шпанском језику на чијем смо говорном подручју потпуна непознаница иако је већина земаља одатле пријатељски настројена према Србији и наравно, све то о сопственом трошку и у сопствено слободно време.

Без лажне скромности, мислим да сам до крајњих граница следио Кенедијеву мисао „Не размишљај шта твоја земља може да учини за тебе већ шта ти можеш да урадиш за њу“. Ипак, човека на крају крајева од свега стигне умор и презасићеност, па тако и од те једностране љубави.

Када следећег месеца завршим пети и последњи наставак серијала „На пуцањ одавде“ сигурно је да ћу узети један мало дужи и мислим заслужени одмор. А шта ће после бити, сам Бог зна.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ: ПРВА ЧЕТИРИ НАСТАВКА ФИЛМА „НА ПУЦАЊ ОДАВДЕ“



Категорије:Лаки одговори на тешка питања

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s