Дневно.рс: Блам за бламом – како су Николић и Вучић понизили Србију пред целим светом

Путин је на београдски аеродром слетео око 12.10 сати, и у пратњи Томислава Николића и бројних високих државних функционера положио венце ослободиоцима, присуствовао ручку у палати Србије приређеним у његову част, потписао низ уговора и на крају присуствовао Војној паради. А у међувремену…

Трећа званична посета Србији председника Русије Владимира Путина, прошла је у низу прилично непријатних ситуација.

putin_toma

Путин је на београдски аеродром слетео око 12.10 сати, и у пратњи Томислава Николића и бројних високих државних функционера положио венце ослободиоцима, присуствовао ручку у палати Србије приређеним у његову част, потписао низ уговора и на крају присуствовао Војној паради.

Све то, ипак, није могло да прође без икаквих проблема.

Председник и премијер Србије су низом својих изјава потпуно срозали и оно мало дигнитета које је преостало Србији.

Већ на самом почетку, Томислав Николић је приликом уручивања ордена Владимиру Путину покушао да се обрати на руском језику. Међутим, било да се збунио или заборавио шта је хтео да каже, председник Србије је замуцкивао и знојио се, док је остатак седео и чекао да Томислав Николић прозбори барем нешто.

Затим је Николић у сличном стилу наставио следећим низом реченица:

– Немамо непријатеље, само имамо мање и веће пријатеље. Србија у Русији види великог сарадника и партнера и нећемо угрозити морал лошим понашањем према Русији. Али, немамо избора, ми не можемо другачије. Наша привредна сарадња прати пријатељство, повећали смо обим сарадње. Извоз Србије је мањи од руског, али то је због енергената – мудро је закључио председник Србије, све зачинивши изјавом да би „Русија српском пољопривредом добила сигурност„.

putin-vucic-osmeh

Једно од заиста већих понижења приредио нам је Александар Вучић. И он је такође покушао да са Путином комуницира на руском језику. На сву срећу, Вучић, за разлику од Николића зна своје границе па је после пар реченица прешао на српски језик. То би било у реду да га премијер Србије није ЗАМОЛИО да му ДОЗВОЛИ да говори на српском језику, на шта се председник Русије снисходљиво насмешио и дозволио премијеру Србије да у сопственој земљи прича на сопственом језику.

То, изгледа, није било довољно, те је Вучић прво покушао да смекша Путина примедбама да је познато да је „он тежак човек“, те да би радије прешао на мање важне ствари“. Под „мање важним стварима“ је подразумевао мољакање пред камерама за повећање увоза Фијата из Србије у Русију.

putin-vucic-2

– Знате да ми производимо Фијат, али то је „зделано в Србији“, па вас молим да повећате извоз тих аутомобила у Русији – рекао је Вучић Путину, иако је председник Русије непосредно пре тога изјавио да „Русија не тргује својим пријатељством“.

Томислав Николић од бламирања није одустао ни пред сам почетак војне параде. Све би прошло релативно како треба да председник Србије није, надамо се због узбуђења а не због незнања, промашио падеж па је руског председника ословио са „господине ПУТИНУ”…

Грађанима Србије можда овакви гафови премијера и председника нису страни, пошто смо на њих већ навикли, али можемо само да претпоставимо шта је о њима помислио Владимир Путин.

Уосталом, његов израз лица говори више од хиљаду речи…

putin-toma-3putin-toma-4

Опрема: Стање ствари

(Дневно.рс, 16. 10. 2014)



Categories: Преносимо

10 replies

  1. Немојте тако, Вучић је прво молио Путина али је онда у интервјуу рекао како је Путин уважио моју молбу, или захтев, како хоћете, као да су то две исте ствари. Шта очекивати од човека који зна само за снисходљивост и самопонижење.

  2. Ni premijer ni predsednik nisu neki narociti govornici a napetost situacije, umor i kisa su ih verovatno dodatno osamutili.
    Nadam se da su u licnom kontaktu sa V. Putinom (u 4 oka), uspeli da usklade buducu politicku i ekonomsku saradnju u korist i dobrobit Srbije i Rusije.
    Sto je mnogo vaznije od blam-lapsusa pomenutih u ovom clanku.

  3. Говори нису били бриљантни али су сасвим солидни. Тома уопште није био лош, ако је негде и погрешио они који му се подсмевају треба да се запитају да ли и они беспрекорно говоре, готово је неизбежно да буде нека грешка, осим код људи који су баш утренирани.

  4. Није „Дневно.рс“, већ „Dnevno.rs“, а по именима из импресума видим и да је „Žuto Дnevno. rs.“. Шта ће Вам овакви текстови?

  5. То што је објавило чланак је клон неке „хрватске“ публикације, и јасно је да се истицање ових гафова и понижења ради циљано. Али… шта од наведеног није тачно?
    Чак бих рекао да је Путинова антологијска изјава да „Русија не тргује пријатељством“ била усмерена Државном Дну, које је управо то покушало да уради.

  6. Небојша Малић
    Шта од наведеног није тачно? 1. Тачно је да су по важећем Уставу Републике Србије једине могуће интеграције оне са ЕУ. Члан 1 Устава Србије о томе јасно говори. Самим тим, неутралност, или окретање ка Русији (Евроазијске, или било које друге интеграције са Русијом) су неуставне. Да је тако сведоче и изјаве кључних људи у доношењу Устава (тадашњих председника државе и владе) и њихових странака, као и других владајућих странака, 2. Тачно је да је потписивањем неких од споразума са Русима, бар донекле амортизован СОФА споразум који је Србија потписала са Американцима, 2006, 3. Тачно је да је наша војска „братимљена“ са Националном гардом Охаја, 4. Тачно је да наше националне и државне интересе брани српски кокус у Конгресу САД (ма шта то значило), 5. Тачно је да смо руску помоћ у решавању питања статуса КиМ одбили – преместивши решавање проблема из Ун у ЕУ, што се десило 2009, ако се не варам, 6. Тачно је да су у протеклих 12-14 година представници тадашњег државног врха, напунили све институције система својим кадровима, 7. Тачно је да је држава Србија дубоко у америчкој позадини и да је потпуно неуређена, осиромашена (опљачкана, а пљачкаши уживају заштиту САД – пре свега) и у великој опасности од даље дезинтеграције, 8. Тачно је да су Американци држали железару Смедерво све док нису претопили борбена оруђа наше војске, те да су нам, по обављеном послу, вратили кључеве железаре, 9. Тачно је да је Шутановац не само куповао пашњаке по Врачару већ и започео процес приватизације касарни, 10. Тачно је, да је упркос свему томе, „Државно дно“ организовало и Путинов долазак и војну параду ЊЕМУ У ЧАСТ, а није морало, 11. Тачно је да Србија – оваква каква је – може само колико може и да је Албанија много јача војна сила од Србије данас, 12. Тачно је да многи показујући своју нетрпељивост према Вучићу, Николићу, или СНС-у, прелазе у усташе (из „патриотских разлога“), 13. Тачно је да је текст најобичније жуто (рекосте – хрватско) г…о, а да Ви то подржавате. 14, 15, 16…

  7. Парада није организована у Путинову част него поводом 70 година од ослобођења Београда и сто година од Првог светског рата. Тако кажу напредњачки лидери који су на привременом раду у главним институцијама Србије, председништву Влади и другима. Путин је био добродошли гост на паради, тако нас такође обавештавају наши водећи званичници, а није упутно удаљавати се у размишљанима од званичних података.

    Не знам одакле идеја да је албанска војска у било ком смислу јача од српске, почев од бројности, наоружања, расположивих објеката и слично. То што су власти пре напредњачке камариле расипале државну имовину не даје оправдање нити право камарили да тим путем настави – што она чини, са подједнаком ревношћу и понизношћу према страним господарима.

    Парада је била одлична, и ја сам са поносом гледао српску војску, такву каква је. Али нисам толико глуп да дозволим да ми због параде у главу продру разни напредњачки спинови. Ко према овој паради мисли да је дошло до неке нарочите промене у Србији тај треба у најмању руку да још једном размисли.

  8. Информације из медија нам не бране да користимо мозак. Битно је да га имамо и да желимо да његовом употребом одбранимо чињенице, а не зацртане политичке ставове и циљеве. Одбрана чињеница није напредњачки спин (на страну питање: зашто су сви спинови дозвољени, а једино напредњачки нису?). Дакле: Први светски рат није почео 16 октобра 1914, као што ни Београд није ослобођен од фашизма 16 октобра 1944. Војна парада је могла, много једноставније, да буде организована уочи дана ослобођења Београда (а то је 20 октобар), рецимо у недељу, 19 октобра (нерадни дан, нема саобраћајног колапса, нема ризика да ће запад да нас клепи…. Само: није циљ била парада сама за себе, већ председник Русије у и на војној паради, а руска авио-трупа (Стрижи) била је део параде и то завршни. Симболични наступ српских и руских трупа у присуству српскогдржавног и војног врха и руског председника. Симболика јединства. Ферштен?
    Уосталом: у једном другом тексту овде се истиче како су присутнима одузимане слике са Путиновим ликом и транспаренти који су говорили о Русији, руском ослобођењу Србије од Нато окупације и др. Ако је циљ параде било показивање Војске Србије у контексту обележавања 100-годишњице Првог светског рата и 70-годишњице ослобођења Београда од фашизма, како то да баш нико од присутних није имао слике војске, војне заставе, или заставе бригада из Другог светског рата, слике Степе, Мишића, Пеке, Коче.., већ Путинове?
    Али: 16 октобра 2014, на неколико сати, у Београду је боравио председник Руске федерације Владимир Путин, који је био звезда дана, чак је и говорио на Војној паради, која, наравно, са њим није имала никакве везе?!
    Шта је намера оваквих текстова и оваквих коментара? Све чешће, а од 2009-10, то је постала пракса код разних „патриота“ да свој патриотизам доказују кукњавом за одавно покојним Милошевићем и критиком разних, њима одговарајућих издајника. У склопу тог патриотизма – ништа-ме-не-кошта-а-могу-да-се-овајдим – иде и критика оних који су „издали Воју“. При томе се „патриоте“ уздају у плитко сећање, јер су сви листом тих 90-их и 2000-их били на страни оних који су били против Милошевића и против Шешеља. Сад се сусрећемо и са другом генерацијом ове врсте „патриота“, проистеклих из ДС-а и њених фркација: од ЛДП-а, преко Г17, до ДСС-а и Двери.
    У Србији су се од четвртка – пре свега у народу, али и међу свим српским непријатељима – догодиле јако велике промене, које са измаштаним напредњачким спиновима немају никакве везе. Ако ништа друго – српски народ је после деценије ратова и деценије и по држања испод сваког цивилизацијског минимума, видео, макар на трен, светло на крају тунела и пут којим треба да се креће до тог светла, а то је јако разбеснело све српске непријатеље: од американаца до „патриота“ који раде послове за све српске непријатеље.

  9. Једнорог, суштина пропаганде је да зрно истине омота обландама лажи. За мене су ови данас апсолутни континуитет оних које су наследили 2012 (само је направљена рокада и уместо БТ доведен ТН, а ИДиота је заменио АВ-АВ) – Државно Дно које служи Квислиншком Култу и његовим страним господарима. То што је овај измет од „медија“ покушао овако да спинује посету (зато је Стање и објавило овај текст, као пример пропаганде кроз наводно српску штампу која то уопште није) довољно говори о томе колико Империју хвата паника због Путина и Русије, па не презају ни од чега.

  10. @једнорог
    Када се пође од погрешног тумачења, тешко је ићи даље. Рекли сте:
    1. Тачно је да су по важећем Уставу Републике Србије једине могуће интеграције оне са ЕУ. Члан 1 Устава Србије о томе јасно говори. Самим тим, неутралност, или окретање ка Русији (Евроазијске, или било које друге интеграције са Русијом) су неуставне. Да је тако сведоче и изјаве кључних људи у доношењу Устава (тадашњих председника државе и владе) и њихових странака, као и других владајућих странака,

    Члан 1. Устава Републике Србије:
    Član 1.
    Republika Srbija je država srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima gradjanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

    Ово сте очигледно протумачили на начин, који је, рекао бих, необичан. Написано никако не подразумева „иннтеграције са ЕУ“. Изјаве званичника НЕ МОГУ бити основ за тумачење Устава, нити за Вашу тврдњу „1. Тачно је….“
    Није ТАЧНО и нема могућности за такво тумачење.

Оставите коментар