Њујорк тајмс: Удари по Сирији – погрешан потез САД

(Редакцијски колегијум Њујорк тајмса, 23. 9. 2014)

Председник Обама је ваздушним ударима по екстремистичким сунитским групама под називом ИСИС или ИСИЛ[1] у Сирији увукао Америку у центар збивања. Ово ширење рата урађено је без јавне расправе која је неопходна пре него што се држава упусти у још један, скуп и потенцијално дуготрајан, сукоб на Блиском Истоку.

ny-2492014

Он тврди да има правни основ за предузимање војне кампање против Исламске државе и Хорасана[2], још једне милитантне групације; међутим, ове његове тврдње нису биле предмет расправе пред представницима у Конгресу и како сада да Американци знају располажу ли са довољно информација да донесу било какав суд о утемељености његових поступака?

Ми немамо ширу слику – г. Обама нам је није представио – како ће ово бомбардовање ослабити екстремистичке групације, а да не изазове несагледиве последица у лабилном и насиљем пребогатом региону. У одсуству општег разумевања и кохерентног плана удари по Сирији су лоша одлука.

Господин Обама је пропустио да затражи и добије одобрење Конгреса за овакву војну интервенцију. Бела кућа тврди да г. Обама има сва овлашћења која су потребна, позивајући се на закон из 2001. о одобрењу употребе силе у Авганистану и закон из 2002. којим се дозвољава употреба силе у Ираку, али то није тачно. Он је обавестио Конгрес о војној акцији у Ираку и Сирији позивајући се на Резолуцију о овлашћењу за рат из 1973. (1973 War Powers Resolution) – међутим то није замена за одобрење Конгреса.

Администрација такође тврди да су удари из ваздуха легални и у складу са међународним правом јер се односе на одбрану Ирака. Ирак се 20. септембра, у писму упућеном Уједињеним нацијама, жалио да Исламска држава напада његову територију и захтевао помоћ САД да се одбрани, али Савет безбедности тек треба да гласа о томе.

С друге стране, Конгрес се тешко огрешио о своје уставне обавезе. Пустио је Вашингтон и понашао се као да се ништа не дешава, бесрамно пропуштајући да се изјасни о овом важном питању. Земља је ускраћена за комплетну и свеобухватну расправу о мисији у Сирији, а званичници и војни врх су заштићени од тешких питања о свим аспектима ове операције почев од трошкова до очигледних опасности, а која јавност треба да постави и на која треба да добије одговоре.

Иако су истраживања показала јавну подршку ваздушним ударима у Сирији, то може да буде варљиво. Гoсподин Обама је изјавио да је потребна континуирана акција против ИСИС без временског ограничења, али мало је вероватно да ће Американци подржати дуже ангажовање, а да им у потпуности нису јасни циљеви или извесност успеха.

Војна акција која је започета зором у четвртак прилично се разликовала од оног што је г. Обама објаснио у свом говору који је преносила телевизија 10. септембра. Месецима је администрација била усредсређена на претње ИСИС – да би одједном удари били усмерени и на Хорасан, групацију за коју влада тврди да је повезана са Ал каидом и ангажована у „активном планирању напада који представљају непосредну опасност за Сједињене Државе и њене потенцијалне савезнике“.

Остаје тајна како то да се г. Обама обратио нацији извештајем о претњама терориста, а при том није ни поменуо групу за коју званичници данас тврде да представља непосредну опасност по САД, што иначе није случај са Исламском државом. Тврде да су податке о Хорасан групи држали у тајности да [они] не би сазнали да прате њихове активности, међутим – претходне претње, укључујући и Осаму бин Ладена, биле су предмет отворене расправе, чак и док је праћење било току.

Ова неподударност – одједном два непријатеља уместо једног – јесте проблематична без обзира на смисао и планове које администрација покушава да пројектује. Господин Обама је изјавио да ваздушни удари нису довољни и да ће се локалне трупе у Ираку и Сирији покренути након бомбардовања. За такав развој догађаја потребни су месеци пре него што САД пође за руком да опозицију претвори у ефикасне борбене јединице. У Ираку, после шест недеља ваздушних удара ирачка армија једва да је померила борце Исламске државе из њихових упоришта.

На крају, ту је и питање сиријског председника Асада. Обамина администрација нас убеђује да може да му се супротстави подршком умереној опозицији. Такође су сервирали чудан закључак да је заједничка војна акција Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Катара, Бахреина и Јордана шамар Асаду, а сасвим је очигледно да му је акција против Исламске државе добродошла.

Са огромним улогом и толико непознаница, пре икакве даље активности, г. Обама треба да добије одобрење Конгреса и убеди да је у целини имао у виду и последице овог препада на Сирију. 

Редакцијски колегијум Њујорк тајмса (The New York Times Editorial Board) чини 18 новинара, чији је основни задатак писање уводника

Са енглеског посрбио: Aerial6

Наслов и опрема: Стање ствари


[1] Прим. ур: Исламска држава Ирака и Сирије (ИСИС) или Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), од 29. 6. 2014. преименована само у „Исламску државу“.

[2] Прим. ур: Хорасан група, према тврдњама САД, састављена од „бивших бораца Ал каиде са базом у Сирији“.

ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 25. 9. 2014. – додати су седми и осми пасус (почев од „Иако су истраживања показала…“ завршно са „… Сједињене Државе и њене потенцијалне савезнике“), који грешком нису били одмах посрбљени.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ



Categories: Посрбљено

Оставите коментар