Припрема ли се за Украјину босански сценарио?

Ако се обрати пажња на предлоге који су се појавили на Западу одмах после авионске катастрофе у Донбасу, могу се разазнати обриси плана о увођењу неке врсте „плавих шлемова“ у Украјину, тј. „међународних мировних снага“. То што смо видели у Босни јасно говори о томе колики потенцијал за разне тактичке потезе имају такве „неутралне“ снаге.

rr-2572014

После катастрофе малезијског путничког авиона на небу изнад Донбаса украјинска криза је муњевито интернационализована, тј. добила је широку међународну политичку димензију. То је најважнија политичка последица овог трагичног догађаја. У практичном смислу интернационализација конфликта подразумева неке конкретне политичке кораке. Ту треба обратити пажњу на предлоге који су се појавили на Западу одмах после авионске катастрофе.

Сада је у западним медијима заузет следећи став: будући да је Русија тобоже извор и узрок овог злочина, Западу је тешко да заједно са Москвом наступа као посредник у тражењу дипломатског решења конфликта у Украјини. Међутим, конфликт је свакако неопходно решити мирним путем. Формула тог решења је, као и раније, такозвани „Порошенков план“, с тим што су потребне делотворне гаранције да ће он бити испоштован. Сада су те гаранције понуђене.

Посланик Европског парламента Ребека Хармс (странка „Зелених“) након посете Украјини 18-21. јула изјавила је да после инцидента са малезијским авионом Запад треба да предузме хитне мере ради заустављања ескалације оружаног конфликта у Донбасу, све до увођења мировних трупа у зону конфликта. Хармс сматра да је катастрофа лета МН17 приморала европску јавност да нагло промени свој однос према политици Москве. Она је спремна да подржи мере које „нису војне“ како би се спречила даља ескалација конфликта у Украјини.

Андреас Шокенхоф (Хришћанска демократска странка), бивши руководилац немачко-руске сарадње која се остварује преко немачке владе, пре неки дан је у интервјуу за „Rheinische Post“ рекао да је потребно „што брже“ слање у Украјину мировних снага УН уз учешће немачког војног контингента. Независно од њега је Ханс-Петер Бартелс (Социјалдемократска партија Немачке), председник комитета Бундестага за одбрану, изјавио да мировна мисија УН може бити инстанца која ће контролисати будући мировни споразум.

Индикативно је да се Гернот Ерлер (Социјалдемократска странка), нови опуномоћеник федералне владе за немачко-руску сарадњу, у интервјуу за „Welt am Sonntag“ такође изјаснио за „примену плавих шлемова“ као решење које ће прихватити све заинтересоване стране. Ролф Мицених, шеф фракције Социјалдемократске партије у немачком парламенту, такође сматра да би присуство мировњака у Украјини омогућило не само да се ситуација контролише, него и да се стране приволе на примирје. Сара Вагенкнехт, потпредседник фракције „Левих“ у Бундестагу, категорично се успротивила учешћу немачких војника у мировној операцији, али генерално гледано нема ништа против мировне мисије УН у Украјини.

Немачкој је јасно да Русија у Савету безбедности УН може спречити слање мировног контингента УН у Украјину. Потребно је, дакле, пронаћи могућност неутралисања тог фактора. И сада се таква могућност појавила. Премијер Холандије Марк Руте предложио је да се у Украјину упути цивилна полицијска мисија под покровитељством УН ради обезбеђивања места на које се срушио авион, као и читавог тог подручја, како би се могла реализовати независна међународна истрага узрока катастрофе. Руте намерава да предложи ту иницијативу Аустралији и другим земљама чији су грађани погинули у катастрофи. Очигледно је да Русија вероватно неће моћи да стави вето на такав предлог у Савету безбедности УН, јер би се то негативно одразило на њену репутацију.

Истрага поводом катастрофе малезијског авиона, како је већ најављено, може трајати годину дана. Због тога би „полицијска мисија“ могла бити први корак у практичној фази интернационализације конфликта. Ту је најважније покренути процес. Затим би се могао укључити и међународни војни контингент, коме би, рецимо, био задатак да чува „полицијску мисију“.

Ако у конфликтно подручје Украјине уђе међународни контингент УН, то ће онда бити понављање босанског сценарија. Врло је вероватно да у таквој перспективи интернационализације конфликта Запад уопште није заинтересован за његово брзо решавање, тј. за гушење устанка у Донбасу у најскорије време. Зона конфликта у Украјини занима Запад пре свега због дестабилизације Русије. Јавно мњење западних земаља сада се обликује у том смислу да се на истоку Украјине води грађански рат, а добровољачки одреди су једна страна у конфликту и са њом ће пре или касније морати да се постигне договор. Према томе, може се претпоставити да ће после извесног времена Кијев понудити супротној страни примирје уз услов да за то морају постојати међународне гаранције, а њих ће обезбедити међународни мировни контингент. Присуство таквог контингента трећих земаља у зони конфликта на самој граници Русије касније ће створити услове у којима ће тај конфликт наставити да тиња.

На примеру Босне ми знамо какве широке могућности за провокацију пружају „међународни мировњаци“, који нескривено подржавају једну страну у конфликту. Механизам за почетак реализације таквог сценарија већ је створен уз непосредно учешће руске дипломатије. То је контактна група под покровитељством ОЕБС-а, у оквиру које се могу водити преговори о примирју. У условима некаквог мировног споразума у Донбасу тешко да ће Русија у УН блокирати давање мандата међународном војном мировном контингенту у Украјини. Присуство страних трупа на територији Украјине, па макар и мировних, за Русију ће значити да је развој украјинских догађаја крајње неповољан, јер ће тако на постсовјетском простору бити додата још једна тачка „одложеног конфликта“.

ИА Регнум

Руски текст на порталу regnum.ru.

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 25. 7. 2014)



Categories: Преносимо

5 replies

  1. “Припрема ли се за Украјину босански сценарио? (Руска Реч) “. Какво глупо питање. Уопште се не припрема! Он је давно до детаља припремљен, и сада се само спроводи у дело – и то прилично успешно. Сви који се згражају над тим догађајима би требало да знају да је та вештачка, неприродна државна творевина – “Украјина“ по први пут настала и постоји тек једва 100 година. После своје победе у руском грађанском рату, бољшевици су створили свој – тотално антируски СССР, и тој територији – “Украјини“ су припојили рускојезичну Новоросију која са становништвом централне – а да не говоримо још и западне Украјине, није имала скоро никакве везе. Моји руски преци су били међу оснивачима Одесе, водећи привредници, који су од ње направили најважнију луку Руске Империје, и привредни и културни центар Новоросије, тако да добро знам о чему говорим. Бољшевици су у Новоросији чинили све да потисну руски елемент и руску идеју међу становништвом, насељавали су елементе из централне Украјине, истребили остатке новоросијске елите који нису успели да избегну, увели украјински “језик“ као главни (а о крвавим методима којима су се служили, не вреди трошити речи). После Другог Светског рата, СССР је анектирао још и западну Украјину, са унијатским становништвом које никада није било у саставу Руске Империје, и које је исконски мрзело све руско, а доста њих се населило и у бившу Новоросију. Творци проблема “Украјина“, који никада не би могао настати да су у Грађанском рату победили “Бели“, су бољшевици, њена колевка је СССР, чији је она саставни део (савезна република) била – а споразумним растуром тог Франкенштајна – СССР-а, настала је ова садашња – на жалост међународно призната држава Украјина. Постсовјетска Русија (патрљак територије Руске Империје) је прихватила наслеђе СССР-а и његове “светле“ традиције и сада је осуђена да куса горку чорбу коју су јој скували њени бољшевички преци и рве се са том антируском, међународно признатом државом – чији територијални интегритет (са све Кримом!) признаје и влада Србије. Српски премијер је то колико јуче јасно казао – и на тај начин (индиректно – а ускоро ће, ако треба и директно) изразио српско непризнавање територијалног интегритета постсовјетске Русије, која је анектирала Крим….

  2. Када човек са толико знања, каже „Какво глупо питање“ или „(патрљак територије Руске Империје), тешко је прихватити било коју информацију или закључак. Избија велико непријатељство, а то не доприноси снази изнетих аргумената. Како изгледа, истовремено је Украјина неприродна државна творевина, а Руска империја је природна? И то зато што су „моји претци“ градили ту империју! Заборавих, ЗА СВЕ СУ КРИВИ БОЉШЕВИЦИ и Путин! Господине Дубињин има ли штогод кривице у Амера и осталих са Ваше стране?

  3. @слободан млинаревић
    Коментар И. Дубињина је не само одличан, већ је са тачке гледишта упућености нашег аудиторијума далеко кориснији и од самог текста. Све што се износи у тексту, нама је врло добро познато – то смо имали прилику да проживимо, па је и за најпросечније обавештеног Србина текст „откривање топле воде“. Не знамо како учитасте у коментар да је за све крив Путин, а да су Амери његова страна, то се нигде не каже?! Сем тога нигде се не каже ни „…моји претци“, већ каже „.. моји преци“, што опет показује да Ви не стојите најбоље ни са знањем српског језика.

  4. @порфирије п.
    Признајем, да нисам сасвим свој са српским језиком! Ја сам рекао“Заборавих, ЗА СВЕ СУ КРИВИ БОЉШЕВИЦИ и Путин!“. Неке ствари се могу прочитати између редова, а за то је потревно бити нешто више од „најпросечније обавештеног Србина“. Није ми јасно, како зналац српског језика, моше у туђе име, да нам нешто саопштава „Не знамо како учитасте…“. Ко то нешто не зна?
    У реду је да се Вама више допада коментар од текста, али ништа нисте рекли ни о тексту ни о коментару. Господину Дубињин није потребна помоћ, нити адвокат.

  5. @слободан млинаревић
    „Господину Дубињин није потребна помоћ, нити адвокат.“

    Разуме се да није(посебно пред „тужиоцем“ хашке аргументације), што и не чинимо, већ само указујемо на злурадо тумачење његових речи. То што ви проглашавате за херменеутику („Неке ствари се могу прочитати између редова….“), заправо је пуко подметање.

Оставите коментар