Александар Лазић: Поводом оставке Лазара Крстића – тврдо срце министра из тајног америчког братства

vucic-krstic-240Када је долазио на место министра финансија – Лазар Крстић је у (про)режимским медијима представљен као „геније са Јејла“ који ће чаробним штапићем (у власништву ММФ-а) решити све наше економске и ине проблеме; одлазећи – боље речено „одлазећи“, јер Крстић остаје специјални саветник премијера – Крстић изјављује да је премијер Вучић „меког срца“ јер не пристаје на његове услове у виду „смањења пензија од 20 одсто минимум, смањење плата у јавном сектору од најмање 15 одсто, отпуштање у наредне две године 160.000 људи и оно што сада мора да се деси, после поплава, је повећање струје од 30 одсто“. Рекло би се да је цела „операција Крстић“ спроведена да би млађани Лазар био нека врста громобрана, „Вучићев трбухозборац“ који (П)ПВ-а чува од губитка популарности; уосталом, наслов на отворено режимском сајту „Крстић поднео оставку, Вучић неће да попусти“ као да указује да је „геније“ жртвован у овом трену да бисмо за неки месец сви прихватили одличне услове у виду „смањења пензија од 10 одсто, смањење плата од 10 одсто, отпуштање 80.000 и повећање струје од 15 одсто“, и уз ту грозомору би још требало да будемо захвални Вучићу што није прихватио „Крстићеве захтеве“. 

Али, то да ли Вучић и Крстић играју (како неки читалац написа у коментару) само игру „доброг и лошег полицајца“ – није тема овог осврта. Као што није тема јесте ли Крстић завршио Јејл или БК универзитет – ионако је у Влади радио без нострификоване дипломе, са средњом школом. Оно што ме је опседало од самог доласка Лазара Крстића – а није доживело „милост уобличења“ пре његовог одласка – јесте питање шта се десило са Србијом и народом који ту територију настањава (Србима?) да чланство у тајном братству америчких студената може бити само одскочна даска да би неко био прихваћен као достојан за нашег министра?

krstic-d

Сам Крстић је у интервјуу сајту „Српска дијаспора“ крајем 2006. године објаснио да је приступио „тајном братству“ – за које смо тек његовом кандидатуром за министра сазнали да је заправо „Делта капа епсилон“ (Delta Kappa Epsilon):

Тајно друштво спортиста. Универзитети Харвард, Јејл и Принстон су најбоље рангирани у Америци. Харвард је најбољи, јер је познат по квалитету образовања, али је Јејл популарнији, јер има много живљи друштвени живот. То му и даје посебан шмек. На Јејлу много младих људи студира политичке науке и много њих је на различите начине друштвено ангажовано. Универзитет Јејл уз то има и своја тајна друштва, чији су чланови угледни студенти, односно синови и кћери политичара и утицајних људи широм света, који овде студирају.

Постојање студентског тајног братства на Јејлу је део те његове елитистичке традиције и део мистичне слике о овом универзитету. Видео сам на Јејлу да постоје зграде без прозора, да нико не прича о томе шта се унутра налази и шта се унутра ради. Чуо сам да у тајном друштву Јејл постоје ложе за одабране и да ти људи могу да вам помогну да завршите универзитет без икаквих проблема. Како то тајно студентско братство функционише за мене је тајна и данас када сам и ја постао члан тајног друштва Јејл.

Када ми је понуђено чланство у братству имао сам дилеме да ли да приступим овом тајном друштву или не. Пристао сам када ми је објашњено да је главна сврха припадности тајном братству студената дружење. Нека братства одликује конзервативна култура, нека су либерална скроз, нека тајновита, а нека отворена. У мом братству су били и старији и млађи Џорџ Буш. Моје тајно братство је најамеричкије на Јејлу, односно најотвореније, јер се углавном бави спортом. Ја сам био изузетак, нисам се бавио ниједним спортом у Србији, па сам у САД почео да играм тенис. Нема ту неке мистике, јер моје братство је задужено на Јејлу за дружење и зезање. А о другим тајним братствима на универзитету не знам ништа – признао нам је Лазар Крстић.“

Како се Јејл подружница братства „Делта капа епсилон“ бави „углавном спортом“ показало се 2011. године – Универзитет Јејл је на пет година суспендовао ово братство због увредљивог певања о женама. Сам догађај је из октобра 2010. када су чланови братства певали „НЕ ЗНАЧИ ДА…“ (а остало ће остати непреведено): „No means yes, yes means anal“ и „My name is Jack. I’m a necrophiliac. I fuck dead women and fill them with my semen“. Фини неки спортисти, нема шта!

Али ни питање јесу ли чланови „Делта капа епсилон“ стварно некрофили или само воле да певају скарадне песмице није поента – кључна ствар јесте да нам боље бити неће док у овој земљи министар може да буде из редова „најамеричкијег“ тајног братства уместо из јавног удружења поносних светосаваца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:



Categories: Судбина као политика

8 replies

  1. Ogroman broj Srba zivi u inostranstvu. Medju njima ima bezbroj mladih talentovanih ljudi koji bi mogli da pomognu svojoj domovini.
    Osetivsi mozda da brod ide u pogresnom pravcu, ministar je dao ostavku. To je castan i posten potez, koji Krsticu dize ugled.
    Ne razumem zasto je autor napao ovog mladog strucnjaka i zasto bi neki svetosavac bio BOLJI od njega

  2. Деда Ђоле, је ли у тој бајци имају и Ивица и Марица?

  3. Извињавам се аутору што ћу овом приликом више пажње посветити коментару једног госта, него ли овом веома информативном и корисном тексту. Искрено, за неке ствари нисам знао.

    @ Deda Djole (13. јул 2014. у 20:37)

    Економски гледано, дисбаланси у Србији су реда неколико десетина процената. Нисам приметио да је господин Крстић понудио неко проактивно решење – искрено, то није било ни могуће имајући у виду његове године. У одговорним државама, министри финансија су искусни и прекаљени економисти. Новинари и „новинари“ су добили задатак да све време промовишу његов млад тим, који се, тобоже, домаћински стара о српским финансијама.

    Да ли би господин Крстић са толико мало година и толико мало искуства могао да буде министар финансија нпр. Мађарске?

    Његове референце су биле то што је радио у „Мекинзију“ (као некада Божа Ђелић) и то што су га препоручили ММФ и Светска банка. Иначе, он никада није радио у финансијама неке државе.

    Докле ће више да се „учи занат“ на економији наше земље?

    Својевремени коментари привредника Милана Кнежевића били су (и сада су!) веома духовити:
    21. август 2013. ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БЕБЕ
    http://www.izjave.net/quote/13247
    24. јануар 2014. ОБЕЋАНА ЗЕМЉА ЗА ПРИПРАВНИКЕ
    http://www.izjave.net/quote/14156

  4. Како неко ко је тек завршио факултет и нема благе везе са праксом може бити солидан мунистар за било коју област? Чак и тзв. револуционарни режими понекад узму неког из старог система припадника „поштене интелигенције“ да им помогне. Кад неког тоталног почетника доведете за министра (а да претходно није био ни приправник- дуже школовање, па прво радно мјесто министар- тога има и у БиХ) говори да се ради о систему без икаквог реалног концепта, шта и како треба радити. Да ме не разумијете погрешно; ни године и искуство само по себи не морају ништа да значе…
    Не знам шта има у деда Ђолетовој бајци, али је једно сигурно нема срећног завршетка. Вјештица ће прво појести Ивицу, а након тога и Марицу, зар јој није била довољна њена кућа од слаткиша? Није. Као и у стварном животу; кућа од слаткиша је само мамац, а ту једу дјецу…

  5. OSTAVKE : Briljantni studenti prestiznih univerziteta, Sasa Radulovic i Lazar Krstic su se vratili da pomognu domovini ali ne i da pricaju Seherezadine bajke i grade Potemkinova sela.

  6. @ Deda Djole

    Поштовани господине,
    Не остаје ми друго него да директно цитирам оно што је предложио инж. Дејан (о завршеним „престижним универзитетима“):

    Плашим се да је господин Лазар Крстић памперс министар, јер ће га „потрошити“ за једнократну употребу пре избора, пошто најављује да ће извршити оно што се нико није одважио. Мада, он најављује и продају „Телекома“, „Ресавице“ и задуживање за милијарду евра по камати од 7,25 посто. За то није потребна диплома „Јејла“, већ „Мегатренда“.

    Милан Кнежевић, привредник и потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа, „Таласање – пусти причу“ Радио Београда 1

    Александар Лазић

  7. Сам мали Лаза је о себи на Линкедину написао:
    Minister of Finance
    Government of Serbia
    September 2013 – Present (10 months)Belgrade, Serbia
    Associate Principal
    McKinsey & Company
    February 2008 – August 2013 (5 years 7 months)
    Summer Business Analyst
    McKinsey & Company
    June 2007 – August 2007 (3 months)
    Summer Research Associate
    Bridgewater Associates
    May 2006 – July 2006 (3 months)
    Languages
    French
    German
    Serbian
    Yale University
    B.A., Ethics, Politics, and Economics; Mathematics
    2003 – 2007
    Bora Stankovic High School
    1999 – 2003

    Нигде се ту не види стручњак. А текст господина Лазића јасно указује о каквом и у чијем интересу се млади из белог света примају на студије. И какве студије! И чега?!!

    Нешто боља је ситуација са Сашом, који има и пословног и сваког другог искуства у привреди.

  8. Прочитах овај текст после дуго времена – искочио је као линк најновијег чланка – и занимљиво је видети колико су прецизне процене о добронамерноси министара који су сада само за рубрику “Где су, шта раде?“

Оставите коментар