Њујорк тајмс пише о расколу који је настао међу историчарима на тему Првог светског рата. Наиме, ових дана у Сарајеву су се окупили историчари из 25 земаља поводом обележавања стогодишњице Великог рата.

Конференција под насловом „Први светски рат: Регионални приступи и глобални контекст“ замишљена је тако да прошири и поведе историјску дискусију о том рату и његовом отпочињању пре сто година. Али – констатује Њујорк тајмс – уместо да се приклони европском тријумфу над паланачким национализмом, конференција је запалила „етничку ватру“ која је захватила и највише политичке кругове. Контраверзне расправе показују како се научне расправе на тему Великог рата претварају у неспоразуме и једно компликовано стање унутар данашње политике.

Конференција се одржавала од 19-21 јуна у главном граду Босне и Херцеговине; започела је веома траљаво са неспоразумом међу самим организаторима, Институтом за историју Универзитета у Сарајеву и историчара са Сорбоне у сарадњи са француском амбасадом у Сарајеву.

Французи су инсистирали на томе – каже Њујорк тајмс – да један од главних циљева те конференције треба да буде помирење у Босни и Херцеговини, која је била позорница крвавог ратног сукоба током деведесетих. Желели су да се на таквом скупу нађу све три етничке групе – Срби, Хрвати и муслимани – да би обележили стогодишњицу рата. Слободан Соја, босански Србин и некадашњи амбасадор у Француској, који се слаже с француским предлогом, сврха конференције требало је да буде „покретање дијалога између свих историчара“ у држави о Првом светском рату.

Сарајевски историјски институт је, међутим, фаворизовао једну ригорозну конференцију, заступајући радикална гледишта на различите аспекте тог рата.

„Желели смо да привучемо историчаре да започну разговоре на ову тему на највишем нивоу за ова три дана“, објашњавао је један од организатора скупа, Амир Дурановић, докторант на студијама историје на сарајевском универзитету. „Хтели смо конференцију за историчаре, а не за босанске Србе, Хрвате или муслимане.“

На крају, Французи су се повукли, а сарајевски организатори кажу да нису успели да привуку ни један једини истраживачки рад из оног дела БиХ којим доминирају Срби, а који се „зове Република Српска“, нити су успели да придобију неку партнерску институцију из Србије да саучествује у организацији конференције. Историчари из Републике Српске су казали да уопште нису били позвани на конференцију, на којој су били вољни да наступе.

Неки српски политичари су оптужили организаторе за пристрасност и негативан став према Србији и додали су да једна таква ревизионистичка историја Првог светског рата покушава да кривицу за рат, који је однео 37 милиона живота, пребаци на српску страну.

„Србија неће дозволити ревизију историје, нити ће заборавити ко су главни кривци за Велики рат“, рекао је Ивица Дачић, бивши српски премијер, док је Милорад Додик, председник Републике Српске, такав скуп историчара назвао „новим пропагандним нападом на Србе.“

Антипатије које су изазване овом конференцијом имају своје корене у запетљаним етничким идентитетима на Балкану. Сарајево је изабрало један оптерећујући мото конференције: Догодило се то у босанској „престоници“ 28. јуна 1914. године, када је Гаврило Принцип, босански Србин, убио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију; тај догађај је покренуо ланчану реакцију која је месец дана касније довела до ратних сукоба.

Принципова националистичка политика и српска улога у рату и данас је „врућа“ тема, посебно на Балкану. Срби теже ка томе да Принципа прикажу као хероја који је задао ударац репресивној Хабзбуршкој монархији, која је владала Босном и Херцеговином у оно доба. У спомен на стогодишњицу рата , споменик Принципу подигнут је у центру Београда, српском главном граду, као и у источном Сарајеву, које претежно насељавају Срби.

Господин Соја, босански дипломата српског порекла, отворено говори да је конференција сабрала искључиво „губитнике рата“ – универзитете из Аустрије, Мађарске и Немачке – који одбијају да одају Принципу почаст која му припада.

Супротно таквом виђењу, већина историчара из региона и других страна Европе иду ка томе да Принципа означе као терористу, пре него хероја.

Штавише, поменута конференција је заузела став који је супротан већини новијих комеморативних публикација, укључујући у програм дело аустралијског историчара проф. Кристофера М. Кларка о узроцима Првог светског рата, под називом „Месечари“. Његова књига о темељној ревизији узрока рата изазвала је велико интересовање широм света. Док се у прошлости кривица за рат стављала само на немачку страну, Кларк је за рат распоредио једнаку кривицу и на друге велике силе, Француску, Русију и Британију.

Надаље, Кларк тврди да је Гаврило Принцип, што директно што индиректно, био под утицајем српских обавештајних служби и да није као босански тинејџер деловао на своју руку. Он такође повезује српску експанзионистичку политику на почетку двадесетог века са српском бруталности, етничком чишћењу и ратним злочинима у ратовима из деведесетих у бившој Југославији.

У Србији је одговор на овакве тезе био недвосмислен. Општи став је да се Србија јуначки борила против Немачке и Хабзбуршке монархије на страни сила Антанте, којој се и САД придружила 1917. Србија је ту претрпела огромне жртве, изгубивши готово половину војноспособног становништва.

Српски медији су се сабрали у одбрани земље насловима као што су „Аустрија је планирала Први светски рат годину дана пре убиства Фердинанда“, „Беч је имао ратни план 1913“, и „Нисмо криви за рат“.

„Признајем да сам потпуно потценио страсти, када је ова тема у питању, као и њен значај за данашњу политику у региону“, каже један од организатора конференције, Атила Пок, историчар Историјског института Мађарске академије наука и уметности у Будимпешти, који је покушао да посредује између супротстављених страна.

Пок томе још додаје да је стао иза избора Сарајева у вези конференције, наглашавајући њен симболични значај.

„Овај град и данас носи ожиљке рата“, каже он.

Један други члан организационог комитета, Флориан Бибер, директор Центра за студије југоистока Европе са универзитета у Грацу, у Аустрији, рекао је да су очекивали да ће историчари из Србије доћи на тај скуп, али да им није пошло за руком да убеде српски универзитет да буде саорганизатор конференције.

Бибер је одбацио оптужбе за антисрпски сентимент, тврдећи да су само два од 40 панел дискусија биле предвиђене да се баве сарајевским атентатом. Такође је додао да је Марк А. Мазовер са колумбијског универзитета, а не Кристофер Кларк, био предвиђен да одржи уводно предавање.

Бибер је констатовао да су Срби реаговали преосетљиво на Кларкову књигу и на намеру конференције. „Кларк не криви Србе за рат више него што то чине други историчари, али у Србији су његове тезе намерно погрешно тумаче“, казао је, приписујући то све домаћој употреби у политичке сврхе.

Контроверзе у вези са конференцијом Бибер описује у недавном есеју, објављеном на Балкан инсајту, сугеришући да наступајуће комеморације „неће бити обликоване рефлексијама на прошлост, него ће се то урадити употребом прошлости за садашњост“.

Превод: Т. Рајић / Корени

Оригинал: Paul Hockenos / World War I Conference in Sarajevo Divides Scholars

(Корени, 22. 6. 2014)

Categories: Преносимо