Један другачији поглед на екуменизам – често непријатно врућу црквену тему на интернету
Кликните на слику за увећање
Врх Атоса.
Сасвим десно види се усамљени пирг – једино што је остало од манастира Амалфићана. У време Светих Саве и Симеона на Светој Гори постојао је и манастир латинских монаха из Амалфија, код Напуља. Основан је крајем 10. века у време јединства Цркве Истока и Запада.
Монаси са Запада очували су у светогорском Амалфиону јединствену православну веру али и латински језик и бенедиктинска монашка правила све до краја 13. века. Усамљени пирг под Атосом сада стоји као светионик – путоказ западњацима да и ако чувају многе своје посебности могу да нађу место под широким окриљем васељенског Православља.
Categories: Васељенско стање
Kada se pominje EKUMENIZAM, ne shvatam zasto neki upotrebljavaju rec “jedinstvo”. Ne radi se uopste o “jedinstvu crkava”. Crkve ostaju odvojene i svaka neguje svoje posebnosti (na pr. uloga Patrijarha, Pape, Filiokve itd).
Radi se o zblizavanju, medjusobnom upoznavanju, postovanju i saradnji. Radi se o ravnopravnom dijalogu i onome sto je crkvama zajednicko (Knjiga, covekoljublje, pomoc bolnom, uteha ocajnom itd).
Mrznja i netrpeljivost izmedju crkava cesto je dovodila do verskih ratova.
Mi na Balkanu to dobro znamo.
Деда Дјоле,
треба знати шта то јединство или упознавања како ви банално кажете значи за “латине”. Пре свега од нас православних се тражи да признамо папино заступништво на земљи, а то је светогрђе. Свако ко се интересовао на ову тему наишао је на једноставно појашњење наших светих отаца “Екуменизам је јерес”. Мрђжа и нетрпељивост је као што из историје знамо увек долазила из једне “кухиње” и имала је за циља да укалупи “православне шизматике и барбаре”. Паметном доста.