Недавно историјско искуство Аргентине и Гватемале допушта извођење три општа закључка који доприносе бољем схватању и прописном квалификовању преступа геноцида са доктринарног, политичког, криминолошког и философског становишта. 

На првом месту, у оба наведена случаја догодили су се геноциди у смислу покушаја реорганизовања друштва, што значи модалитет типичан за масакре савременог доба који претпостављају извршење злочина као чин који претходи реконфигурисању друштва у складу са перцепцијама, намерама и убеђењима агресора. То је незаобилазна саставна компонента ове врсте масовних злочина. У оба случаја, ради се о систематски разрађеним плановима који се спроводе хотимично и са намером да се уништи један хетерогени али јасно обележени део становништва, а то ће рећи особе које иступају против поретка (режима) и које представљају неку врсту отпора или противљења државној политици реорганизовања друштвених односа. То се постиже конструисањем негативне другости.

Друга релевантна тачка је неочекивана појава права у функцији инструмента политичке борбе, као извора истине, и најзад као еманципаторског средства способног да разреши противуречности прошлости у мери у којој то дозвољавају односи постојећих политичких снага. У овом контексту, искуство поприма различите ознаке у односу на процес решавања сукоба, и саму могућност њиховог решавања, користећи механизме који свакој држави стоје на располагању.

Трећи заједнички именитељ је саучесништво или различити доприноси домаћих сектора (снага) обе земље у извршењу геноцида, као и активна улога коју су у томе одиграли империјална логика, реторика и пракса.

Разматрање ова три аспекта, што ће бити предмет излагања, омогућиће да се одреди разлика између постмодерног геноцида и других облика масовног злочиначког понашања, који свакако јесу преступнички, али су посебни у смислу њихове правне, кривичне и социолошке квалификације.

Eduardo Luis Aguirre је професор међународног кривичног права, Universidad Nacional de La Pampa (Аргентина). Ово је резиме његовог излагања на трибини „Америка и свет – глобални интервенционизам суперсиле на заласку“, која ће се одржати у петак, 9. мај у 12 часова (подне), у сали 136 „Института за европске студије“, Трг  Николе Пашића 11, IV спрат

Categories: Светске ствари