У јеку припрема за обележавање 100. годишњице од избијања Великог светског рата сусрели смо се са различитим тумачењима узрока, повода и последица овог круцијалног момента у XX веку. Србија још увек није обзнанила план обележавања овог важног догађаја за нашу историју, али појединци улажу надљудске напоре да сачувају наш образ и културни дигнитет – наравно, без помоћи државе. Разговарали смо са редитељем и руководиоцем пројекта „Сјене“, Милошем Љубомировићем, младим редитељем који је решио да, уз помоћ сјајне екипе, овековечи херојство Младобосанаца и Гаврила Принципа.

Сербум: Милоше, завршили сте Факултет организационих наука, а онда сте уписали мастер студије продукције на Факултету драмских уметности. Како и када сте одлучили да се окренете уметничком стваралаштву?

М. Љубомировић: Себе нисам пронашао на ФОН-у и то сам схватио на трећој години, али сам решио да поменути факултет завршим. Како је филм одувек био моја велика љубав почео сам упоредо да истражујем ту област. Велика љубав је прерасла у велику жељу да се тиме у животу и бавим. На ФДУ-у сам нашао смер који је био погодан за мастер студије и ту прилику нисам смео да пропустим и тако сам 2012. коначно ушао у свет филма.

Сербум: Пре почетка рада на пројекту „Сјене“, освојили сте награду за кратки филм са којим сте представљали Србију на Empire awards фестивалу у Лондону. Каква сте искуства стекли и колико је значајан тај успех за Вас и Вашу даљу каријеру?

М. Љубомировић: Било је то веома занимљиво искуство. Све је било лепо организовано и осећао сам се привилегованим што сам се нашао у ситуацији да представљам своју земљу на таквом месту. Највећи значај те награде је што ми је то и омогућила. Поред Емпајер фестивала,  имао сам прилику да ове године идем и на Берлински фестивал, и могу рећи да је искуство са њега још значајније јер сам обавио доста пословних разговора и отворио бројна врата која ћу искористити у изради дугометражног филма.

Милош Љубомировић

Сербум: Како сте дошли на идеју да радите на филму „Сјене“? Како су текле припреме?

М. Љубомировић: Идеју да радим филм о Младобосанцима родила се још пре неколико година, само сам тражио неки занимљив угао гледања, неку неиспричану причу коју бих могао да искористим. Доста дуго сам истраживао историјску грађу, прочитао све што сам могао да нађем о њима. У књизи Владимира Дедијера „Сарајево 1914.“ пронашао сам делове разговора Гаврила Принципа и доктора Мартина Папенхајма. Каније сам дошао до целих белешки и у њима нашао инспирацију за рад.

Сербум: Пројекат би требало да се реализује у две етапе, тј. премијеру краткометражног филма „Сјене“ очекујемо на 100-годишњицу Сарајевског атентата, а планирани дугометражни филм ће, надамо се, дочекати премијеру 22. децембра 2015. године, на 101. годишњицу Принциповог утамничења у Терезину (Чешка)?

М. Љубомировић: Управо тако. Краткометражни филм је мој мастер рад на факултету. Имали смо доста материјала и занимљивих прича тако да ћемо радити и на дугометражном филму, само што цео тај подухват захтева много веће ресурсе како прича поред Принципа прати и остале Младобосанце у Терезину (Трифка Грабежа и Недељка Чабриновића). План да се филм премијерно прикаже 28. јуна је доведен у питање како средства за наставак снимања немамо.

Небојша Глоговац, Никола Ракочевић и Милош Љубомировић

Сербум: За филм је већ израђена најава (teaser), а чини се да пројекат унапред стиче све већу пажњу и популарност. Међутим, недостатак финансија представља највећу препреку?

М. Љубомировић: Филм је једна веома скупа делатност а ово што смо до сада, са више него скромним средствима успели да урадимо – називам подвигом. Цео буџет за филм је јако скроман и са минимумом средстава покушавамо да урадимо значајну ствар. На пројекту ради група ентузијаста који дају све од себе како би допринели обележавању стогодишњице Сарајевског атентата и почетка Велико рата.

Сербум: Главне протагонисте филма тумачиће Небојша Глоговац (др Мартин Папенхајм), Никола Ракочевић (Гаврило Принцип), као и Александар Радојичић (Франтишек Лебл). Како су они реаговали на позив за учешће у пројекту? Какво је искуство радити са великим именима нашег глумишта?

М. Љубомировић: Глумцима се допала идеја и без оклевања су пристали да раде на пројекту и да за њега „гризу“. Својим идејама и залагањем, уз неоспорно глумачко умеће, они су дали велики допринос. Ја сам им веома захвалан на томе.

Сербум: Можете ли нам представити и остатак екипе?

М. Љубомировић: Сценарио је писао Срђан Бановић и ја сам му помагао у томе. Директор фотографије је Татјана Крстевски која иза себе има награду Вилко Филач за најбољу фотографију на Кустендорфу. Сценограф је Невена Продановић, за костиме су задужене Катарина Степановић и Кристина Ђенадић. Шминку је радио Сенди Кумалаканта који иза себе има неколико дугометражних филмова. И многи други…

Никола Ракочевић у улози Гаврила Принципа

Сербум: Са ништавним буџетом за филмску продукцију, а нарочито ако сте у потрази за афирмацијом, веома је тешко било шта створити. Шта је Ваша мотивација?

М. Љубомировић: Моја мотив је да се достојно обележе горе поменуте годишњице. Доста је људи тада дало животе за бољи живот потомака и ми то морамо да поштујемо. И оно мало пара што оде у културу некад не оде на праву страну. Толико се новца потрошило на обележавање Миланског едикта, а притом смо заборавили 200 година од рођења Његоша. Славимо туђе а на наше заборављамо.

Сербум: Од кога добијате највећу подршку?

М. Љубомировић: Од мени најближих. Пуно су ми помогли да будем где јесам данас. Помоћ за филм, углавном моралну, добијамо са свих страна и то ми доста значи. Свестан сам ситуације у којем се као друштво налазимо, да људи немају много да дају да се помогне, али не губим наду да ћемо испунити циљ.

Сербум: Уочи велике годишњице од Сарајевског атентата и избијања Великог рата, о Гаврилу Принципу се говори више него икада до сад. Какво је Ваше виђење Гаврила Принципа? Да ли је он херој? Или ипак жртва времена и идеала?

М. Љубомировић: Свако ко је спреман да жртвује свој живот за народ, за слободу, за лепшу будућност своје земље и идеале истински је херој. Нема великих ствари без велике жртве и Принцип је то знао. Када се посматра његово дело мора се посматрати тадашњи дух времена и историјски контекст. У годинама уочи атентата било је на десетине тираноубиства и Фердинандово се не разликује ни по чему, осим што је искоришћено за почетак већ планираног рата.

Сербум: Да ли би у наступајућем периоду уметност могла да буде наше главно „оруђе“ за одбрану од сваког покушаја ревизионизма (какве смо имали прилике да видимо)?

М. Љубомировић: Може бити једно од, а да ли и главно средство зависи од квалитета тих уметничких дела. Свакако држава мора да размишља у том правцу јер је ефекат који се тим постиже, у односу на уложена средства, велики.

Сербум: Како бисте за крај овог разговора позвали читаоце да помогну реализацију овог филма?

М. Љубомировић: Помоћ је могуће упутити на више начина. На сајту www.filmsjene.rs отворена је страница подршке где људи могу донацијама и куповином мајице да помогну филм. Такође, на платформи Кикстартер могуће је донирати новац и добити неку од награда које се везују за дониране суме. Та кампања траје још 20-ак дана и битно је достићи зацртани циљ или не добијамо ништа. Ја се свима унапред захваљујем на подршци!

(Сербум, 26. 4. 2014)

Categories: Преносимо