Полемика епископа Атанасија Јевтића и Дејана Мачковића

ss-face-240Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић у Божићном броју Видослова, часописа те епархије, објавио је приказ текста др Зорана Ђуровића (ту полемику можете видети овде) и НИЈЕ објавио приказ „Социјални контекст богословља св. Игњатија Антиохијског“ аутора Дејана Мачковића већ је том тексту објављеном у зборнику „Српска теологија данас“ посветио само један „Пост скриптум“. Слично одговору др Ђуровића, и текст г. Мачковића није прошао ни у Видослову нити на неким другим местима, па је остало да Стање ствари објави и овај уљудан одговор Дејана Мачковића на, не баш лаке, речи и квалификације еп. Атанасија. 

ОВДЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ЧЛАНАК КОЈИ ЈЕ ПОСЛУЖИО КАО ОСНОВА ЗА ПОЛЕМИКУ: Социјални контекст богословља св. Игњатија Антиохијског (PDF)

 ПРИКАЗИ ТЕКСТОВА:

СОЦИЈАЛНИ КОНТЕКСТ БОГОСЛОВЉА СВ. ИГЊАТИЈА АНТИОХИЈСКОГ

ПС.

episkop-atanasije-jevtic

Епископ Атанасије

Изостављам други намеравани приказ, јер осим помена не заслужује чак ни звање приказа један још бесловеснији чланак, боље рећи галиматијас, дипломираног студента ПБФ Београд (изгледа још и дипломате у некој од амбасада БиХ!) Дејана Мачковића: „Социјални контекст богословља Св.Игњатија Антиохијског“, објављеног у зборнику „Српска теологија данас“, 2012 (ПБФ, Институт за теолошка истраживања, Бгд. 2013, стр. 288-302; зборник приредио Р. Поповић), који представља невиђену досад клевету на Светог Богоносца и Свештеномученика Игњатија, Епископа Антиохијског. Да се види какав се мутљаг издаје за „српску теологију“, довољно је навести само реченицу из ауторовог сажетка: „савремена православна теологије је још мање пажње посветила историјским последицима пренаглашене епископоцентричности (код Игњатија), која је у Антиохији у потпуности уништила (!) оно што називамо Православље у сто педесет година“. Откуд аутору овакав сасвим неутемељен податак? Чланкописац у овом памфлету показује потпуно незнање личности и богословља Светог Игњатија, зато и „не разуме ни шта говори ни шта тврди“ (1Тим. 1.7). А и како би кад чланак почиње с Игњатијем Лојолом! А онда даље заснива своје лупетање на савременој „западној науци која и даље крајње оштро тумачи неке његове (Игњатијеве) речи, називајући га чак и психотичним и неуротичним (!??), док већина не може да се сложи са његовим идејама о устројству Цркве и улогом епископа, па их везују и објашњавају општом магијском и окултном атмосфером Антиохије тога доба“?!? Нерасудни чланкописац је, од својих папоцентричних учитеља научио да је Свети Игњатије „шампион епископског монархизма“… уморан од препирања, одустао од борбе и наметања епископоцентричности, те абдицирао и капитулирао“ (!?), па, упркос свим историјским подацима о Игњатијевом страдању за Христа и Цркву у време цара Трајана, тврди да је „нејасно зашто је само Игњатије страдао“ и закључује да је, највероватније, он сам отишао у Рим на страдање – без икаквог разлога, или икаквог гоњења!?! – Даље набрајање лупетања овог претенциозног незналице, само би вређала здраву памет и богословски слух читаоца. Ако је оваква пашквила нашла место у громопуцатељног наслова Зборнику српске теологије данас, онда се питам куда је она забасала, и докле ће овим путем стићи?

†Еп. Атанасије, Херцеговина

ОДГОВОР НА КОМЕНТАР ЕП. АТАНАСИЈА ЈЕТВИЋА ОБЈАВЉЕН У БОЖИЋНОМ БРОЈУ ВИДОСЛОВА 2014.

dejan-mackovic-240

Дејан Мачковић

Са великом радошћу сам примио вијест да је најпродуктивнији савремени српски теолог умировљени епископ г. др Атанасије Јевтић нашао за потребно да у подужој фусноти прокоментарише мој чланак „Социјални контекст богословља св. Игнатија Антиохијског“ који је изашао у оквиру Зборника радова Института за теолошка истраживања из Београда 2012. године. Међутим, са запрепаштењем сам у Божићном броју „Видослова“ на страни 197 прочитао простачким језиком написан, прије свега неоснован, а потом и академској средини потпуно непримјерен, напад на моју личност, а не на дјело, које сам написао. Стога сам био приморан да реагујем, не ради себе, него ради српске теолошке мисли и црквеног етоса, који не смију да се навикну, нити да пренебрегавају овакве неприличне вулгарности.

У том смислу, без икакве жеље да улазим у расправу поготово, не на тако приземном нивоу, замолио сам Редакцију „Видослова“ да се, уз краћи коментар објави спорни текст, како би се читаоци сами могли увјерити колико су истините тврдње Преосвећеног владике, но они су, претпостављам у договору с њим, одбили да објаве реаговање. Потом сам конктaктирао један други теолошки часопис, али уредник је „страха ради од Јудеја“, такође одбио да објави одговор. Тиме је просто доказано да је владику Атанасија људи из Цркве, прије свега уредници теолошких часописа, доживљавају као тиранина и цензора, па не желе да му се замјерају. Међутим, ако Ви сада читате овај одговор, јасно Вам је да је владику Атанасија Јевтића, баш као и његовог сабрата и колегу владику Василија Качавенду, прегазило вријеме, с разликом да је владици Василију било непознато да постоје камерице и смарт телефони, а владици Атанасију је непознато да постоји Интернет, који је далеко више доступнији широким масама и дуготрајнији, неголи штампано издање неког провинцијског епархијског часописа. Укратко речено: и владика Атанасије и господа уредници су се беспотребно бламирали покушајима цензуре и блокирања.

Прије свега, морам да нагласим да у овој јавној кореспонеднцији апсолутно ништа није лично, будући да се Преосвећени г. Епископ и моја маленкост не познајемо, нити смо икада имали било какав однос, ако изузмемо чињеницу да сам неколико пута присуствовао његовим излагањима. Осим овога, морам посебно да нагласим да веома цијеним чињеницу да г. Владика уопште чита Зборник теолошких радова и студентске чланке, и на томе му се мора одати дужно признање, јер, колико ми је познато, он је до сада једини владика који је то уопште урадио. Но, будући да сам Истине и Цркве ради дужан да одговорим, кренимо редом:

Дакле, на 197. страни „Видослова“- Божић 2014. у оквиру једне фусноте, која је, по њему, скраћени приказ мог текста, укратко речено Преосвећени господин владика изражава забринутост за савремену српску теологију, и посебно за Зборник „Савремена теологија данас“, те  реагује нападом на моју личност. У том смислу, веома је битно на почетку разјаснити цјелокупан контекст у коме је чланак и настао.

Институт за теолошка истраживања из Београда последњег викенда у мјесецу мају неколико година уназад организује Симпосион, након којег излази Зборник са радовима учесника под називом „Српска теологија данас“. У раду Симпосиона редовно узимају учешћа савремени српски богослови: епископи, професори, студенти постдипломских и докторских студија, али све чешће и колеге са других факултета и теологији сродних наука. Симпосион је замишљен као мјесто размјене идеја и мисли, сусрета, разговора, цивилизоване дискусије, мјесто на којем теолози међу собом могу да подијеле искуства и сазнања, која су стекли током истраживања у току претходне године. Симпосион је најјаснији индикатор којим темама се Срби теолози баве, о чему размишљају и на који начин, те се због тога и назива „Српска теологија данас“, а не Симпосион „Српска теологија какву би Атанасије Јевтић волио да буде“. Чланак о светом Игнатију Антиохијском, који сам представио на Симпосиону 2012, представља краћу дигресију мојих теолошких истраживања, будући да сам тај историјски период посебно обрађивао у склопу ширег научног рада. Дакле, горе наведено је општи контекст настанка чланка и Зборника „Српска теологија данас“, над којом владика Атанасије јадикује и изражава бригу. Стицајем околности, једном сам присуствовао Симпосиону гдје је на почетку уводно предавање одржао уважени епископ др Атанасије Јевтић, па сам био у прилици да се лично увјерим колико се он заиста и искрено брине за Српску теологију.  Свједочим оно што сам лично видио и чуо, а колико је г. Владици стало до теологије, из доле наведеног свако може да процијени сам.

Преосвећени епископ Атанасије је на самом почетку свога излагања у оквиру Симпосиона Српска теологија данас саопштио да се он није спремио за предавање, али да ће да импровизује „нешто“.  Отворено и бестидно признање да се није припремио, те да ће нас зато почаствовати импровизацијом, представљало је увреду свима присутнима који се јесу спремили, али и уложили вријеме, енергију и новац, да би дошли и слушали нешто ново. На свим скуповима на свијету, модератор би га одмах прекинуо и рекао: Следећи! Ако се ниси спремио, немаш шта ни да кажеш! То се, наравно, није десило. Но, сигуран сам да нико од присутних у сали није прешао стотине, па и хиљаде километара, да би слушао приче: ја био, пошао, дошао преко Чачка, имам новог пријатеља малог мрава и слично. Свакако, престиж његове митроносне главе и несумњиве личносне харизме, као и неупитна ерудиција која стоји иза њега, учинили су да то излагање не буде потпуни промашај, него можда појединима, чак и симпатична импровизација, иако је задржало све карактеристике његовог препознатљивог стила писања и говора; измишљања ријечи које не постоје у Рјечнику, изругивање неистомишљеницима, константне дигресије, дневна политика, велика слова по њемачком правопису, те стављање фуснота у главни текст, а главни текст у фусноту, итд.; препознатљив стил – који се никоме у СПЦ не толерише, изузев њему. Међутим, природно је да након таквог импровизованог говора и избора темâ, текст није ни могао да изађе у Зборнику Симпосиона. Увидом у све досадашње Зборнике, види се да Преосвећени г. Атанасије, заправо, никада није приложио нити један текст, иако је редовно присуствовао и „излагао“ на свим Симпосионима. Толико о његовој бризи за српску теологију данас, али  и о поштовању других.

Дакле, иако Преосвећени бивши владика (у неколико епархија СПЦ) поново, ни 2012. године, очито није нашао времена да се спреми за предавање, нити да накнадно напише и достави текст, који би изашао у Зборнику радова, нашао је времена да, на себи својствен начин, у постскирптуму од једне странице, нападне моју личност под изговором критике чланка који сам написао. Његов приказ мог „памфлета“ је у потпуности искривљен и толико нетачан да је просто увредљиво демантовати га, јер једно пише у тексту, а друго г. Преосвећени чита. Осим вредносних судова о мојој личности, интелигенцији и образовању, Преосвећени је, илустрације ради, ипак навео неке од мојих „клевета“ светог Игнатија Антиохијског. Не улазећи у расправу зашто бих ја уопште имао потребу да клеветам и вријеђам било кога светитеља Цркве, а камоли Игнатија Антиохијског кога сматрам за узор свим теолозима, што сам јасно и написао у чланку, и да ли било ко уопште има потребу да се бави теологијом из нечасних намјера и на непримјерен начин, скренуо бих пажњу на неколико теза које је Преосвећени владика у својој фусноти, коју је назвао приказом, приписао мени.

Преосвећеног је саблазнила реченица да се дјеловањем светог Игнатија ситуација у Антиохији толико заоштрила да је Православље у Антиохији потпуно нестало у наредних стотину година, те се пита одакле ми оваква тврдња. Тврдња је историјски факт, који Пресвећени може да демантује само другим историјским фактом, доказом, а не паушалном оцјеном да је то глупост. Историјске чињенице се веома лако могу провјерити. Фуснотом, али и у самом тексту, је јасно указано одакле је та тврдња, ко је тврди и на чему се заснива. Уосталом, како Преосвећени господин владика  објашњава историјску чињеницу да нема помена православних антиохијских епископа нити православних хришћана у 2. вијеку, нити значајнијих података о антиохијским православним хришћаним, док истовремено у Риму и Александрији Православље расте и развија се?

Преосвећени потом мени приписује цитате других теолога, које сам навео у чланку, приказујући их као моје властите врједносне судове о светом Игнатију. У самом тексту, све фусноте су прецизно наведене и сваком добронамјерном читаоцу је јасно да то нису моји ставови, него туђи ставови. Затим епископ Атанасије, по фарисејском моделу Јн 7:52 „из Галилеје пророк не долази“, оптужује мене да своја „лупетања“ базирам на Западној теологији. Истина је да добар дио западних теолога није благонаклон према св. Игнатију Антиохијском, међутим не може им се оспорити да су питања која су поставили легитимна. Не постоје глупа питања, него постоје глупи одговори. Овом тексту не приличи да се поново постављају питања, која, понављам, нису моја, него туђа, али ме једнако интересују, него се могу прочитати на 290. страни „Зборника 2012”. Будући да се Преосвећени доживљава и представља као врстан познавалац личности и дјела светог Игнатија Богоносца, позивам га да одговори на  питања, смислено и јасно и са референцама, а не из митроносне главе са:  ја мислим и чини ми се, без и једне референце.

Осим тога, сваки познавалац литературе о Игнатију Антиохијском зна да кованицу „шампион епископског монархизма“ нисам смислио ја него Валтер Бауер, давно прије него што се и сâм владика Атанасије родио. Ово је уједно и коментар на тврдњу  да су „клевете“ на рачун светог Игнатија до сада невиђене. На страну што господин Владика воли швапски правопис, а не воли швапске теологе, ипак не може оспорити чињеницу да је Бауер један од најзначајнијих теолога 20. вијека, и темељан и вриједан научник, који је ауторитет и данас на Западу, чак и мећу теолозима којима ништа није ауторитет. Његово дјело „Православље и јерес у раном хришћанству“ (објављено 1934. године), коју сам и ја користио при писању чланка, наведено је и цитирано у свим другим текстовима, књигама и чланцима о св. Игнатију Антиохијском, како на Западу, тако и на Истоку.

Даље, недостојно је и лажно навести дио реченице из текста, те тврдити да је мој закључак да је св. Игнатије мученички страдао без икаквог разлога, нити без гоњења, када је мотив мученичке смрти јасно наведен на крају 294. стране Зборника 2012. Ово је неправедно колико према мени, толико је и бласфемично према крви свештеномученика Игнатија Богоносца.

И на крају, тврдњу да су моји „западни учитељи папоцентрични“, нећу ни коментарисати, не само зато што сам се школовао на Истоку, него зато што долази од теолога који је инкарнација идеје о непогрешивости и јурисдикције у свим црквама, о каквој ни папа Пије IX није могао да сања. Епископ Атанасије Јевтић је плусквамперфект: ментални, теолошки, политички, културни, идеолошки и језички. Проблем је што он и његове присталице са том чињеницом не могу да се помире. Владика Атанасије је човјек који у сваком свом дискурсу помиње комунистe из прошлог вијека, a од истих се разликује само по томе што он сад у својој јарости не може да ме пошаље на некакав Голи оток, због читања непријатељске литературе и критиковања Партије. Овим последњим текстом је дотакао дно дна свађалаштва и прзничења. Треба знати засвирати, али и за појас задјенути. Но, будући да Преосвећеном епископу бившем банатском, бившем захумско-херцеговачком те епископу бившем администратору жичком и епископу бившем администратору рашко-призренском г. г. Атанасију, ауторитет не представља ни Сабор, ни Синод ни Патријарх, нити било шта осим њега самог, што је сам више пута показао рјечју и дјелом, поставља се питање: Ко ће му то рећи?

Дејан Мачковић

Дејан Мачковић (1978, Бања Лука) дипломирао је на Богословском факултету СПЦ 2003. године. Последипломске студије на Институту Васељенске патријаршије у Шамбезију завршио 2006. године. Од 2008. године уписан на докторске студије на Аристотеловом Универзитету у Солуну

Advertisements


Категорије:Разномислије

21 replies

  1. Живимо у друштву које не дозвољава слободну мисао. Сваки форум на нашем интернету је строго контролисан, свака вест се проверава и филтрира… и уместо да о томе пишемо и говоримо – о неслободи… г. Мачковић је нашао за сходно да се расправља и на најперфиднији начин понижава једног од највећих српских теолога еп. Атанасија Јефтића. Уколико неко мисли да је ово мудрост сетите се да су и јеретици били генијални људи, али ипак јеретици и мрзитељи истине (Арије, Несторије). Не знам кога мрзи г. Мачковић, али ми је теже да видим да нико не коментарише овакве ствари и дозвољава да се пред светом свађамо и судимо. А сетите се речи апостола Павла да се хришћани између себе суде, а не да им суди свет и да се брукамо пред њим.
    Молим г. Мачковића да своју неоспорну памет искористи на изграђивање Цркве и наше вере, а не на вређања људи којима није до колена (можда до чланака стигне чланкописац). Посебно га молим да више у фусноте не ставља људе који не само да нису православни, него је питање да ли су ишта и у својим заједницама. Коме су они ауторитет? И Мирко Ђорђевић је грађанској Србији био ауторитет, па да ли то нешто значи… Надам се само да нећемо добити још једног новог или можда горег Мирка…

    Свиђа ми се

  2. Господине Крчединац,

    Вашу жалост за свађу пред свијетом, схватио бих и прихватио као искрену да сте је показали и исказали сваки пут или барем само једампут, када је г. владика Атанасије нападао М. Петровића, Б.Лубардића, З. Ђуровића, владику Јефрема и друге. Међутим, тада сте Ви, или Вама слични, ћутали и аплаудирали.

    Моја намјера није била да понижавам владику Атанасија, ја то не бих могао чак ни кад бих хтио. По мени, он је сам себе понизио, прије свега језиком,потом избором тема, неприхватањем чињеница и конкретне аргументације а на крају покушајима цензуре. Осим што је понизио себе, понизио је и СПЦ, и српску теологију и на крају, ту ћете се сложити самном, нанио штету пред свијетом, који осуђује и не воли Цркву.

    То што је неко ерудита, владика, члан Комисија и шта све не у СПЦ, не значи да је недодирљив и непогрешив.

    А што се тиче људи који нису православни, нити ауторитети у својим заједницама, кад се већ позивамо на дестилирану побожност, добро би било да се сви подсјетимо да ни Христос није био баш ништа у својој матичној вјерској заједници, а ни ондашњи теолози га нису баш нешто посебно цијенили. Такву судбину су имали и бројни свети Оци. То што неко није ауторитет некоме, не значи да не пише добро, или да не пише истинито. Ево управо владика Атанасије је многима ауторитет, а овде је све урадио наопако.

    Свиђа ми се

  3. Драги г. Мачковићу,
    желим Вам пре свега срећан Васкрс, уз поздрав Христос Воскресе! Надам се и молим да ћете и ви прогледати у ове празничне дане и са мало мање мржње нападати неистомишљенике.
    Надам се и да ћете барем „једаМпут“ мало проучити правопис. Није лепо да се расправљате и да у страсти, која је видљива, губите слова или пишете погрешна.
    Што се тиче Вашег поређења са Христом, мислим да је ту сваки коментар сувишан. Зар сте Ви г. Мачковићу заиста нашли за достојно да се упоређујете са Господом. Е, ту видите грешите. Наше Владике, а има их разних, никада се не пореде са Господом нити поступају као владари и богови. Такав је и наш светли пример, владика Атанасије! У њему нема ни трунке злобе, мржње, понижавања… он себе не види као Христа! Надам се да ћете наћи времена да посетите Богомспасавајућу епархију херцеговачку па да се сами уверите у то какав је наш свети владика и какве је плодове оставио иза себе.
    У смирењу и трпљењу је спасење, а теологија није наука као свака друга, него молитва и страдање…
    Желећи Вам свако добро,
    Милан Крчединац, дипл. филолог.

    P.S. не љутите се, али Црква је изнад нас…

    Свиђа ми се

  4. Ваистину васкрсе Господ како и прорече!

    Суштина духовног живота и јесте да се непрестано поредимо са Христом како бисмо достигли савршенство и висину Христову. Неће нам људи бити мјера, па таман били и епископи. Ја ћу да се угледам на Христа и на свете и на њихове животе,а Ви се слободно угледајте на епископат. Срећно Вам било!

    За остало немам коментар.

    Свиђа ми се

  5. Браћо и сестре,
    Христос васкрсе!
    Ево да се и ја укључим у ову расправу. Мене само занима да ми г. Мачковић напише који је циљ његовог текста? Нестанак епископата? Уколико је то циљ текста, онда остајем без речи. Уколико нестане епископа, нестаће и наше Цркве. Ако је циљ уништење СПЦ онда тако напишите, а не да се кријете иза неких квази научних радова. Уосталом, узмите све протестанте који су напустили јаку структуру, сви су пропали или пропадају. Презбитеријанци су то схватили па су учврстили структуре и сада јачају. Дакле, маните се ви квази теологије, него одговорите на конкретна питања. Са којим циљем ово пишете и за чији рачун? То ви одговорите, а не да ми фуснотирате сваку реченицу ко што вас уче на факултету.

    Срдачно

    Свиђа ми се

  6. @ Крчединац & Часлав
    Господо, мислим да ни најмање нисте разумели о чему се овде ради. Ствар је крајње једноставна. Уредништво Видослова није стисло петљу и одбило да објави приказ вл. Атанасија на мој и Мачковићев текст. Не могу се штампати простаклуци и вређања, а онда, кад вам неко одговори, да се осећате увређеним! Још мање је витешки да се не објаве одговори Владици, јер су писани у примереном маниру. Дакле, не објавити ни једно ни друго. Овако, хвала Лазићу и СС што је једини објавио ову расправу. Замислите себе у ситуацији да вас неко брутално испљује. Не би ли нешто одговорили? Такође, и Мачковићев и мој одговор су поткрепљени чињеницама, а Владичин са „чини ми се“.
    Не верујем да Мачковић позива да се укине институција владика, него ми се пре чини да као и ја позива на цивилизованост дијалога, да не кажем на христијанизован однос. Па и Писмо вам каже: Ако ти брат греши, позови га најпре насамо… Ја такав позив нисам добио, а не верујем ни г. Мачковић, кога ни не познајем (да неко не помисли како смо се уротили). Хришћански ли је? Да ли би било хришћански да ако се презиваш Крчединац, полемичар те прекрсти у Гаће?
    Такође, Писмо би требали да читате јер Павле каже да имитирамо Христа. Није рекао: владике нека се угледају на Христа, а ви, боранијо, на људе добре воље. Гледајте, дакле, да се саображавате са речима Писма и Предања, а не да градите од владика богове. Једноставно, то није по Писму.

    Свиђа ми се

  7. Чаславе,

    није ми јасно Ваше питање, јер циљ текста Вам је наведен у самом тексту, у уводу. Написао сам одговор, не због себе, него да би се међу теолозима увела пракса пристојног одговарања и комуникације, а не повлачења и смиравања пред простацима и силеџијама, па макар они били и епископи. Мене заболи уво шта неки деда около прича о мени, да ли ме зове Кучкић или Мачкић, или како се већ изругује са мојим презименом, али једноставно ради историје и Цркве је битно да се види да нисмо баш сви били мутави и бојали се њега.
    Неко ће за 100 година читати све ово и проучавати живот СПЦ 2014.

    Оно што мени није јасно, јесте који је био циљ текстова владике Атанасија? Да покаже да је он паметан? Да докаже да то није тако како је написано у тексту? Или да каже својим сљедбеницима, не читајте то! Које је Ваше мишљење зашто је владика нашао за потребно да коментарише текстове, и зашто баш на такав начин? Ја хоћу на то да ми дате одговор.

    Даље, није ми уопште јасно одакле Вам идеја да сам ја против епископата и да се залажем да нестане епископат? Напротив! Ја желим да епископат буде добар и још бољи.

    — Оче Ђуровићу, ја сам Вас свега једном видио, баш на том Симпосиону у БГ. Али нисмо разговарали. Нажалост. Биће прилике, надам се.

    Свиђа ми се

  8. Дејане, да ли сте имали излагање о посту? То предавање ми је било јако занимљиво јер су се изнеле многе ствари о којима годимама говорим. Свако добро!

    Свиђа ми се

  9. Да, ја сам о посту причао те године. Пост у савремено доба. Али очито нико то није ни прочитао јер би ми вјероватно помињали родбину и матер у неприличном конетксту.

    Свиђа ми се

  10. Изнео си 90% мојих ставова које помињем као луд већ годинама:))). Срећом, Срби не читају:))

    Свиђа ми се

  11. Може ли се знати, господине Дејане, шта сте говорили о посту, а Ви господине и оче Зоране 90% подржавали? Баш сам рад да чујем. Обојица имате по један велики лајк!

    Свиђа ми се

  12. Могу Вам чланак послати на мејл.

    Свиђа ми се

  13. Биће да сам ја ипак био у праву, а види се и зашто… Ево где се објављују ваша писанија г. Мачковићу:
    http://www.e-novine.com/stav/102456-Atanasije-Jevti-siledijski-teolog.html

    Свиђа ми се

  14. Паметном је ово доста, а и превише…

    Свиђа ми се

  15. А шта је друго него „силеџијски теолог“? Какав апсурд!
    Да будемо и ми словоковачи кад смо већ „чланкописци“. И у силеџијству није усамљен. Има ту „квалитетних“ кадрова за школу Зорана Цвијановића. Јес` да је у мржњи мало застранио уредник Е-новина, али су му прозивке у овом случају на месту. Има ту и навијања, итд. и то не би требало никог да чуди, кад већ црквени људи не презају од „давања поклона“ и тако тога…:)

    Свиђа ми се

  16. Може господине Дејане и хвала! milivoje8@gmail.com

    Свиђа ми се

  17. Глупог ли чланка! У праву је Владика, писан је по поруџбини против Православља.

    Свиђа ми се

  18. Teget odelce i crvena kravata; simpatičan stajling, taman ko ovi „bogoslovi“ koji sa biblijom šetaju ulicama, al’ ajd’ …oblačenje je stvar ukusa. Ne bih trošio reči o samoj temi; zna se uostalom veličina Atanasija Jeftića u svetskim razmerama. Za ovog čoveka još nisam čuo. Znam samo jedno – Atanasije nije „bivši vladika“ i on je čovek koji može da služi Evharistiju …ovaj lik ne može. Atanasije može od hleba da stvori silom Božijom „hleb nasušni“ …ovaj čovek samo prazno mudrijašenje i eventualno neku mađioničarsku veštinu. Atanasija je upravo Bog Duh Sveti postavio tu gde jeste; dao mu silu da razrešava i svezuje …i nije mnogo mudro tu imati primedbe a naročito ne bacati ćifte. Može se pasti u u ozbiljne probleme kada i molitve više ne mogu pomoći. Ratovati protiv jerarhije najbolji je put ka protestantizmu …dakle ka potencijalnom sinkretizmu …dakle ka izjednačavanjima Hrista sa Velijarom …dakle ka propadanju … Ima da se poštuje Vladika i šlus! Kome se ne sviđa …vaseljenski sabori su već dali objašnjenje za takve slučajeve.

    Свиђа ми се

  19. Oče, Vi niste moj neprijatelj (naprotiv) već Vaš zahtev da se „ispišem“ iz FB prijatelja prilično je rečit; da ne spominjem psovke gornjeg tekstopisca prema Atanasiju koje podležu čak i reakciji Crkvenog suda po nekim pravilima, ali neka o tome vodi brigu ko je već nadležan.

    Dozvolite da Vas citiram: „Замолио бих типа који је данас, пошто је прочитао ову моју објаву, отишао на сајт СС да се испише из мојих пријатеља.“ ..blah blah..

    Alal Vam tolerancija prijatelju, sposobnost dijaloga bez obzira što je ovde to relativno anonimno! Sve ste rekli sa ovim „zamolio bih tipa..“; a šta i očekivati od čoveka koji o sebi priča u trećem licu (u šali ili ne, ko će ga znati ali primetno je učestalo) a poltroni se ubiše od lajkovanja na tobožnju visprenost koja je korektna ali i skromna. Bilo šala ili ne, to vrzino „trećeg lica“ živi svoj život – pa je tako to „lice“ filantropsko, mekano, umetničko, nežno i puno razumevanja a stvarno prvo lice kaže „zamolio bih TIPA“! Zanimljiv obrt!?

    Svakako da ću da se ispišem iz FB bezličnog prijateljstva – kliknuću sa olakšanjem na naročiti gumb, uz dužno poštovanje – ma šta to značilo!?

    U svoj ovoj priči uopšte nisam zilot! Možda sam liberalniji od Vas po mnogim pitanjima ali ne u tolikoj meri da propovedam demokratiju i samoupravljanje u Crkvama!? Može to da Vas iritira ali to je činjenično stanje koje se ogleda u prepisci Vas, Dejana i nekolicine istomišljenika!? Uopšte me ne zanima da li su to za nas smrtnike nedostižna visokoumna trabunjanja; ona u projavnoj strani gaze po autoritetima O KOJIMA MOŽDA I SAM MISLIM SLIČNO – ali su autoriteti jer se protežu silom vlasti do Apostola. Jerarhija je kičma Crkve i sa njom možete biti ili od nje otići u daljnju zemlju – nema trećeg a Vi branite svoje stavove koliko Vam volja! Napišite tomove knjiga …biće to trice pred činjenicom vertikale koju bi da omekšavate. Pa to svi pokušavaju vekovima ali se olupaju o Svete Oce, o Apostole; i sasvim sigurno neće ni ove priče proći. Crkvena struktura nije od ljudi već od Boga i nije podložna vremenu ..makar sami episkopi bili ruralni i nepismeni – imaju se poštovati. SAMO SABOR MOŽE O NJIMA DONOSITI SUDOVE I KONSEKVENTNE ODLUKE (nedavni primer Marka Radosavljevića). Psovke su već dijagnoza. Uostalom, Apostoli u poslanicama govore o organskoj poslušnosti nižih slojeva višim i pozivaju na subordinaciju jer je ista od Hrista! Nema Vlasti (čak ni svetovne) da nije od Boga i čovek to može pokušati obrisati gumicom iz Jevanđelja ali ne može u tome uspeti. Atanasiju imate biti poslušni jer je iznad Vas i to je mramorna istina! Dejan ima da čeka simposion sa Atanasijem; da sluša improvizacije i da pita „imal’ još“!? Mo’š misliti, gospodin povređen Tasinom nepripremljenošću!? Stajao bi on meni pred vratima sa lavorom i peškirom pa kad se Tasa pojavi prvo noge da mu opere – pa onda da mudruje ako dobije uopšte reč! Atanasije nije „bivši episkop“ nego „Episkop“!! Ja jedino zameram (njemu i još mnogim drugim teolozima zvučnih imena) što su se porobili u nacionalnu dimenziju pa im ovi potresi upravo od zemljaka nikako nisu jasni!? Ali, to je cena raspevane Ckrvenosti profilisane nacijom!
    Zvučim bolno rigidno a nisam zadrt to vam garantujem!? Zilotizam mi je stran jer je raspon Božijeg spasavanja ljudi od dece do kurvi i od Eskima do roga Afrike! Stran mi je ispred svega zato što je spasavanje u Božijim rukama i ne zavisi od ljudskih disciplinarnih formalnih batrganja gde je post i isihazam cilj po sebi! Bog spasava po svojoj milosti (a ona zavisi od naše milosti i boemske širine) i to je sva teologija Crkve u kojoj formalna obredna strana, sa strogim hijerarhijskim ustrojstvom, služi da vas Bogom oslobodi od svih formalizama! Paradoks za ozemljenu svest ali Istina! Crkvena liturgijska forma vas oslobađa formalizma i čini vas detinje jednostavnim! Mogu ja da uobražavam da sam naročito religiozan, pun znanja i Bogu mio – ako me u dan onaj On ne prihvati mogu da se slikam! Ko će ići levo a ko desno je samo u Njegovim rukama! Sve mi možete pripisati ali zilotizam ne.

    Ostajte s Bogom! Od Njega Vam iskreno želim sva dobra i naravno neke korekcije u rezonima! Nemojte se mnogo duriti; kratak je život a ogorčenost je luksuz koji sebi ne smemo dozvoliti u vremenu koje leti vrtoglavo! Imamo pravo da se ne slažemo; možete me nazivati primitivcem i nećete mnogo pogrešiti; ali ne smemo se mrzeti. (mir mir mir – niko nije kriv) Pravu stvar ćete uraditi ako se i pored svega budete molili za mene – jer jednom ćete razumeti da sam Vam veći prijatelj od mnogih sa FB listinga.. samo Vam se sada čini drugačije.
    Niti ću Vas na FB više pratiti niti ovde – naprosto me ne zanima šta mislite, ali ću Vas se sećati u mojim, ako i poligrešnim, molitvama.

    S poštovanjem
    Žaki

    P.S. Ne trošite vreme na pisanje – nisam više ovde! O’šo sam dalje! 🙂 Na FB sam valjda našao pravo dugmence za off?! Sami ste mi rekli da se udaljim; nema ni smisla da pričate u prazno!? Još samo da kliknem ovo „predaj komentar“ i obrišem history!

    Свиђа ми се

  20. Жаки : Нас два очито не припадамо истој Цркви нити вјерујемо у истог Бога.

    Немам појма зашто Вас је отац Зоран избацио из групе пријатеља, али ја лично бих Вас избацио јер нисте имали кичму да му свој став отворено кажете, него сте се сакрили иза анонимности интернета. То јесте људски и разумљиво, али није витешки нити хришћански.

    По милионити пут понављам, нисам увијређен, могу се зато заклети на Свето Писмо, али желим да и ми као Црква и као теологија будемо дио цивилизованог хришћанског свијета и поштујемо правила понашања и опхођења. Мислим да се тако гради и друштво и заједница.

    Што се тиче суобординације коју је по Вама Христос наредио, то је ствар тумачења и личних афинитета. Ја сам кршетн и обучен у Христа, и помазан Духом Светим и зато ме нико неће постројавати нити понижавати.И мене је Бог поставио да будем ту гдје јесам, да будем лаик, без чијег Амин нема литургије. Апостол Павле каже скупо сте плаћени, пазите шта радите! Ви радите шта хоћете.

    Када сам говорио бивши епископ, нисма користио у смислу да он литургички више није епископ, него му је то (глупава) титула коју му је дао Сабор. Погледајте званична саопштења или посланице Атанасије бивши епископ заумско -херцеговачки. У нормалним црквама кад се неко пензионише, није бивши епископ него му дају другу титулу.

    И моје одијело није тегет плаво, него црно.

    Свиђа ми се

  21. Више пута помињете „швапски“ правопис… А који правопис Ви користите пошто српски очигледно не знате? Хоћете доказе?
    У коју категорију интелектуалних напора спадају увреде и вербалне доскочице које користите да „портретишете“ умировљног Владику, пошто би се тешко могло тврдити да нисте макар на истом нивоу културе јавног полемисања?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s