Небојша Малић: Ко заиста влада Србијом

malic-240„Ако желите да знате ко вам је владар, само гледајте кога не смете да критикујете.“ Ова реченица приписује се француском филозофу Волтеру, мада без икаквих доказа. Исто као што се Србима приписују силни ратни злочини.

Невероватна је подударност што у Србији не сме да се критикује управо индивидуа која живи од клеветања Срба за ратне злочине. Говорим о Наташи Кандић, „манекенки злочина“ (речимапокојног А. Тијанића), неприкосновеном Вођи тзв. Фонда за хуманитарно право – који ни са правом ни са хуманитаризмом нема никакве везе, а фондове му обезбеђује Империје. 

Индикатор моћи Наташе Кандић је што већ годинама клевеће,шамара и ниподаштава Србе, па чак и присуствује проглашењу „Косовијанске“ независности – безикаквихкривичних, медијских или макар друштвених санкција. Како је то могуће? Па лепо. Забрањено је критиковати Грађанку Наташу, јер је она гаулајтер Србије у име Атлантске Империје.

Доказ за ово је јучерашња скандалозна одлука „министарства одбране“ Србије даоткаже месец дана унапред најављену промоцију књиге о догађајима у Сребреници пуковника ВРС Ратка Шкрбића. Повод за одлуку?Писмо Грађанке Наташе и ФХП у којем се захтева отказивање промоције, јер пук. Шкрбић „негира геноцид“ у Сребреници. Изгледа да се у земљи Србији заистаможе све када је мрзиш, па и да „боркиња за људска права“ наређује министрима и војсци – а они да је слушају!

Притом Грађанка Наташа није усамљена у овој работи. Овој почаснојдржављанкиТачистана у клеветничком раду придружује сеносилицаОрдена Кнеза Трпимира исвиједокињаХрватске у тужби против Србије за геноцид (!) деведесетих,Соња Бисерко, али и другепредсиједницеикоординаторицеразних фондова, центара, иницијатива, удруђења „грађана“ (а зашто не и грађанки? дискриминација!) које би најбоље могле да се опишу као „Бабе у Жутом“. Оне представљају основни стуб квислиншког култа,фанатично посвећеног уништењу свега српског – па и државе Србије – и претапања у друге народе, државе и вере.

И док БуЖ своју гнусну работу врше неометано, заштићене попут белих медведа, они који се усуде да их критикују заврше у затвору. Иван Ивановић из удружења „Наши“ оптужен је за „кривично дело расне и друге дискриминације“ због „списка србомрзаца“ објављеног пре неколико дана. А Радомир Почуча, портпарол специјалне јединице полиције (који је због овога и отпуштен), оптужен је за „кривично дело угрожавање (sic) сигурности“ због нечега што је написао на Фејсбуку! Притом се сама изјава не цитира у потпуности, а тзв. тужилаштво (ни Танјуг, који преноси „вест“ о хапшењу) није у стању да правилно наведе Почучино име, на (америчком) Фејсбуку уредно исписано ћирилицом.

Ово можда изгледа као врхунац најцрње репресије, менталне окупације и безнађа. БуЖ и желе да створе такав утисак. Чињеница да квислиншки култ сада хапси људе за вербални деликт и панично забрањује књиге сведочи не да су они свемоћни, већ да су суштински немоћни. Њихове идеје су разобличене као обмане, њихови принципи као лажи, и све што им је остало је гола сила. А она ће се пред ветром који долази са истока расплинути као отровни облак.

(Сиви соко, 10. 4. 2014)



Categories: Сиви соко

1 reply

  1. Fascinantan, a u isto vrijeme je i fenomen taj auto destruktivizam kod Srba kojemu se ne pridaje značaja s naučnog stajališta, a trebalo bi! Ja nikako da nađem doktorsku disertaciju ili neko drugo djelo u kojem se neko bavi analizom, uzrokom i posljedicama pomenute pojave, koja je po nas razornija od ratova, i redovno dolazi poslije njih kao završni udarac, koji nas vraća ne na polazište, nego nas baca u duboki mrak prošlih vremena proganjanja vještica i koje čega ne. Pa zar ne postoje ljudi koji mogu to relevantno obraditi i implementirati u sistem kao neki vid prevencije od takvih vrsta pošasti, posebno što nam se greške kroz cijelu istoriju ponavljaju i to na istu matricu; odnosno naši neprijatelji uvijek računaju na naše izdajnike koji se iz petnih žila trude da sruše upravo onaj sistem i državu koja im obezbjeđuje prava veća od ostalih, a to vidimo i po ovom članku u kojem je za nekoga pravo kazna, a za nekoga zavjesa iza koje se može skloniti i direktno ga podrivati. Pa zar je moguće da najgori rastjeraju najbolje iz vlastite države, a kad to neko javno kaže trpi nepravedne sankcije i pri tome i poslije tih sankcija ne može da sapere taj stub srama na kojega se ljudi pozivaju kad im odgovara i rabe taj „zločin“ kako kome padne na pamet, bez mogućnosti da se to skloni i počne normalno živjeti. Nije li licemjerno pozivati se na slavne tradicije i pretke iz svih odbrambenih ratova, a u miru činiti tolike nepravde prema pojedincima koji upravo hoće da spriječe preventivno ono zlo koje se vrti nad našom sudbinom kao na ringišpilu. Stanje duha slabi, a stanje beznađa se čak produkuje i nema adrese na koju se može uputiti primjedba. Nije li to zločin koji se akumulira i u nekoj neposrednoj budućnosti će (navodno iznenada pojavljena ista zvijer) tražiti još krvi da se napije, a da smo mi cijelo vrijeme gledali je kako raste, kako nas prezire i k tome kako smo joj pomogli da joj se razvije krvožedni instinkt tu nama pred nosom, pa ćemo u čudu da se čudimo kako to da smo joj dali toliko, a ona nam i dalje traži ono što joj ne pripada i ono na šta i nema pravo ni po nebeskim, ni po zemaljskim zakonima!

Оставите коментар