Велики тест за новог моћника Александра Вучића биће економија

(Економист, Лондон, из штампаног издања, 22. 3. 2014)

Одлазећи премијер Србије, Ивица Дачић, [резултате избора] назвао je „политичким цунамијем“. Чланови Вучићеве Српске напредне странке (СНС) кажу да су избори 16. марта протекли боље него што су могли да очекују и у најлуђим сновима. Опозиција је доживела такав пораз какав није могла да очекује ни у најгорим ноћним морама. Сада Вучић, као будући председник владе, може да влада и без коалиционих партнера. Нико, још од времена Слободана Милошевића (којем је Вучић некада „служио“), није имао толику власт у својим рукама. 

Вучићева СНС (и њени савезници) освојила је 157 од 250 места у парламенту; Дачићева Социјалистичка коалиција 45, некад владајућа Демократска странка 19, а нове демократе Бориса Тадића, бившег председника, 18 места. Политички „суварци“ су уклоњени, укључујући ту и Војислава Коштуницу, десничара и евроскептика.

Иако би могао да влада без коалиционих партнера, Вучић ће их вероватно имати, ако ни због чега другог, онда да би имао кога да криви ако ствари крену наопако. Отуда,  чак и ако Вучић у владу укључи Тадића и Дачића, неће моћи побећи од чињенице да је он неспорни господар Србије. Сва одговорност сада лежи на њему. А у српском парламенту готово да и неће имати опозицију.

Александар Вучић у време југословенских ратова био фанатични националиста, који је заговарао Велику Србију на рушевинама Босне и Хрватске. Али он данас не држи „месијанске“ и оне говоре од којих се „леди крв у жилама“. Уместо тога, Вучић данас говори мирно, притискајући врхове прстију као да тиме жели да нешто задржи у прошлости. Од 2008. године он заступа проевропску политику. Чак заговара и заједничке седнице са „Босанцима“ у Сарајеву, а Хрвате назива „пријатељима“.

Историјски споразум о нормализацији односа с Косовом, које је прогласило независност 2008. године, могао се потписати само уз Вучићеву сагласност. Александар Вучић је русофил, али и поред чињенице да је Владимир Путин гласно поредио Крим са Косовом, он није наговестио да би могао да се врати својој старој националистичкој природи.

Коалициона политика значила је да је у одлазећој влади Александар Вучић препустио место премијера Ивици Дачићу. За време избора, Вучић је био пријатељски расположен према Борису Тадићу, који је забио нож у леђа својој старој партији и формирао нову само пет недеља пред изборе заказане за 16. март. На тај начин опозиција, која је и иначе била ослабљена, била је потпуно очерупана и искидана. Тадићева нова партија добила је велику минутажу у ТВ емисијама; далеко више од других. Контрола медија путем владиних презентација и других метода позната је у Србији као „мека цензура“.

Вучић је разрадио до фанатизма борбу против корупције и перспективу за отварање нових радних места. Случајно или не, ниједна од особа које су оптужене за корупцију (углавном из опозиције) није била блиска Борису Тадићу. До сада је било доста хапшења и подизања оптужница, али осуђених је незнатно. Уколико г. Дачић оде у опозицију, неки чланови СПС-а би могли да постану „топовска храна“ за даљу антикорупцијску борбу.

Тражени нарко-бос Дарко Шарић допутовао је 18. марта у Београд из Латинске Америке, након што се скривао још од 2009. године. Шарић је потврдио да је спреман да проговори о својим пословима са српским политичарима и тајкунима. Пре годину дана новине су у Србији извештавале о сусретима Ивице Дачића са једним од Шарићевих сарадника, познатим по надимку Миша Банана.

Ипак, проблем запошљавања биће најважнији тест за г. Вучића. Незапосленост прелази 26 процената. Српска средња класа се жали да су цене тако високе да је данас живот далеко тежи него годинама раније. Вучић даје предност немачким и италијанским инвеститорима, а нашао је пријатеље и у Уједињеним Арапским Емиратима, који су дали Србији повољну позајмицу пред саме изборе. Емирати су инвестирали и у српску авио-компанију и планирају да уложе новац у луксузни пројекат на обали реке Саве – „Београд на води“.

У центру Београда стоји статуа Николе Пашића, једног од највећих српских политичара. Са оволиком количином власти у рукама, Вучић би мога да остане на сличан начин упамћен. Али, ако омане, представа о њему би могла да издува као џиновски надувани зец који је привремено постављен у близини.

Са енглеског посрбио: Д. Гостељски (Корени)

Опрема и додаци: Стање ствари

Categories: Посрбљено