Сергеј Белоус: „Директну демократију“ на Евромајдан донео Србин Марко Ивковић

Излагање Сергеја Белоуса на трибини „Украјина, БиХ и обојене револуције“

trib-oboje-2

Централни део трибине било је излагање Сергеја Белоуса, магистра историјских наука из Харкова у Украјини и стручњака за историју Косовске кризе. Белоус је претходних недеља у београдском недељнику Печат објавио више текстова о стању у Украјини који су Печат несумњиво уврстили у најквалитетнији извор сазнања о украјинској кризи на српском језику. На почетку овог излагања приказан је кратак видео са канала Раша тудеј на коме се виде сцене жестоког насиља које врше демонстранти у Кијеву. Многи од демонстраната били су наоружани ватреним оружјем које су користили у сукобима са снагама реда. Белоусово излагање било је изузетно садржајно и много тога што је публика имала прилике од њега да чује биле су информације или из мање доступних украјинских извора или информације са лица места. Због тога ће мој приказ овог излагања бити ограничен само на неке најкарактеристичније и најважније моменте. Важно је на почетку истаћи да Белоусово излагање није апологија Јануковичеве владе или проруске политике. Према његовим речима једну манихејску слику не треба заменити другом већ проблем треба анализирати у свој његовој сложености како би се дошло до решења.Такође је напоменуо да Јануковичева влада иако је била непопуларна и корумпирана није искакала из оквира других украјинских влада које су земљом управљале после распада Совјетског савеза.

Украјина, која је после Русије највећа земља у Европи, налази се на геополитичком раскршћу због чега је важна и Западу и Русији, али је посебно значајно запазити да се на овом подручју, како Белоус запажа, укључује и кинески и турски фактор. Белоус је напоменуо да су почетни протести на Мајдану били врло мали и да су обухватали у најбољем случају око хиљаду људи. прави Евромајдан је почео заправо када се чинило да ће проевропски протести бити окончани јер влада није мењала своју одлуку да не потпише споразум са ЕУ. Тада, 30. новембра, долази до жестоког напада специјалних јединица полиције на те малобројне групе демонстраната. После бруталних сцена насиља које су приказане наредног дана на улице је изашло више стотина хиљада демонстраната. Оптужбе су одмах пале на Јануковича и многи демонстранти су изјављивали како они нису само за ЕУ већ само за то да Украјина остане Украјина и да не склизне у ауторитарну владавину. Белоус је напоменуо да је за исправно разумевање ових догађаја неопходно уочити стране и унутрашње факторе којима је одговарао овакав развој. Унутрашњи фактор који се често занемарује и одакле је стигло наређење за акцију специјалних снага је начелник администрације председника Сергеј Љовачкин. Он је проевропски оријентисан и на овај начин је практично помогао ширење протеста. Белоус је истакао да у украјинским безбедносним службама влада велика подвојеност која се може уочити на овом конкретном случају.

Белоус је споменуо да су дешавања у Украјини вероватно прва револуција која може да се посматра уживо преко интернета захваљујући бројним приватним видео каналима где се материјали постављају из минута у минут. Према Белоусовим речима велики део одговорности за конфликт у Украјини сносе украјински медији чије извештавање је било непрофесионално и неодговорно. Белоус се детаљно осврнуо на циљеве учесника Евромајдана и указао је на њихову изразиту хетерогеност. Европске интеграције су биле важна тема али је истицано да је превасходно супротстављање диктатури. По питању да ли су потребни ванредни избори за председника демонстранти су били подељени на два готово једнака табора. Око 40% демонстраната било је за прекид протеста а 48% за њихово настављање. Изразита подељеност постојала је и у вези са питањем сврсисходности европских интеграција.

sergej-belous

Сергеј Белоус

Белоус је описао како је изгледала “директна демократија“ упражњавана на Евромајдану а коју је, како је нагласио, у Украјину увео Србин Марко Ивковић. У питању је симулација политичког одлучивања самопрокламованог тела где не постоји стално чланство, одређена процедура за расправе и гласање. Подвучено је да је временом дошло до таквих манипулација да су протести претворени у један масовни циркус. Намерно су измишљани инциденти и ширене гласини како би се индуковао наставак протеста (случај Дмитрија Булатова).

Други значајни догађај на који се Белоус осврнуо били су сукоби у улици Грушевског. Сукоби су наводно почели због изгласавања закона у украјинском парламенту 16. јануара којима је ограничено право на демонстрирање, ношење маски и сакупљање и објављивање података о судијама и тужиоцима. Иако су ови закони слични онима у западним земљама међу демонстрантима су изазвали велико незадовољство узвикујући да не желе да Украјина постане Северна Кореја. У овим сукобима главну улогу имали су припадници Десног сектора. Овде се поново јавља име Сергеја Љовочкина који је два дана раније био смењен са свог положаја. Према Белоусовим речима касније се сазнало да Љовочким има везе са Десним сектором и да су ови сукоби можда били његова освета Јануковичу. У овим сукобима забележене су и прве људске жртве. Околности страдања тројице демонстраната изразито су контроверзне али су они послужили као инспирација за распиривање нових демонстрација.

Од ових сукоба истакнуто место заузимају парамилицијске формације које су организовали у Кијеву Јануковичеви противници. Већина припадника тих формација су екстремни украјински националисти са запада земље. На самом Евромајдану били је оформљена тзв. Самоодбрана наоружана махом хладним оружјем. Ипак, како Белоус истиче, некадашњи министар одбране Украјине хвалио се на свом Фејсбук профилу да ако полиција употребљава оружје формације демонстраната ће располагати бољим наоружањем! Много опаснији од Самоодбране је Десни сектор. За Белоуса је Десни сектор мистериозна организација која се појавила ниоткуда 2013. године. У питању је кровна организација која окупља екстремне националистичке организације, међу њима и бројне неонацистичке скупине. Ове ултранационалистичке организације представљају идеолошки продужетак колабораната из Другог светског рата које сматрају за своје хероје. ове тобожње патриотске организације служе неретко да би се легитимисали разни криминални елементи.

Главни сукоби одиграли су се месец дана после борби у улици Грушевског. Када се ситуација поново готово сасвим смирила Десни сектор је одлучио да изведе једну демонстрацију силе испред парламента. Тада је истакнут и захтев за ревизију Устава. Уследио је тзв. Јуриш Мајдан. Ова акција екстремиста готово да није ни ометана. Влада се овде показала као недорасла ситуацији и препустила је иницијативу својим противницима. Касна и неадекватна реакција снага безбедности довела је само до повећаног броја жртава. Број жртава порастао је на стотину и опозиција је страдале прозвала небеска стотина како би око њих изградила сопствену револуционарну митологију. Белоус је објаснио да међу страдалима има и невиних људи, који су се нашли између сукобљених екстремиста и органа реда, али да има и осведочених криминалаца чија злодела никада неће бити истражена. Наиме, биће донети специјални закони којима ће бити забрањено истраживање ових догађаја. И док се екстремисти аболирају и исплаћује им се новчана одштета, припадници снага реда се кривично гоне, због чега су неки затражили азил у Русији. После заузећа парламента уследила су фарсична гласања – неки посланици гласали су и за своје колеге, вршен је притисак на посланике а неки комунисти су претучени, одузете су им посланичке картице и гласано је у њихово име. Наравно, било је и опортуниста из Јануковичеве Партије региона који су брзо променили страну. До уставних промена дошло се без икакве расправе и за изузетно кратко време.

Белоус је излагање закључио опсервацијом да је схватио да је влада у потпуности пала када је било јасно да Јанукович не планира да пружи отпор већ да само хоће да побегне из земље. Према његовим речима у украјинском јавном животу заведена је жестока цензура, готово да постоји списак људи којима је забрањен приступ у медије а свака критика виновника преврата лако може да се окарактерише као клевета. Белоус је изнео мишљење да ослобађање Јулије Тимошенко можда има везе са лобирањем лидера Гаспрома и да она може да постане кључан чинилац украјинског политичког живота. Могуће је очекивати жесток сукоб између Десног сектора у присталица Јулије Тимошенко. Као пут за могућ излазак из кризе Белоус је споменуо споразум између ЕУ и Русије по коме би Украјина постала својеврсна међузона. Овакав споразум не би одговарао пре свега САД које би преко утицаја на Десни сектор могле да покушају да изазову додатну дестабилизацију. Ипак, претходних дана је тежиште кризе померено на дешавања на Криму и упитно је да ли лако може доћи до стабилизације Украјине.

Милош Милојевић



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар