(Гардијан, Лондон, 28. 2. 2014)

Наоружани људи провалили у административни комплекс у Симферопољу и истакли руску заставу на парламенту

Страховања од великог регионалног сукоба на Криму, који бу сучелили Русију (Russia) са Западом, појачали су се у четвртак пошто су у добро координисаној војној акцији про-руски наоружани људи заузели зграду локалне владе и парламента, а сличне наоружане групе у петак ујутро контролисале прилазе аеродромима Севастопоља и Симферопоља. 

Рано ујутро у петак, наводно је око 50 наоружаних људи, који су стигли  Камаз камионима, ушло у аеродром Симферопоља. Прво су оградили домаћи терминал, а онда прешли и на друге делове. „Russia Today“ је описала да су слично одевени и опремљени као и  „локалне етничке руске  чете `самоодбране`“, које су заузеле зграде владе и парламента.

Сведоци су казали да су ти људи са аеродрома носили руске поморске заставе. Новинска агенција AFP је рекла да је аеродром радио у петак ујутру и да су се путници пријављивали за летове. Associated Press је објавио да су на десетине тих људи наставили да патролирају аеродромом и да одбијају разговор са медијима, а AFP да се очекивало да представници нових власти из Кијева треба да стигну на аеродром у петак.

Руска застава испред градске већнице у Севастопољу Photograph: Reuters

У Севастопољу, наоружани људи су – како се јавља – у петак ујутро  успоставили периметар око мешовитог војно-цивилног аеродрома, познатог по имену Белбек. Новинска агенција Interfax их је описала као руске војнике који су рекли да су отишли на Белбек, како би спречили да авионима слете „ратници“ [Мајдана].

У четвртак ујутро, људи у камуфлажним униформама су заузели зграду кримске владе и подигли руску заставу на згради парламента. Како кажу сведоци, у њој се утврдило око 120 њих, наоружано тешким наоружањем – укључујући и ракетне бацаче и снајперске пушке.

Под њиховом контролом зграде парламента, парламент Крима је изгласао одржавање референдума о статусу региона за 25. мај, исти дан када Украјина одржава гласање за председника државе. Парламент је такође изгласао обарање регионалне владе. Овај потез ставља тај  регион – углавном настањен етничким Русима – на смер сукобљавања са привременом владом у Кијеву, и даће замах страховању да Украјина неповратно клизи ка расцепу.

Није било јасно да ли су ти наоружани људи били маскирани руски војници, или чланови про-руских одреда самоодбране који су оформљени као одговор на украјинску револуцију, у коју су укључене и радикалне националистичке украјинске групе. Ранији председник парламента Крима, Сергеј Куњицин, те људе је описао као професионално обучене и наоружане са довољно оружја за једномесечну одбрану комплекса зграда.

У четвртак касно, амерички потпредседник Џо Бајден је разговарао са украјинским в.д. премијером Арсенијем Јацењуком. Како саопштава Бела кућа, Бајден је новом руководству Украјине обећао пуну помоћ САД.

Збачени руски савезник, бивши председник Украјине, Виктор Јанукович (Viktor Yanukovych), који је из Кијева побегао прошле недеље пошто су његове јединице убиле више од 80 људи, појавио се у четвртак инсистирајући да је он и даље легитимни председник државе и уједно изнео тешке критике на рачун новог украјинског руководства.

Та нова влада је потврдила избор 39-годишњег бившег вође опозиције Арсенија Јацењука за в.д. премијера, и дала двема најпознатијим жртвама бившег режима положаје у новој влади. Татјана Череновол, истраживачки новинар коју су испребијали батинаши, сада је на челу канцеларије против корупције. Активиста Дмитро Булатов, кога су киднаповали и одсекли му део ува, постаје украјински министар омладине.

В.д. председника Украјине, Александр Турчинов (Oleksandr Turchynov), који је на том положају од онда када је Јанукович побегао из земље (Yanukovych fled the country), упозорио је Русију да покретима својих трупа не интервенише у кризи. Црноморска флота Кремља има базу у луци Севастопољ, близу Симферопоља. Турчинов је казао: „Апелујем на војне руководиоце руске Црноморске флоте.  Сваки војни покрет ван граница те територије [базе] – тим пре ако је са оружјем, сматраћемо за агресију“. Украјинско министарство спољних послова је позвало руског отправника послова на разговор.

Један наоружани човек пред кримским аеродромом у Симферопољу на Криму. Photograph: David Mdzinarishvili/Reuters

Бела кућа је изјавила да  пажљиво прати руске војне маневре које је Владимир Путин наредио поред украјинских граница. Он је такође ставио и авионе-ловце у стање високе приправности.

Амерички министар одбране Чак Хејгел је, потврђујући посвећеност САД украјинском територијалном интегритету и суверенитету, позвао Кремљ да покаже уздржаност.

После састанка са Ангелом Меркел Дејвид Кемерон је казао да су он и немачки канцелар посебно забринути. Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен је тражио да Русија не учини ништа што би могло да повећа напетости или  ствара неразумевање.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски је описао запоседање владиних зграда у Криму као „једну веома опасну игру“. На конференцији за штампу је казао: „То је драстичан корак, и ја упозоравам оне који су то учинили, као и оне који су им то дозволили да учине – јер тако се баш и започињу регионални конфликти“.

Неколико сати по заузимању парламента, Јанукович је открио да је у Русији (Russia) и да је од Путина затражио заштиту. Казао је да ће у петак одржати конференцију за штампу у Ростову на Дону, који је близу украјинске границе и његове политичке базе и родног града у њој – Доњецка.

Његов необичан избор локације конференције за штампу у провинцији сугерише да он још увек гаји наде за повратак на власт – можда као вођа отцепљене енклаве уз помоћ Русије, која би обухватала Крим и источну Украјину.

Чини се да Јанукович подржава сецесионистичке про-руске снаге на Криму, и казао је да „оргија екстремизма“ запљускује државу: „Сада постаје јасно да људи југоисточне Украјине и Крима не прихватају вакуум моћи и потпуно безакоње у земљи.“

У Кијеву, чланови нове владе Украјине су наговестили да би Украјина могла да идућег месеца потпише уговор о асоцијацији са ЕУ. Јануковичева децембарска одлука да одбаци тај споразум и уместо тога прихвати спас од Русије је подстакла уличне демонстрације које су најзад и довеле до његовог збацивања. Украјински званичници су одлуку кримског парламента о референдуму жигосали као неуставну.

Пре тога, у Симферопољу, наоружани људи су забарикадирали врата парламента дрвеним сандуцима. Полиција је затворила околину у четвртак, док се гомила присталица заузимања парламента окупљала ван зграде. Двоје људи је погинуло, а 35 повређено током сукоба ван зграде у среду, који је избио међу про-руским демонстрантима и Татарима – муслиманима. Око половине становништва (2 милиона) Крима су етнички Руси[1]. Татари – првобитни становници Крима[2], муслимани који говоре једним из турске групе језика –  подржавају власти у Кијеву, има их 300 хиљада.

Сведок, Леонид Хазанов, Рус, Ројтерсу је описао тренутак када су се наоружани људи појавили: „Градили смо барикаде током ноћи, да би заштитили парламент. Онда је онај млади момак, Рус, пришао са пиштољем…. сви смо полегали, неки други су дотрчали, дошло је до пуцњаве и њих око 50 је ушло кроз прозор.“

Хазанов је додао: „Они су још увек тамо… онда је дошла полиција и изгледала је уплашено. Питао сам [наоружане људе] шта они желе, а они су рекли: `Да доносимо сопствене одлуке, а не да нам Кијев говори шта треба да се ради`.“

Ранији поглавар централног извршног тела кримских Татара, Мустафа Џемиљев, казао је да је ситуација ванредно забрињавајућа. Сугерисао је да су наоружани људи стигли из Севастопоља, где је база руске флоте: „Ти људи ду у камуфлажним униформама, без икаквих ознака и дошли су аутобусима од стране Севастопоља. Има извешатаја о покретима оклопних возила руске флоте  у разним правцима. Такође имамо сигнале да  се у многим хотелима налазе руски војници у цивилу. Генерални конзулат Русије каже да они немају ништа са тим догађањима. Али, тешко да би они казали истину.“

Џемиљев је нагађао да би наоружани људи могли бити руски војници, или чланови Беркута, полицијске јединице специјалних намена,  која се сада распуштена, а била је употребљавана против демонстраната у Кијеву. Про-кремљевски руски сајт Lifenews.ru, повезан са руским шпијунским агенцијама, каже, међутим, да су то ветерани воске и полиције. Према америчким дипломатским порукама које су 2010. процуриле преко Викиликса, руска војна обавештајна служба – ГРУ – изузетно је активна на Криму.

Око 100 полицајаца се окупило испред парламента у четвртак. Сличан број људи са руским заставама је касније дошла до зграде кличући „Русија, Русија“ и држећи транспарент са позивом на кримски референдум.

Многи су носили наранџасто-црне траке које симболишу подршку Русији[3]. Један од њих, Алексеј, казао је: „Ми имамо свој Устав, Крим је аутономан. Влада у Кијеву – то су фашисти, и све што чине је нелегално… Треба да покажемо нашу подршку момцима у згради [парламента]. Влада треба да буде наша.“

Спартак, 43-годишњи грађевински радник, рекао је: „Јуче су татарски екстремисти напали и убили руске људе. Нећемо дозволити да се тај кијевски фашизам догоди овде… Крим жели независност и желимо да парламент одобри референдум за то. Нас су киднаповали.“

Полицајци су информисали пролазнике да је улица Карла Маркса затворена због присуства снајпера у околини. Околне радње и пословни простори су затворени, са спуштеним ролетнама.

В.д. министра унутрашњих послова [Украјине] Арсен Аваков рекао је да нападачи имају аутоматско оружје и митраљезе је позивао на мир. На Фејсбуку је објавио: „Провокатори марширају. Време је за хладне хладне главе.“

Турчинов је, говорећи парламенту у Кијеву, описао нападаче као „криминалце у маскирним војним униформама, са аутоматским оружјем“. Такође је позвао Москву да не крши споразум који даје руској флоти право на базу у Севастопољу до 2042. године.

Харијет Салем (Harriet Salem) у Симферопољу, Шон Уокер(Shaun Walker) у Кијеву и Лук Хардинг (Luke Harding)

Categories: Посрбљено