Суптилне наше културне и научне методе нису успеле да убеде институције ни државе ни науке у Србији да се мора спроводити уставна већинска воља народа о ћирилици у српском језику по Члану 10. важећег Устава Србије из 2006. године.
Ни после 14 година примене наших заиста врло суптилних културних и научних метода нисмо успели да убедимо институције ни државе ни науке да сви у земљи Србији подлежу испуњавању уставних одредаба, а поготово они који су за тај посао плаћени од народа. Џабе примењивасмо 14 година врло префињене методе, неуставна анархија у Србији, кад је реч о гажењу права Срба на њихово писмо у складу с Уставом, зацарила је и никако да се поправи јер то неће, не дају институције. У таквој количини анархије у гажењу права Срба, као државотворног народа, на њихово писмо, Срби – да су у било којој демократској држави у свету – имали би право да и насилно приведу институције к познанију права и Срба.
Замислимо да неко у Србији почне насилно (противуставно) да намеће, на пример, Мађарима у њиховом језику неко друго, а не мађарско писмо, као што се још од 1954. године Србима немеће насилно хрватска абецеда (гајица)! Или, на пример, да Хрватима неко намеће српску ћирилицу уместо њиховог писма! Тада би „пукли“ од протеста и свет и држава Србија. А кад се тако масовно у писму газе права Срба, нико ни да зуцне званично из институција о томе ни у свету ни у Србији. Испада, овако, да су Срби ван сваког права које имају сви други и да су „дупли аршини“ према Србима и у Србији сасвим очигледни.
Удружење „Ћирилица“, Нови Сад, 9. фебруар 2014.
Categories: Вести над вестима
У Србији су на власти …ко? Ко су Вучић, Николић, Дачић, Палма….? Патагонци?Проблем је, изгледа, у томе што се, између осталог, ћирилица не сипа у трактор? Никакве суптилне научне и тандараброћ методе ту не помажу, јер то уопште од самог почетка ниједног тренутка и није био никакав лингвистички проблем. Сви одлично знају да је то само и једино политички проблем – а он се не може решити никако друкчије, него само променом политике. Другим речима: у Србији и са Србима таквима какви су – никако.
Погледајте пост “Српска култура, ћирилица и избори 16. марта 2014. ” на линку http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/2014/02/cirilica-gradjanska-inicijativa-izbori2014-16mart.html
Сви који се залажу за ћирилицу треба да буду упорни. Српско удружење ћирилица је одлично артикулисало проблеме на недавно одржаном округлом столу.
А да речено не би остало јадиковка потребно је искористити тренутак пред изборе да се ствари истерају на чистину.
Пређимо са речи на дела – грађанску иницијативу широких размера за враћање ћирилице у Србију. Извршимо притисак на државне институције и установе. Покажимо ко се лицемерно залаже за Србију као правну државу а у пракси ради супротно.
Па они се (већина странака) сете ћирилице једино пред изборе – кад су им потребни наши гласови, а после кад добију власт опет по старом (обично варање народа).
Нисам приметио да су сећали ћирилице на претходним изборима нити да је о ћирилици и српској култури било много речи.
Јесу користили ћирилицу на пропагандним материјалима али да су се залагали за њену примену нису осим пар изузетака (Двери, ДСС, СРС) а и они на маргини.
Зато је важно наметнути тему српске културе и ћирилице.
Има да се презнојавају јер је стање веома лоше.
Видети http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/2014/01/www.zastitapotrosaca.gov.rs.html
Пошто је предизборна кампања свака брљотина може скупо да их кошта. У тексту http://necuugovornalatinici.palankaonline.info/2014/02/cirilica-gradjanska-inicijativa-izbori2014-16mart.html дата је листа неких тема које политичке странке на власти могу да заболе.
Људима само треба помоћи да виде проблем а због засићења другим темама (не случајно) српска култура и ћирилица је на маргини.
Прозивка за непоштовање Устава и Закона о службеној употреби језика и писма може да буде врло незгодна јер су имали довољно времена да нешто учине а нису.
Установе и удружења која користе латиницу ће се посебно непријатно осећати.
“Другим речима: у Србији и са Србима таквима какви су – никако” (Јан Јансен).
Молимо Вас, Јансене,. све сте углавном добро рекли, само немојте, као неки Катана, да паушално кажете да то “у Србији са Србима не множе — никако”., Ваљда н може са оваквим институцијама у Србији, а не с народом (Србима). Кад не би могло са САбима, то би испало да у Србији треба да заменимо српски народ неким другим народом. А знамо ко би то желео да у Србији замени Србе неким другим народом. Никада народ није крив, него институције које народ плаћа. Оне су кривци. И нико други. Народ, уопштено, никада није кривац ни за шта. Јер, народ чинимо ми сви. А има наса који бисмо из народа питање ћирилице решили зачас..