Племенитог рода ружиног изданак, / пролећног вихора калем и сој / што у крунице праведних цвати, / медоносна пчела животом даровита, / Благословена наша и Савина мати
поезија
Роберт Рождественски: Дугови
Плаћам. / А увек се дешава исто, знам: / што више дајеш, / више си дужан
Андреја Мирицки: Косметско ходочашће
Видесмо, такође, / и још много чуда, / Богородицу Пећку / и дрво Шам-дуда
Петар II Петровић Његош: Поета је жрец олтара свесвјетија
Никада нијесам могао разабрати: али је наша народна поезија искра бесмртнога огња, али је бурна клапња – чедо уског поднебија нашег, пише Његош Л. А. Франклу 1851. године
Зоран Богдановић: Лазарева клетва
И свак ће жњати оно што сије / и Богу отићи после ил прије, / и одговор ће тада знати / кад споро буду текли сати
Драган Хамовић: Мачак из Мариупоља
Подрум црн напушта, бољу епоху зачеће / У неком затишју, без грувања и јаука. / Какве су тек мигрантске перспективе мачеће, / Светом човеколиких демона и паука?
Јасна Поповић: Још једном о Јелени и „Страдању“
Реч на промоцији збирке „Страдање“ Јелене Ковачевић у Деспотовцу
Бојан Банович: Русским солдатам светлых лиц
Герои благожелательных лиц, / Вы несете крест за всех нас, / и этот мир / дряхлых лжи и трусости, / Бог возрождает через Вас!
Бојан Бановић: Руским војницима светлих лица
Хероји доброћудних лица, / што Крст носите за све нас, / и свет овај оронуо од лажи и кукавица, / Господ препорађа кроз Вас!
Љиљана Браловић: Ђурђевданска елегија
Како ћу када ме преко славског колача / не погледа кангарна шајкача, / а вино теби намењено / остане непопијено…
Невена Милосављевић: Писмо пилота
Неке друге птице умиру певајући, / А песмом својом и смрт саму гану, / Орлови умиру немо и сневајући, / У самртну чашу још горчине кану
Јелена Ковачевић: Покајница
Није то вода из река, из потока, / није се дигла из подземља, са извора, / то је капља једна са лица / мајке, оца, сина, ћерке, сестре, брата, / што у долини плача / реке и потоке исплакују
Мирјана Булатовић: Како бих се представила Ванземаљцу
Мој велики народ / светски стручњаци за бројке / убеђују да је мали, на све начине: / оштрим речима, претњама, бомбама. / Мој неизбројиви народ / све некако преживи
Андреја Мирицки: Ништа ново
Од ’45-е непромењено стање / иста мета, исто растојање. / И даље ће исти да нас воде / и жедне преводе преко воде
Дајана Петровић: Порушена песма
Неће ти песма порушена судити / Песма не суди, она само постоји / Суде сами себи људи, и нељуди / Кој’ намисле песму порушити / Покопати, Слово избрисати. / Не може је нико потопити
Јелена Ковачевић: Чојство
Ножу се клањају, крвавим ножем се хвале. / Пред очи своје срце и бубреге ваде. / Ђавола на делу показују. Они хоће да владају. / Боже, видео сам Сатану у детету
Андреја Мирицки: Српчад
Српчад мала, нису знала / некад су се тако звала, / да не смеју Српчад бити, / именом се поносити, / већ у мишју рупу затворити
Јеромонах Роман (Матјушин): Буди свећа – али гори!
Живи маштом да засијаш. / Хвали Творцу све што твори. / Ниси звезда да заблисташ / Буди свећа – али гори!
Андреја Мирицки: Свети Сава
Сам га Господ водио / док је Светој Гори ходио / и кад је до Свете Земље бродио, / свето жезло / пророчанством / добио
Јелена Ковачевић: Пред Твојим ликом
Лакну ми у души. / Овде Бог боље види, мислим. Неће зло у Божијој кући починити. / Немају се овде где заклонити. / Из сваког угла, са сваког зида, одозго Бог гледа
Љиљана Браловић: Трава и ја
Све да разградите остаће трава! / И ако је још на рамену глава – / мало ли је ако Бога знате! / Хеј, трава и ја под божјим сводом! / На раскућевини ћемо подићи дом!
Момчило Вуковић: Усупрот
Усупрот / Богу / Геному / Холограму / Тумор / Товите / Тумор / Сте
Андреја Мирицки: Ноле
Не могу да копају / тако дубок зденац / јер нас и тебе чува / Христос Богомладенац
Јелена Ковачевић: Причешћивање Лазарево
Један за другим идемо / молећи се да издржимо
Андреја Мирицки: Јануар свети
Богу се молимо / и у ропству / и на слободи – / мир Божји / Христос се роди!
Андреја Мирицки: Децембар свети
Нека децембар свима / буде на спасење, / четвртог се слави / Богомајке – Ваведење
Зоран Богдановић: Доћи ће дан
Сада фукара најниже врсте / Србијом хара. Ох часни крсте / у те се надам, у тебе верујем / и када падам и када болујем, / јер дух Косова уништив није
Милица Краљ: Милујући сузама пшеницу угљенисану
Запаљено зрно јауче са длана / Задњи бљесак свица с гроба преорана / Засечено стабло пало покрај лога / Ридај – вапај – јаук крвавога слога
Ђорђе Ј. Јанић: За српску децу
Сетите се Српског града великог, / Града каквог нема ни један народ на свету, / Град мртвих стараца – Јасеновац, Град мртвих момака – Јасеновац, / Град мртве деце – Јасеновац, / Град мртвих Срба – Јасеновац
Боривој Рашуо: Певање и страдање или Лет у дубине
У опеваном Српском Страдању Јелене Ковачевић видим разлоге Српском националном надању
Зоран Богдановић: Србија
Али у храста има снаге, / уништити га лако није, /и у суши за њега имa влаге, / под њим је суво и кад лије
Мионица подиже споменик Милану Ракићу
Поводом 140. годишњице рођења великог песника Мионичани покренули иницијативу да му се подигне споменик и да се сваке године организује песничка манифестација инспирисана његовом поезијом
Андреја Мирицки: На путу ка вечности
Истинско је људско место / надвременско Царство Небеско. / Дедовима нашим још је било јасно / да за покајање никад није касно
Кристина Павловић Рајић: Девојачки газ
За руке сад се узмимо, / педесет мома чедних рој! / У мираз Богу светлу част, / сестрице миле Српкиње! / Коса у круне сплетених, / дахије да их не мрсе!
Јеромонах Роман (Матјушин): Молитва
Беседа с Богом! Дух посустаје / Из тврде душе светле сузе ко крин: / Како Цар царева творевини даје / Да сваког часа беседи с Њим