Беатрис Грајф, велики пријатељ Србије, дала је велики допринос очувању културе сећања на заједничко страдање Срба и Јевреја
геноцид над Србима
Велика мапа „Јасеновачки логор 1942“
Из књиге „Јасеновачки логор“ др Николе Николића доносимо велику мапу логора из 1942. године
Надежда Винавер: Јасеновачко зашто
У тоj опседнутости за апсолутном слободом да убиjаjу колико хоће и да уживаjу у томе колико хоће, усташе су дошле до стварне духовне дегенерациjе, до ступња махнитости
Душан Ј. Басташић: Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ
Ако урадимо пресјек историографских ставова и интерпретација хрватских историчара за Србе кључних питања видјећемо да је он истовјетан код готово свих њих
Радмила Тричковић: Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи
Шест стотина војника српске милиције под Павлом Несторовићем Деаком, копали су у оковима око Београдске тврђаве, почев од децембра 1690.
Слободан Деспот: Пијана теревенка на српском гробљу
Колико ли је цинизма и неукуса потребно да би се из гроба призивао благослов мученика – закланог оца сопственог оца, ради прекрајања размера злочина
Ниш добио улицу Јасеновачких жртава
Усвојена је иницијатива да град Ниш добије улицу Јасеновачких жртава
Политика: Опрезно о Јасеновцу
Предлаже се српским историчарима да оцене Голдштајново дело, па ће оно свакако бити откупљено ако прође тест озбиљне историјске науке
Стево Лапчевић: Лазар Рашовић, бранич српске националне идеје у Срему
Намера ми је била да износећи оно што је најбриљантније у нашој прошлости, дам потстрека нашем млађем покољењу за борбу, писао је Лазар Рашовић
Пребиловци: Помен за 850 звјерски убијених Срба
Ово мјесто постало је цвијет живота, ове кости постале су не само голгота, него и мјесто васкрсења и живота, рекао владика Григорије
Владимир Сужњевић: Стрељање Срба најавило масакр у глинској цркви
Прве жртве у Глини пале су већ 10. маја, када су одвели 500 мушких глава, од 16 година до стараца, искључиво глинских Срба, каже Владимир Сужњевић
Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију
Више од 1.600 цивилних жртава, од тек рођених, до старих и немоћних, нестало је тих дана око Огњене Марије
Музеј жртава геноцида: Текст повјесничара Владимира Гајгера користан у расправи о броју жртава у Јасеновцу
Иако тако нешто на српској страни не постоји, желели бисмо да Гајгерова расправа буде повод научне и стручне реакције
Владан Ивковић: Резолуција џелата и жртве
Било каква резолуција о страдању Срба мора и Хрвате и Бошњаке да означи као џелате, иначе је злонамјерна и безмало издајничка
Никола Басара: Исконско зло – покољ деце у Машвини
Терен на овом пропланку покривен jе зеленом травом на коjоj jе лежало 20 дjеце. Од ових 20 дjеце 10 jе женских, а 10 мушкараца
Мита Стојшић: Сећања о окупираном граду
Сећам се лешева на Сави. Били су осакаћени, обезглављени, често жицом везани за стабла
Стево Лапчевић: Од Јеврема Видића до Здравка Касалице или О Црној и Црвеној Хрватској
Црногорски отпор Црвеној и страдање сремских светиња у Црној Хрватској, најбољи су показатељ онога што се може десити уколико Срби Црне Горе реше да напусте ровове
Милош Ковић: Како смо дошли до тога да универзитетски професор историје лајкује усташке „твитове“
Одбору за професионалну етику Универзитета у Београду упућен је позив да се изјасни о негирању геноцида над Србима професора Николе Самарџића
Сремска Митровица: Откривена спомен плоча Јеврему Видићу
Јеврем Видић, један од најугледнијих житеља Сремске Митровице који је погубљен у Јадовну, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору
Милош Ковић: Усташке идеје на Филозофском факултету у Београду?
Исповеда ли редовни професор Филозофског факултета Никола Самарџић расистичке ставове када пише о „полудивљим Азијатима и Африканцима“ и Србима као „биолошком отпаду“, који прети да „загади Европску унију“
Љубиша Шулаја: Страдалници наш најбољи путоказ
Сремци су своју историју омеђили манастирима. Њих су зидали деспоти, светитељи, и усташе су знале да ће, докле год су ти манастири живи, бити жив и српски идентитет
Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице
Нарочито је важно истаћи пример страдања шишатовачког игумана Светог Рафаила Момчиловића и лежимирских мученика, страдалих у Цркви и Порти од стране усташа
Ранко Гојковић: О Јасеновцу у Словенској енциклопедији или Прилог полемици проф. Антонића са „стручњаком“
Текст је писан на руском језику, наменски за Словенску енциклопедију и ово је прва публикација на интернету
Душан Басташић: Неопходан меморијални центар о српским страдањима у 20. вијеку
Прошло је 80 година од геноцида над Србима који је извршила НДХ и страшних страдања на подручјима Србије, а ми још немамо у Београду споменик жртвама Јасеновца
Спомен-подручје Доња Градина: Доказе о усташким злочинима Фејсбук види као говор мржње
Подсећа се да је Фејсбук страница Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ покренута 12. маја 2020. године са циљем да се јавности приближи рад установе
Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата
Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској
Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не) уче о страдању Срба у Другом свјетском рату
Ако је непожељно да дјеца у основној школи слушају о клању и бацању жртава у јаме јер то на њих дјелује трауматично, у којој мјери је мање потресно слушати о убијању дјеце гушењем у камиону душегупки
Сусрет патријарха Иринеја и Николе Теслића, једине живе жртве покоља у Смиљану
Патријарх Иринеј сусрео се 6. фебруара 2020. са Николом Теслићем, једином живом жртвом покоља у Смиљану, родном селу Николе Тесле
Наташа Матаушић: Број жртава Јасеновца нешто преко 83.000
Матаушић каже да је на „разини експертне групе прихваћен попис Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац као точан“
Милош Ковић: Нисмо изградили свест о геноциду који смо претрпели три пута
Свест о геноциду основни је услов за спречавање да се он, у будућности, понови. Ми, једноставно, морамо да се одбранимо, каже Милош Ковић
Радио Тамо далеко: Дракулић, Шарговац, Мотике – сећање на 7. фебруар 1942.
Епизода 240 – 6. фебруар 2020.
Слободан Малдини: Српски Аушвиц као голф терен
Изненађује небрига за просторе који сведоче о ратним злочинима, посебно у нашој престоници
Гидеон Грајф: Врхунац усташких злодела представљају концентрациони логори за децу
Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврђује најмонструознији, непоновљив злочин, рекао Гидеон Грајф
Душан Буковић: Неколико података о великим српским стратиштима на подручју НДХ
Нормалније је веровати југословенским службеним подацима о људским жртвама, него неаргументованим тзв. „српским“ кроатофилским „историчарима“
Јелена Ковачевић: Православна нова година у Драксенићу
Икона плава крвљу попрскана / за нама данас плаче. / Остало није ни детета да упали свећу на гробу нашем. / У овој тишини жртва жртви опело држи