Mетиљави немају право да јунацима говоре како ће да славе. Да ли ћемо да имамо сено у кући, Бадњак или јелку, да ли ћемо да га спалимо или не, да ли ћемо да пливамо у реци? То је до нас
Срби
Драган Крстић: Основно питање да ли је режим успео да разори косовску историчност Срба (1968)
Биолошко истребљење српског народа очигледно се показало недовољним да се реше мучни геополитички проблеми југоисточне Европе, било са становишта Истока, било Запада
Милош Кович: Следы сербов в земле апачей
В земле апачей, под их святой горой Грей находится православный монастырь Святого Паисия. Посвящен Святителю, который в конце 18 века перевел с греческого на русско-славянский «Добролюбие»
Милош Ковић: Поуке из резервата Апача или Дави нас иста рука
Људи из гета и резервата знају – ово зло неће стати само од себе. Колонизатори и данас верују у своју цивилизаторску мисију. Можете се предати и повући у гето. Ни тамо нећете бити сигурни
Милош Ковић: Трагови Срба у земљи Апача
Православни манастир Светог Пајсија налази се у Аризони, у пустињи Сонори, у земљи Апача, под њиховом светом планином Грејем, и донедавно је припадао Српској православној цркви
О. Дарко Ристов Ђого: Сирија шаптом паде…
Хоћемо ли имати снаге да се бар минимално консолидујемо на пољу вјере, идеала, који не би остали у празном простору већ који би нам омогућили да поново постанемо Империја снажна да заштити свој народ и своје народе?
Писмо утамничене браће Драгутина Лалатовића и Маринка Јовановића: Куд ћеш боље него да страдаш за Косово!
Од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу по ријечима апостола: Да живимо у слободи којом нас Христос ослободи, пишу браћа оцу Василију
Петар II Петровић Његош: Ако је игђе икога, нас ево; сад али никад, никад ако не сад
Ако је игђе икога, нас ево; ако ли нема никога, ја не могу ништа до стиђети се што сам вам брат. Сад али никад, никад ако не сад, пише Његош Илији Гарашанину
Александар Живковић: Колико смо се удаљили од патријарха Павла
Веле да су старе владике цијениле епископа Павла, не толико због аскетизма, с тим су знали и да се нашале, него због сталне „загњурености“ у светоотачко предање
Петар II Петровић Његош: Кад свак ратује ми мирујемо, а кад свак мирова ми ратовасмо
Знајте, браћо, да кроз наше јуначке чланове тече права српска крвца, знајте да смо од искона заклели се прахом наших прадједова „радије с мачем у руци умрети но иједној се сили срамном ропству предати“
Повратак Трифка Топаловића из Великог рата
Трифко ће преживети и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота – мало смрти, али Васкрснућемо поново!
Јован Б. Душанић: Подсећање на Јефтановиће – једну од најзначајнијих сарајевских породица
Ауторизовано излагање Јована Б. Душанића на 67. Београдском сајму књиге са представљања његове књиге „Утемељивачи Републике Српске – на прелазу из XIX у XX век“
Никола Маловић: Национални Црногорац пописан да говори српским језиком нема разлога да не буде национални Србин из Црне Горе
Псеудолингвистичка агонија се наставља, јер се проценат пописаних грађана који говоре српским језиком у Црној Гори спаковао испод 50 одсто, каже Маловић
Горан Комар: Валбона и планински врх Поп Лукин у Проклетијама
Овај прилог, кога не би било без прохођења кроз високе крашке горе које гравитирају Скадру, посвећен је горштацима без разлике вјере и нације који су задржали способност да разумију различитост и природу свијета
Петар II Петровић Његош: Епископу Никифору
Српски пишем и зборим / сваком громко говорим: / народности ми србинска, / ум и душа славjанска
Петар II Петровић Његош: Поздрав штиту Србобрана
Еj Србине, витешко кољено, / ко те тлачи, маjка ти жалосна! / Рашта своjе силе не познаjеш, / рашта мишце удар не измjериш, / коjи може врага сатриjети / и вериге гадне истрзати
Момо Капор: Србија међу шљивама
У жестини шљивовице крије се карактер народа који га справља: словенска сета и меланхолија, његов инат и начин на који Србин прасне, да би га јарост брзо напустила. Има у шљивовици и нечег чисто православног
Тимоти Снајдер: Срби су народ који је у средишту европске историје крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека
Први свјетски рат окончава се српском интелектуалном побједом, његов резултат је побједа српске идеје о националном самоопредјељењу, сматра амерички историчар
Зоран Старчевић: Хриди Христа
Репати реже, дахћу од друма, / осмехом леда покрију лице, / Сатрапи грозни и силе грдне, / у жадном жару лукавци луди, / сламају судно о Христа хриди
Вукадин С. Ђурковић: Српски утицаји на руску културу у Средњем веку
Руски су се калуђери на Св. Гори упознали са српским калуђерима. И том првом приликом донели су из Св. Горе, из српског манастира Хилендара, 12 српских спискова који су били основа руске литературе
Светислав Пушоњић: Ми хоћемо поштену борбу, а Западњаци се служе са безброј трикова, лажи и манипулација
Након свега што смо ми Срби претрпели од Запада током деведесетих схватио сам да је и Индијана Џонс у сцени са Арапином поступио као типичан Западњак – покварено, подло, нејуначки
Владимир Димитријевић: Тајна Вучићеве политике или Сви бисмо да будемо Срби а да нас ништа не кошта
Ни у мишју рупу се нећемо сакрити, и кукавичлук нам ништа неће помоћи. И покорну главу сабља сече – ако је српска
Милан Гајовић: Министарски положај у Спајићевој антисрпској, антируској и антицрногорској влади – није примјерен за Србе и Црногорце који говоре српским
„Српске“ и „просрпске“ парламентарне партије су прелећеле у euronatovsko јато
Павле Ботић: Црква царства земаљског
Не можемо служити светском савезу цркавâ и Једној Цркви; не можемо бити послушни ђавовођеном Вучићу и Николају Жичком; не можемо се жртвовати сатанском Рио Тинту и распетоме Косову и Метохији
Светислав Пушоњић: Српство јесте згажено и понижено – али ни за живу главу не бих волео да сам рођен међу „победницима“
Чак и у поразима својим, српство је неупоредиво лепше и узвишеније од толиких победитеља – лешинарског накота бешчасника и нејунака. Хвала ти Господе што си ме удостојио да се родим међу пораженима
Зоран Старчевић: Крви коловрати
Победу ко зрно новог рата / још не изрица пророк ниједан, / то крвљу писа што уби брата / људскоме роду претеча бедан
Свештеник Бојан Влајић: Наумио свет цео да Србији узме најбољи део
Чувај нам Боже, Србију целу, / Показао се Србин Теби на делу! / Чувај нам Господе Отаџбину / Јер немамо другу домовину
Протојереј Саша Петровић: Почели смо да се будимо – из поробљене сиротиње раје поново постајемо народ!
Преобразимо се и ми, окренимо се себи, Господу Богу, својим прецима – према којима смо много згрешили – у овој борби имаћемо као савезнике њих и њихов благослов, поручио о. Саша
Драган Крстић: Покушај преузимања божанских моћи као пут у бесмисао егзистенције и слом личности (1985)
Превара је свеопшта, грехови превелики, са међусобним затирањем и општим затирањем живота
Тајана Потерјахин: Време да одбацимо подмукли наратив о „Србији у блату“
Пословично окривљавање нашег човека да је глуп, затуцан и несклон променама може да функционише само као банално оправдање за ризичне и/или погубне геолошке авантуре
Протојереј Саша Петровић: Срби, устајте или нестајте!
Зар ћемо нашу Србију, натопљену крвљу наших славних предака и омеђена њиховим костима, предати белосветским грабитељима и пљачкашима да од ње направе депонију токсичног отпада
Зоран Кинђић: Шта значи бити „велики Србин“?
„Ма Аца ти је бре највећи Србин после Светог Саве, ма шта лупам – највећи Србин свих времена.“ Салве смеха разлегале су се аутобусом, ако изузмемо постиђеног Вучићевог симпатизера
Четири године од августовских промена: Срби коначно у Влади Црне Горе
Четири године након пада режима Мила Ђукановића на изборима 30. августа, кадрови из коалиције За будућност Црне Горе (Нова српска демократија и Демократска народна партија) ушли у владу Милојка Спајића
Небојша Јовановић: Треба ли веровати Шолцу и Немачкој?
Кнез Алекса Ненадовић у заклетви крајем 18. века наводи да су наши дедови увек били варани од стране Немаца и да ће ићи од манастира до манастира и говорити да више никад ко је Србин Немцу не верује
Српска демократска иницијатива: Срби и Црна Гора – између (не)информисаности, дезоријентисаности и могућности
Како је могуће да један народ и даље доживљава дискриминацију у сопственој држави? Kако Срби у Црној Гори могу да се изборе за своја пуна и неотуђива права и слободе