С које год стране да наступамо, не можемо људе који нас окружују заменити неким бољим, паметнијим или моралнијим. Људи су такви какви су, ништа бољи или гори него ма где другде или ма кад кроз историју
Срби
Љубомир Симовић: Балада о Стојковићима
Смењују стрелце, отпуштају војнике, / џелате вешају – они им као криви. / Па опет на нас: те топузином, те топом, / те вешај, те сеци, те кољи! / – А ми живи
Драган Поповић: Геноцид и Холокауст
У случају да је Дан сећања наглашено посвећен жртвама Холокауста, а затим и жртвама геноцида, припадници српског националног корпуса сматрали би да таква комеморација асоцира на жртве „вишег ранга“
Момчило Селић: О Србима и евроазијству (2005)
Једини начин да српска историја, а тиме и судбина, остану смислени јесте да и даље будемо своји. То се плаћа, али свако опредељење осим „у се и своје кљусе“ доносило нам је помор и духовни пад
Александар Ћеклић: Хаџи Рувим пише о три таласа покрштавања Срба – 50, 610. и 867. године
Хаџи Рувимова историја сагласна је са Несторовим летописом, у коме стоји да је апостол Павле долазио у Илирик, где су Словени од почетка, и да је поставио Андроника у Панонији за учитеља, то јест – за епископа
Звонко Тарле: Туђманија, писма из емиграције (1992)
Доносимо целу књижицу новинара, песника и редитеља Звонка Тарлеа (†2010), насталу када је њен аутор био избеглица из Ријеке и политички емигрант у Београду
Жељко Вујадиновић: Поводом књиге Јована Б. Душанића „Горостас из Сарајева“
Ауторизовано излагање с представљања књиге „Горостас из Сарајева – Глигорије М. Јефтановић и његово доба“, одржаног у Бањалуци (Бански двор – Вијећница) средином октобра 2024. године
Милорад Додик: Не постоји ниједна лоша ствар која се догодила српском народу а да Енглези нису умијешани
Нескривено непријатељство Велике Британије према Србима траје вијековима и не престаје, без обзира на промјене власти или епохе, рекао председник РС
О. Дарко Ристов Ђого: Како је код нас?
Слушао сам Србе да псују богохулно, љуто, сочно, али никад Србина из Републике Српске да опсује Србију. Она је за нас Светиња
Свети владика Николај: Сви србски Свеци, са Дјевом, помоз’те нам сад
Пресвета Дјево Маријо, / Моли се за нас, моли се за нас / Србијо вишња Небеска / Од тебе је спас
Свети владика Николај: Буди храбар и слободан
Буди храбар и слободан, / Бог ти збори, Србине, / Ја ћу за те војевати, / Само држ’ се истине
Сведочанство деловања Вучића и СНС против Срба и Србије, од доласка на власт 2012. до 2025.
Списак 331 одреднице шта је Српска напредна странка урадила од доласка на власт до данас, скоро све плаћено нашим, мало и страним, новцем, а узето од нас или на нашу штету
Мирослав Свирчевић: Енглеска политика према Југославији – основни извор Устава СФРЈ из 1974.
Из обиља необјављене грађе из Архива британске тајне службе издвајам документ „Основа за политику према Југославији“ од 11. априла 1943, који је одредио судбину Србије и српског народа након завршетка Другог светског рата
О. Дарко Ристов Ђого: У ономе најбољем од нас Дрина заиста није била граница
Пинг-понг бриселске власти и бриселске опозиције у Србији успио је оно што нису Милошевићеве санкције 1994: да код нас у Српској створе осјећај страха не само за Србију већ и од Србије
Матеј Арсенијевић: „Нека буде што бити не може“ – формула српске слободе (1995)
То је оно што србски непријатељи никада не могу да схвате: прави Срби су увек другачији, јер из Другачијег, из Немогућег црпу своје надахнуће и снагу. То је оно србско Немогуће које диже устанак, увек спремно за буну и хајдучију
Снежана Цветковић: Студија Леонтија Павловића о култовима светих предака
У време првобитног објављивања књига Леонтија Павловића није наишла на значајнију медијску пажњу, али је имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво свим потоњим истраживачима
Никола Жутић: Срби – пранарод Балкана и Паноније или досељеници из VII вијека
О заборављеној историјској чињеници да је појам „илирски“ означавао један од назива за бројни српски народ на просторима југоистока Европе
Борко Крстић: Теоријско-методолошки осврт на позне радове проф. Јована Б. Душанића
Професор Душанић је дефинишући појам српског културног обрасца фактички дефинисао универзални теоријско -методолошки образац за комплексно промишљање свих кретања у корпусу српског народа и српске државе
Покрет за одбрану КиМ: Поводом последњег атака на Србе и српске институције на Косову и Метохији
Свестан да је остављен на милост и немилост џелату, српски народ је, изузимајући Вучићеве намештенике, потпуно паралисан; ни на шта више не реагује, ничему се не опире и мало чему се нада
Мирјана Булатовић: Залог
Да ли видиш, наш честити Кнеже,/ докле нас је довела слобода? / Кога има на Небу, јунаци?! / Чија жртва није потрошена?!
Дејан Мачковић: Размишљања о Божићу
Mетиљави немају право да јунацима говоре како ће да славе. Да ли ћемо да имамо сено у кући, Бадњак или јелку, да ли ћемо да га спалимо или не, да ли ћемо да пливамо у реци? То је до нас
Драган Крстић: Основно питање да ли је режим успео да разори косовску историчност Срба (1968)
Биолошко истребљење српског народа очигледно се показало недовољним да се реше мучни геополитички проблеми југоисточне Европе, било са становишта Истока, било Запада
Милош Кович: Следы сербов в земле апачей
В земле апачей, под их святой горой Грей находится православный монастырь Святого Паисия. Посвящен Святителю, который в конце 18 века перевел с греческого на русско-славянский «Добролюбие»
Милош Ковић: Поуке из резервата Апача или Дави нас иста рука
Људи из гета и резервата знају – ово зло неће стати само од себе. Колонизатори и данас верују у своју цивилизаторску мисију. Можете се предати и повући у гето. Ни тамо нећете бити сигурни
Милош Ковић: Трагови Срба у земљи Апача
Православни манастир Светог Пајсија налази се у Аризони, у пустињи Сонори, у земљи Апача, под њиховом светом планином Грејем, и донедавно је припадао Српској православној цркви
О. Дарко Ристов Ђого: Сирија шаптом паде…
Хоћемо ли имати снаге да се бар минимално консолидујемо на пољу вјере, идеала, који не би остали у празном простору већ који би нам омогућили да поново постанемо Империја снажна да заштити свој народ и своје народе?
Писмо утамничене браће Драгутина Лалатовића и Маринка Јовановића: Куд ћеш боље него да страдаш за Косово!
Од вас молимо молитве, не за ослобођење из затвора, већ за стицање слободе у Христу по ријечима апостола: Да живимо у слободи којом нас Христос ослободи, пишу браћа оцу Василију
Петар II Петровић Његош: Ако је игђе икога, нас ево; сад али никад, никад ако не сад
Ако је игђе икога, нас ево; ако ли нема никога, ја не могу ништа до стиђети се што сам вам брат. Сад али никад, никад ако не сад, пише Његош Илији Гарашанину
Александар Живковић: Колико смо се удаљили од патријарха Павла
Веле да су старе владике цијениле епископа Павла, не толико због аскетизма, с тим су знали и да се нашале, него због сталне „загњурености“ у светоотачко предање
Петар II Петровић Његош: Кад свак ратује ми мирујемо, а кад свак мирова ми ратовасмо
Знајте, браћо, да кроз наше јуначке чланове тече права српска крвца, знајте да смо од искона заклели се прахом наших прадједова „радије с мачем у руци умрети но иједној се сили срамном ропству предати“
Повратак Трифка Топаловића из Великог рата
Трифко ће преживети и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота – мало смрти, али Васкрснућемо поново!
Јован Б. Душанић: Подсећање на Јефтановиће – једну од најзначајнијих сарајевских породица
Ауторизовано излагање Јована Б. Душанића на 67. Београдском сајму књиге са представљања његове књиге „Утемељивачи Републике Српске – на прелазу из XIX у XX век“
Никола Маловић: Национални Црногорац пописан да говори српским језиком нема разлога да не буде национални Србин из Црне Горе
Псеудолингвистичка агонија се наставља, јер се проценат пописаних грађана који говоре српским језиком у Црној Гори спаковао испод 50 одсто, каже Маловић
Горан Комар: Валбона и планински врх Поп Лукин у Проклетијама
Овај прилог, кога не би било без прохођења кроз високе крашке горе које гравитирају Скадру, посвећен је горштацима без разлике вјере и нације који су задржали способност да разумију различитост и природу свијета
Петар II Петровић Његош: Епископу Никифору
Српски пишем и зборим / сваком громко говорим: / народности ми србинска, / ум и душа славjанска