Понекад треба да легнеш у јарак и да изгубиш, па да устанеш, да одеш негде и опет изгубиш. И тако, од губитка до губитка, шепајући на обе ноге, видиш, и стићи ћемо тамо где треба
Петар Лубарда, Косовска битка
– Молим те! Узми ме за свог ученика!
– За почетак, устани са колена. Разговараћемо успут.
– Изгубио сам своју битку.
– А ти ме прецењујеш.
– Не, господине!
– Слушај… Нисам ти ја неки посебан човек. Просто, имам пуно борбеног искуства… Додуше, све битке у којима сам учествовао биле су изгубљене.
(Дијалог из филма „Седам самураја“, 1954. год. Режија: Акира Куросава)
***
Какво неочекивано признање, изговорено готово са поносом – много искуства у изгубљеним биткама!
Узаврели, савремени свет захтева да стално нешто трпамо у џепове, да скачемо наглавачке, као жабе, да цртамо звезде на трупу авиона и будемо румени.
Али понекад треба да легнеш у јарак и да изгубиш, па да устанеш, да одеш негде и опет изгубиш. И тако, од губитка до губитка, шепајући на обе ноге, видиш, и стићи ћемо тамо где треба. Као Срби на Косову пољу. Или као ми на почетку Великог отаџбинског рата и у тешким данима септембра 2022. године.
Акира Куросава, 23. март 1910. – 6. септембар 1998. (Фото: Телеграм канал „Друг ситный“)
А на фотографији – Акира Куросава и руска деца. Лењинград, 1974. Биографи пишу да је велики редитељ већ помишљао да изврши харакири и упоређивао себе са лососом у прљавој води, али онда је дошао у Совјетски Савез да снима „Дерсу Узала“, и све је нестало као руком однесено.
Опрема: Стање ствари
(Телеграм канал „Друг ситный“; превео Ж. Никчевић)
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар