Поводом „твита“ Родољуба Кубата, редовног професора на Православном богословском факултету
Друга Србија
Зоран Кинђић: О потреби очишћења срца
Уместо претензије да мењамо друге, у гордом уверењу да знамо како би та промена требало да изгледа, пођимо ипак од себе
Слободан Антонић: Српски твитер-селебритиjи као овдашње секуларно свештенство
Контра-снаге нарастају, а досадашње аутоколонијалне идеолошке матрице све теже се одржавају. Они су, очигледно, на путу да рат у нашим главама изгубе
Часлав Д. Копривица: Камен на јунака – дрвље на нас. О србофобном (пост)југословенству
Радикалним грађанистима није проблем само Благоје Јововић. Они не славе никога од јунака, напросто немају афективно-емотивног додира с оним што саодређује нашу политичку заједницу
Зоран Ћирјаковић: Неко је рекао аутоколонијализам
Нама, заточеницима у чекаоници те лажне универзалне историје, није дозвољено да мало сачекамо пре него што се суочимо са својом ружном прошлошћу
Слободан Антонић: Ко се више препао протеста – Вучић или N1 oпозиција?
Сирота N1 опозиција. Не сме чак ни да гледа младеж која скандира српском Косову. Да се случајно не зарази
Nikola Samardžić: Jasno zašto ova deca sanjaju pravoslavnu džamahiriju
Svetosavlje, Ljotić, Staljin, Mao, demonizacija svake ideje o slobodi, negacija otvorenog društva bez granica, dok su pred nama, ponovo, Srebrenica i Oluja, predaja Kosova Rusiji, predaja javnog zdravlja Kini
Филип Родић: Болест, а није корона
Tеза о којој се може дискутовати је да власти јесу одговорне за разбуктавање епидемије, али тврдити да власт корону користи за наставак геноцида је симптом озбиљне болести
Слободан Антонић: Зло се вратило, и шта сад (2014)
Зло се ове 2014. вратило у смислу оживљавања друштвених пракси које наше генерације и не памте: од неподношљиве обесправљености на радном месту, до школовања и лечења само најбогатијих
Владан Вукосављевић: Хаику за несрећног мизантропа Ломпара
Преносимо нови прилог министра Владана Вукосављевића у полемици са професором Милом Ломпаром
Мило Ломпар: Власт која сваког дана почини једну издају – за министра културе бира особу из сливника
Преносимо нов прилог професора Мила Ломпара у полемици са министром културе Владаном Вукосављевићем
Владан Вукосављевић: Духовно и морално клонуће М. Ломпара
Преносимо реаговање министра културе Владана Вукосављевића на одговор професора Мила Ломпара, пренет и на „Стању ствари“
Мило Ломпар: Одговор В. Вукосављевићу, Вучић-Брнабић министру културе
Преносимо полемику министра културе Владана Вукосављевића и професора Мила Ломпара, насталу после интервјуа проф. Ломпара, пренетог и на „Стању ствари“
Слободан Антонић: Безумне мапе ума
Због Милановићевог протестног напуштања прославе „Бљеска“ грађански Београд пао у транс и само што Милановића није истетовирао на задњици
Слободан Антонић: Аутошовинистичка хистерија за Ускрс са денунцирањем православаца
Осим експлозије сатанског беса против СПЦ, мој други утисак из времена короне свакако је поплава доушништва – некакво чудно увећање потребе за денунцирањем
Слободан Антонић: Хитлер из нашег твитера
Цијанкалијум, циклон Б, осиромашени уранијум… Овога пута знамо да је дехуманизација увод у покољ. И оно што, такође, знамо то је: нећемо мирно стајати у реду
Свештеник Ненад Илић: Комунисти показују да су жилав сој, али НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
Пандан овој карикатури може се наћи само у атеистичким плакатима на почетку богоборачке комунистичке револуције у СССР-у
Милослав Самарџић: Битка за Кочу
Битка за Кочу, логично, пуна је неистина, јер када би се баратало прецизним информацијама, нико се не би ни борио за једну такву историјску фигуру
Никола Варагић: Светозар, Слободан, Коча, Ратко и ми
Важан је наш однос према злочину као злочину, без обзира ко га је починио, јер се тако види колико смо морални и интелектуално поштени
Иван Тасовац: Славиши (Лекићу) велико хвала
Иза њих ће остати, ако ништа друго, „Владалац” као фантазмагорични игроказ и сведочење о њима самима, о њиховом личном, политичком, мисаоном и језичком суноврату
Стево Лапчевић: Може ли након „Владаоца“ Вучић у соросовски унутрашњи круг
Ако су се некада под Стаљинградом тукли леви и десни хегелијанци, данас смо сведоци тоталног рата којег пред нашим очима воде леви и десни наследници Латинкиних либерала
Никола Маловић: Побуњени народ у Црној Гори мора да истраје до краја
Ако себи и свом клану мисли добро, Мило Ђукановић овакво понашање дебото побуњеног но мирног становништва не смије да толерише, а ми ако мислимо да опстанемо морамо истрајати до конца
Мирослав Здравковић: Поглед из Београда М. Терзића или Натолитаризам у Србији
Поводом текста Михаила Терзића „Великосрпска матрица у Црној Гори – умјесто Христове вјере, бајка о Светом Сави“, пренетом и на „Стању ствари“
Mihailo Terzić: Velikosrpska matrica u Crnoj Gori – umjesto Hristove vjere, bajka o Svetom Savi
Lažni entitet nepostojeće „srpske vjere” i velikosrpska politička doktrina u CG postaju vrhovna istina i jedina mjera lojalnosti velikosrpskom projektu Zla „nebeske Srbije”
Мило Ломпар: Режими у Београду и Подгорици делују у најдубљој сагласности
Кључно настојање власти СНС-а је да спречи формирање озбиљне националне алтернативе, рекао проф. Ломпар
Слободан Антонић: Кишјухас као натчовек
За Кишјухаса не постоји антисрбизам, ни антибалканизам, ни саидовски оријентализам… Али зато антиамериканизма имамо напретек
Драгослав Пакић: Сасвим неприродно или „Албанци су нам браћа, маму ли вам српску!“
Друга природа, или можда неприрода, чини да је сасвим природно да су нам Албанци ближа браћа од самих Срба
Слободан Антонић: Две цркнуте мачке и Хандке
Дa ствари иду у добром правцу, те да само ваља бити стрпљив, показује и Нобелова награда за Хандкеа. Симболични значај те награде за српску ствар осетили су, одмах, наши традиционални „пријатељи“. Њих је ухватила права ђавоимана хистерија
Слободан Антонић: Моћ компрадора – одстрел З. Ћирјаковића
Знате ли како можемо да покажемо да нису победили? Тако што ћемо, када год о њима говоримо, употребити ону Ћирјаковићеву савршену реч – аутошовинзам
Зоран Ћирјаковић: Нови прилози за разумевање клеветања и самодеструкције Србије
Јеретички, квир ставови о разорном споју лажне демократије и аутошовинизма као српској судбини, писани под слободарским мотом – мислим дакле ботујем