Слободан Антонић: Говорите ли другосрбијански?

Kад све то лепо удробите и помешате, ваш нови текст је готов. А и ваша репутација непоколебљивог борца против српског национализма, и уопште, кул и фенси градског лика, поново је потврђена

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

Да је нека идеологија ушла у фазу декадентне бирократизације види се по језику.

Читам, недавно, саопштење тзв. Грађанске Војводине, коалиције НВО чије су најпознатије чланице Независно друштво новинара Војводине и Хелсиншки одбор за људска права у Србији.

Саопштење је крцато предвиљивим фразама и већ отрцаним проклињањем српског национализма: „Матица српска наставља традицију распиривања погубне великосрпске националистичке реторике“, „Матица српска је загађена национализмом“, „српски етнонационализам и шовинизам у ратовима из деведесетих имали су сва обележја фашизма“, „крвави трагови тог фашизма вуку се и дан-данас регионом као зла коб”, „друштво у Србији је дубински загађено том идеологијом“, „великосрпски национализам је узрок цивилизацијске пропасти којој присуствујемо”, „ужасна пропаганда“, „националистичке пошасти”, „старе шовинистичке тезе“, „вечита мантра о ‘косовском завету’”, „национализам је кључни узрок цивилизацијске пропасти друштва у Србији”, „апелујемо на здраве друштвене снаге у Војводини… које су јасно и изричито антинационалистички опредељене“…

Саопштење Грађанске Војводине (Фото: Снимак екрана сајта Аутономија.инфо)

Исти утисак стекао сам и, протеклог викенда, читајући интервју који је листу Данас дала Изабела Кисић, извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права у Србији: „српски национализам“, „злочини над Муслиманима“, „агресија на Хрватску“, „српска елита је почела рат у Хрватској“, „Српска православна црква канонизовала убицу“, „смрдело је на алкохол и певале су се четничке песме“, „српски интелектуалци и њихове институције, пре свега САНУ и Удружење књижевника Србије, најодговорнији су за рат у Југославији“, „у Београду је … група викенд ратника препричавала детаљно злочине које су починили у Хрватској“, „упитала ме је одакле сам, а ја сам одговорила – из најгорег града на свету (мислећи на ратну политику која је долазила из Београда)“, „Стратегија за развој културе, која инсистира на идентитетској политици, православљу и ћирилици, парохијални је модел који нас је одвео у сукоб са другима“…

Стварно, све на исти калуп – помислио сам. Баш као и текстови, рецимо, Динка Грухоњића, или Снежане Чонградин, или Николе Крстића – да узмем тек по једног представника из сваке генерације. Личе као јаје јајету, писани су по истој механичкој шеми, за коју је лако реконструисати основну фразеолошку таблицу (види доле табелу – свака комбинација речи из било ког сегмента из три колоне и у било ком редоследу, подједнако је (бе)смислена):

Иако је српски национализам при крају Милошевићевог злочиначког режима поражен, очигледно је да нема уласка Србије у свет развијених и цивилизованих земаља, које чине ЕУ и НАТО, без одлучног обрачуна с идеолозима геноцида из СПЦ, САНУ, пропагандистима из медија и политике, као и са злочиначким војно-полицијским извршитељима.
Због негирања геноцида у Сребреници, као највећег злочина у Европи после Другог светског рата, јасно је да суочавање с прошлошћу Србије, а посебно нашег „дубинског друштва“, није могуће уколико не дође до лустрације политичара, културног и идеолошког деконтаминирања медија и универзитета, као и без деконтаминације целокупног јавног простора.
Борба са српским национализмом, као најопаснијим на Балкану, подразумева увид да нема историјског договора и помирења са суседима (укључив и Републику Косово), без одрицања званичног Београда од великосрпске политике и без обештећења свих жртава великосрпске агресије.
Порицање масовних злочина над Албанцима (1988-1999), а посебно њиховог протеривања током НАТО кампање (1999), показује да друштво Србије није прошло кроз одговарајућу катарзу, а ње суштински нема док не дође до напуштања наратива о нужности одбране Срба од новог „геноцида“, као и о отпору „империјализму“ наших проверених пријатеља – Британије, Немачке и САД.
Млади у Србији или Републици Српској, наизглед, ништа нису криви, али степен националистичке индоктринизованости најмлађих генерација прешао је сваку границу, због чега мора доћи до диференцирања проевропских и антиевропских снага, и искључења из јавног простора свих оних који националистичким дискурсом трују нашу младост и кваре нашу будућност.

Ова табела даје 125 комбинација, односно различитих реченица, које се, опет, могу поређати на 15.625 начина. Наравно, то је само костур текста, у који ваља убацити још и речи као што су: „хладњаче“, „митоманија“, „Kосово је изгубљено“, „треба прихватити реалност“, „доста је било опсесије границама“, „Kосово није срце Србије већ суседна држава“, „суочавање с прошлошћу“, „европске вредности“, „патриЈоте“, „нациЈоналисти“, „равноземљаши“, „антиваксери“, „имају три зуба и бију жену“, „сав нормалан свет“, „нико ме није питао да се овде родим“, „јебем те Србијо“, „пакујем кофере“…

Изабела Кисић (Фото: Медија центар Београд)

Није лоше ни цитирати, парафразирати или слободно варирати неки од познатих диктума наших грађанистичких фенси-селебритија:

Ненад Прокић: „Србија ће бити модерна, са Србима или без њих”.

Динко Грухоњић: „Ово друштво је дубоко дегенерисано”.

Миа Давид: „Колико је ова земља одвратна”.

Владимир Арсенијевић: „Чињеницу да сам Србин осећам само по срамоти од те чињеницеНесрећан сам што сам се родио овде и то је нешто с чиме читав живот на различите начине морам да се борим“ (овде).

Никола Крстић: „Срби су толико огаван народ (…), Стварно треба замрзети овакву Србију“; „ова канибалистички-изопачена и психотично-франкенштајнска Србија“…

Магда Јањић: „Боже, колико одвратна земља“, „ваљда ћу побећи ускоро“.

Ивана Узелац: „Ми смо најгори народ“; „народ је марва“; „не заслужујемо велико слово“ (за име народа – С. А); „има нешто дубоко труло у овом народу, болесно“.

Уз то, треба обавезно убацити и неку дирљиву, личну причу о особи која је „жртва српског национализма“ (најбоље неко дете), при чему истинитост те приче уопште није важна – чули сте је од „доброг познаника“, „пријатељице“, „куме“, „жене мог доброг друга“….; и онда упишете шта хоћете.

Као, рецимо, када је, приликом хапшења генерала Ратка Младића, Биљана Србљановић конфабулирала: „Сећате ли се оног плавокосог детета, што га, на једном од безброј пута поновљених снимака, `генерал` милује по глави? Годинама председникови људи (тј. неко из околине Тадића – С. А) приватно тврде (тј. неко причао Србљановићки, а она, ето, сад само преноси – С. А) да му је лобања нађена само неколико стотина метара даље“!

Када је, већ пар дана потом, утврђено како нема никакве лобање, него је „плавокоси дечак“ сасвим жив и здрав – ено га у Прохићима код Сребренице, Србљановићка је само презриво одмахнула руком и рекла, отприлике, „Па шта, толико мртвих, то је могао бити и он“.

И, ко се данас још сећа тог хватања наше списатељице у домаштавању стварности? Нико. Важно је да је прича била ефектна и одрадила посао у борби против српског национализма. Кога брига за истину?

И тако, кад све то лепо удробите и помешате, ваш нови текст је готов. А и ваша репутација непоколебљивог борца против српског национализма, и уопште, кул и фенси градског лика, поново је потврђена.

Биљана Србљановић (Фото: Медија центар Београд)

Једини је, можда, проблем то што су таква клишеирана распредања све мање занимљива за публику. Али, док тече река донација, која је сада још и појачана услед борбе с „малигним руским утицајем“, иста плоча може да се врти до прекосутра.

Дакле, крените од: „Борба против српског национализма, као најопаснијег у региону“, и онда даље само китите: „наводно угрожена ћирилица“, „геноцид у Сребреници“, „евроатлантске интеграције“, бла, бла, бла…

И Бог да вас види :).

Опрема: Стање ствари

(Искра, 7. 8. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

10 replies

  1. Дајте бре људи наместите фонт са српском ћирилицом, ова руска варијанта се једва чита.

    Свиђа ми се

  2. Сјајно. У суштини сав новоговор је према калупу „Психологије гомиле“, „1984“, „Животињске фарме“ и рецимо „О просеравању“. Издвајам само белетристику. Понављати своје глупости (које је професор овде сјајно сажео у табели), а забранити другима да их негирају ако је могуће и законски (Сребреница, геј идеологија…). Услов да такво тровање успе су људи од акције (дакле вољни и упорни, а ови то јесу) и бесомучно понављање… Исмевање је вероватно најбољи одговор за почетак.

    Свиђа ми се

  3. @ Драган

    На које људе мислите и на које текстове? Чини ми се да сви виде српска слова а не руску варијанту? Или мислите на неког коментатора?

    срдачан поздрав,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  4. Само њихово постојање и деловање, у име тог истог народа , потврђује њихове осуде. Они јесу тај одвратни део народа! На нашу жалост превише је таквих плаћеника ,за један овако малобројан народ, и то ћемо тешко преживети.Зна ли неко за овакву појаву међу суседним народима?

    Свиђа ми се

  5. Mislim da sam nesebicnoscu u deljenju na ovom portalu, ne svojih znanja, vec intelektualnih uvida, nastalih napornim promisljanjima istorijskih i kulturnih kretanja u Srbiji i evropskoj civilizaciji, zasluzio pravo da uputim kompliment gospodji Srbljanovicevoj za izgled, uprkos tome sto ne pripada njenoj politickoj opciji.Pa nece nas, valda, politicka omraza, zaslepiti za lepotu jedne zene, a lepe zene prezivljavaju sve politicke promene, jer je lepota vecna!

    Свиђа ми се

  6. O slabosti ime ti je Komentar ceka izvinjenje!

    Свиђа ми се

  7. Лепа Биљана,блиска родбина др Радована Караџића.

    Свиђа ми се

  8. @Стање ствари курзив, италик, он није исписан српском ортографијом; …али то није проблем сајта већ коришћених фонтова (словоликова) који немају српску верзију италика…ако то успете да решите (а да текст остане читљив свима) бићете први за које ја знам на српском интернету…Срећно и ако треба да се неко плати да то среди предлажем да наведете која је сума потребна па да кренемо да скупљамо наменски парице…

    Свиђа ми се

  9. @sengepenge
    Чиме се ви бавите људи, то је невероватно, имам и књига и часописа где се користио баш овај курзив, писмен сам био и пре интернета, а ако си сад први пут ово видео, не знам шта да ти кажем, овај курзив са „руским“ т се користи код нас одувек.

    Иначе сјајан текст, као и увек

    Свиђа ми се

  10. Јадни ти људи о којима Професор пише, није лако живети са толико мржње према себи и ближњима.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s