Залуђени православљем, Срби су читали Достојевског и велику руску литературу, али руско племство су исто толико слабо могли да разумеју као и Достојевски српско, који је писао да је српски устанак пропао зато што се српско племство није споразумело са… Read More ›

Мржња која се излива на друштвеним мрежама увек је опасна. Нарочито када је добро синхронизована и воде је шовинистички „коментатори“ – ботови

Чланови Српске академије наука и уметности изнели су своја мишљења о актуелним проблемима у дефинисању државне политике према Косову и Метохији, изјашњавајући се у великој већини за избор погодног тренутка који би донио оптимално решење за Србе и Србију

Испунили бисте ми велику жељу ако би овај разговор био израз захвалности архитекти Јовану Поповићу, грађевинском инжењеру Милки Ђуки и професору др Светиславу Поповићу, каже протонеимар односно Жиждитељ др Предраг Ристић у разговору са нашим Александром Живковићем за подгоричку „Слободу“

Духовна заједница, Небеско царство Пећке Патријаршије или завјетна нација, представља сушту супротност пукој политичкој нацији. Пећка Патријаршија, по Жарку Видовићу, чува византијске и источномедитеранске коријене српске културе

Њихов предсједнички избор, вјерујем, није и наш, избор грађана Србије и Црне Горе. Уз све политичке разлике, грађани су довољно писмени да схватају да се отварањем македонског фронта отвара врло вјероватан општи балкански рат

Ако је ово, а по свему судећи заиста јесте, излазна стратегија режима из ћорсокака названог „унутрашњи дијалог“ и „потреба нормализације“, логично би било да ју је изнео неки интелектуалац близак властима или нижерангирани функционер. Чињеница да ју је изнео министар… Read More ›

Писмо упићено (и необјављено) Политици 29. јануара 2018. поводом чланка  „Убиство конзула на обали Јадрана“

Како изгледа живот међу муслиманским Палестинцима, описује игуман грчког православног манастира на западном Јордану. Јеротеј је најстарији члан манастира Теодосиос, који је само 11 километара удаљен од Витлејема, налази се у близини града Балт Сахур и основан је у 476. години од… Read More ›

Из поузданих извора редакција Поука сазнала је да ће ових дана бивши патријаршијски придворни јерођакон Христифор, познат у београдским круговима по раскалашном животу, да буде „хиротонисан“ за епископа некакве нове „Слободне Српске православне цркве“ у Аустралији.

Први пут објављено 18. 5. 2017. Четвртком читам „Недељник“. Додуше, „алтернативну историографску школу“ не пратим. Нијесам довољно постмодеран. Али, овог четвртка привукао ми је пажњу напис доцента за увод у историографске студије нашег Универзитета, др Чедомира Антића, о дјеловању Студентског… Read More ›

У времену у коме не успевамо (или нам не допуштају) да обновимо институције, или, у коме доминира само једна надинстанца – маркетинг, личности које истрајавају у одржавању друштвеног дијалога заслужују да се посебно истакну. Редакција Стања ствари у 2017. години… Read More ›

У оквиру Његошевих дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржане су у Подгорици двије промоције књиге почившег Жарка Видовића „Његош и литургијске анагнозе“ (одломка из необјављеног петотомног циклуса „Његош и Косовски завет у Новом веку“). На првој… Read More ›

Притисак хрватског и државног и црквеног врха је током посете кардинала Паролина растао, па је и тако искусан дипломата морао да прави веће уступке

„МИ ДОЖИВЉАВАМО ИСКУСТВО ХРИШЋАНА ПРВОГ МИЛЕНИЈУМА“ Двадесет другог августа 2017. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији московског Даниловског манастира сусрели су се Свјатејши патријарх московски и све Руси г. Кирил и Његова Еминенција кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице,… Read More ›

Једна од најзанимљивијих појава у нашем интелектуалном животу, захваљујући преводиоцу Драгану Мраовићу, свакако је млади италијански филозоф, Дијего Фузаро. Његова колумна у Печату, бр 478, од 7. јула 2017, стр. 30-31, из много разлога заслужује да се препише и прочита…. Read More ›

Поводом дана у којем се обележава геноцид над хришћанским Јерменима у Османској империји – 1915, 24. априла, преносимо један занимљив поглед на савремено кинематографско – политичко обележавање тог догађаја из пера Динка Страхинића. Текст је објављен у листу „Православље“ бр. 1202… Read More ›