Асоцијација на француско-њемачки предлог „нормализације односа између Србије и Косова“ одмах је пробудила знатижељу јавности
Фото: Журнал.ме
Шта пише у француско-немачком нон-пејперу о БиХ
Како је данас објављено после седнице Савета за националну безбедност, председник Србије Александар Вучић упознао је чланове Савета са документом који су направиле Француска и Немачка, а за који је речено да отежава позицију Републике Српске.
Спутњик сазнаје да се у нон-пејперу позива на изолацију руководства Српске као и на увођење санкција финансијских санкција Српској, а бегунцима од правосуђа политичких. И то на нивоу ЕУ.
Занимљиво је да је на акцију позван и такозвани високи представник Кристијан Шмит.
Документ је дистрибуиран под називом „Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ“.
Садржај нон пејпера објављујемо у наставку:
Овај документ је ажурирани документ поднет 3. новембра 2023. и написан је у светлу закључака Политичког и сигурносног комитета (ПСЦ) договорених 26. марта 2025. који су утрли пут даљем активном ангажману држава чланица ЕУ у вези с текућом кризом у Босни и Херцеговини.
Образложење
Тренутна уставна криза у БиХ најтежи је изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету БиХ у последњих 30 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир. Током протеклих седмица, радње и правни процеси унутар РС након првостепене пресуде против председника РС Милорада Додика 26. фебруара 2025. отворени су напади на уставни поредак БиХ, каже се у документу.
Наиме:
Одлука о мерама и задацима који произлазе из неуставних одлука и радњи неуставних институција БиХ од 26. фебруара 2025.
Закон о Високом судском и тужилачком већу РС од 27. фебруара 2025.
Закон о непримени закона и забрани деловања вануставних институција БиХ у РС (Суд БиХ, Тужилаштво БиХ, СИПА) од 27. фебруара 2025.
Измене и допуне Кривичног закона РС од 27. фебруара 2025.
Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација од 27. фебруара 2025.
Нацрт Устава РС од 13. марта 2025.
Закон о заштити уставног поретка РС од 13. марта 2025.
Европска унија и њене државе чланице изразиле су, како у различитим форматима тако и једнострано, своју недвосмислену осуду ових дела, називајући их претњом функционалности институција земље и темељним слободама њених грађана. Ови акти су у супротности са обавезама које је БиХ преузела на свом путу према ЕУ, годину дана након одлуке Европског већа о отварању преговора о приступању Босне и Херцеговине Европској унији.
Европска унија се у закључцима Већа од 17. децембра 2024. осврнула на могуће одговоре ЕУ на радње и актере који поткопавају и угрожавају уставни поредак, суверенитет, територијални интегритет и међународни субјективитет БиХ. ЕУ је нагласила потребу за проценом свих опција и озбиљних последица доступних у алатима ЕУ.
Европска унија је надаље потврдила да је и даље посвећена Општем оквирном споразуму за мир из Дејтона и Париза и уставном поретку БиХ. Штавише, Европска унија озбиљно схвата своју одговорност за стабилност и мир у БиХ и регији Западног Балкана.
Циљ
Локална одговорност у мирном решавању кризе остаје кључна. Локалне власти и њихове акције морају управљати ситуацијом. Спољашњи утицај мора бити ограничен.
Циљ Европске уније и даље је да помогне у очувању и изградњи мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која се придржава својих обавеза према начелима и вредностима на којима се заснива Европска унија, демократска друштва и владавина права, те према будућности Босне и Херцеговине унутар Европске уније.
Непосредни циљ је укидање неуставних закона и повлачење новог нацрта устава. Морају се истражити све могућности за остварење овог циља.
Трајно решење кризе захтеваће, посебно, потпуни и неповратни повратак Републике Српске уставном поретку Босне и Херцеговине, поновну доследност босанских Срба правилном функционисању државних институција и њихову поновну доследност предузимању свих релевантних корака утврђених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. за напредак у процесу приступања ЕУ.
Следећи кораци
Следеће акције требало би да буду део алата Европске уније:
1) Финансијска подршка
Сваки пројект који директно или деломично користи РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан требало би да остане обустављен. Државе чланице требало би с Комисијом да истраже могућности прекида двају обустављених пројеката. Комисија би требало да се суздржи од предлагања нових пројеката корисних за РС. Развијени су критеријуми за одмрзавање ових мера након што руководство РС предузме конструктивне акције. Државе чланице мораће се претходно консултовати.
ЕУ би требало да се обрати другим релевантним међународним финансијским институцијама попут Светске банке како би се осигурало да усвоје сличан приступ.
Билатерална финансијска помоћ пројектима који директно или деломично користе РС требало би обуставити.
2) Санкције
Европска унија требало би да размотри циљану употребу оквира за рестриктивне мере (Одлука Већа 2011/173/ЗВСП) с обзиром на ситуацију у Босни и Херцеговини, усвајајући рестриктивне мере против појединаца.
Очекујемо предлоге високог представника/потпредседнице у наредним седмицама у том погледу.
У недостатку консензуса на европском нивоу, националне мере, укључујући циљане појединачне мере, попут националних забрана путовања, требало би испитати и координирати међу државама чланицама. Усвајање мера од стране појединачних држава чланица ЕУ требало би бити попраћено локалним решењима која би требало да буду приоритетна. Националне мере су привремене и реверзибилне рестриктивне мере којима је циљ да изазову промену у понашању циљаних субјеката и појединаца.
3) Проширење
ЕУ и њене државе чланице треба да нагласе да су поступци РС у супротности са европским путем Босне и Херцеговине и интересима становништва БиХ, укључујући становништво Републике Српске. Напредак у процесу приступања зависиће о спровођењу потребних корака наведених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. Истовремено, ЕУ и њене државе чланице требало би да усмере своју јавну комуникацију на користи европских интеграција.
4) Контакти са званичницима РС
Информације ЕУ и њених држава чланица упућене званичницима владе РС или СНСД-а требало би да се фокусирају на наглашавање ризика даљег спровођења неуставног курса председника РС Додика. Ове комуникације требале би укључивати поруке о отворености и спремности ЕУ да смири напетости чим промена политика постане видљива, као и ангажман са опозицијом РС и цивилног друштва. Контакти на високом нивоу са осуђеним или оптуженим челницима РС (М. Додик, Р. Стевандић и Н. Вишковић) требали би да се обуставе, закључује се у документу.
Опрема: Стање ствари
(Спутњик/Искра, 23. 5. 2025)
Александар Живковић: Зашто кажеш нон-пејпер а мислиш на санкције?
Начелник Генералштаба, генерал Мојсиловић, објавио је јуче након сједнице Савета за националну безбедност Србије, постојање француско-њемачког „нон-пејпера“ о БиХ, претежно о Републици Српској. Асоцијација на француско-њемачки предлог „нормализације односа између Србије и Косова“ одмах је пробудила знатижељу јавности.
Испоставило се да је ријеч о документу који је настао 12. маја и усаглашаван је по коридорима ЕУ спољне политике. Српске дипломатске и остале службе вјероватно су знале за садржину документа, мање је битно питање у овом тренутку зашто нијесу раније реаговале.
Савет за националну безбедност: Француска и Немачка направиле нон-пејпер о БиХ – отежана позиција РС
По извјештајима сарајевских медија, „нон-пејпер“, садржи, заправо, списак санкција према руководству и економији Републике Српске. „Санитарни зид“ око њених руководилаца биће појачан, а ЕУ неће финансирати пројекте у Српској, и тражиће од Свјетске банке и других међународних финансијских установа да и оне то не чине.
Докле? Наводно док се Република Српска не одрекне доношења најављеног и припремљеног новог Устава.
У пракси, док не прихвати диктат „међународних“ представника и посредника.
Бањалука одговара на нон-пејпер: Француска и Немачка прелазе на потпуно заузимање стране
Били би уистину изненађени када би ЕУ силе имале други приступ. Онај који фаворизује дијалог конститутивних народа Босне и Херцеговине.
Овако, са једним народом кажњеником, јасно је да равноправног дијалога неће бити.
Опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Никад унија, никад унијати.
Боље смрт, него унијати.
Нон пејпр, узми или остави. Уцена/ултиматум.
Кроз њега ће се моћи да измеримо тренутну снага наших исконских смртних непријатеља – запада.
Р Српска није Косово, Срба је тамо 10 пута више и готову су егал са Муслиманима. Плус имају концентрисан народ на компактној територији и своје полицијске снаге.
Руку на срце ни са Србима на Косову нису могли ни тек тако ни никако, барем онима који су исто компактни и концентрисани на Северу Косова.
Али ето припомогло је УжаС тј ужа Србија, да се прихвати нон пејпр да се не ремети конфор народа, лето је било на прагу требало је кренути у сеобу Срба од егејског мора, до Кипра, Египта, Хрватске и даље.
Србски подсетник је француски [aide-mémoire] или енглески [non-paper].
Године 1945. Београд је први поглавник Прве Титославије или Велике Ендехазије Јозеф Францов Броз 1892-1980. из Кумровеца трајно претворио у Јосипград или Јозефштат.
Година 1945-2025. Јозефштат је већ осам деценија светски центар сербоцидизма и врховни штаб усташтва.
Дана 5. мај 1993. на Палама Народна скупштина Републике Србске је одбацила План Венс-Овен где је одређено стварање пет усташких концлогора за преживеле Србе на 73 одсто територијe уништене Републике Србске.
Дана 6. мај 1993. у Јозефштату први поглавник Друге Титославије или Велике Монтенегрије Добрица Живојинов Ћосић 1921-2014. из Велике Трнове је наметнуо потпуну и трајну блокаду против Републике Србске и Републике Србске Крајине све до потпуног уништења Републике Србске Крајине, делимичног уништења Републике Србске и Споразума у Дејтону 1995.
Дана 22. мај 2025. у Јозефштату ликвидатор Концлогора Зербинланд Александар Анђелков Вучић 1970. из Бугојна је озваничио Подсетник Макрон-Мерц за потпуну ликвидацију Републике Србске.
Како радимо, тако Бог помаже.