Коначно, биће прослава „мултикултуралности“ Азербејџана. „Дођите у Карабах, дом древних хришћана“, рећи ће. „Молим вас да занемарите издубљена слова, јер то није јерменски натпис. Овде никада није било Јермена!“
Мапа: РТС
У септембру 2023. године дошло је до бурног и трауматичног одласка преко 100.000 Јермена из Нагорни Карабаха. Овај масовни егзодус домородачког народа из њихове домовине уследио је након девет месеци блокаде од глади, која је кулминирала убилачким војним нападом 19. септембра. Ови мушкарци, жене и деца, уплашени за своје животе, оставили су за собом читаве светове: своје школе и радње; поља, стада и винограде; и гробља својих предака. За собом су оставили и цркве, велике и мале, древне и модерније, велелепне и скромне, у којима су се вековима окупљали и молили. Такође су за собом оставили мостове, утврђења, ране модерне виле и споменике из совјетског доба, као што су омиљене статуе „Ми смо наше планине“. Шта ће сада бити са тим местима? Нема сумње, заправо.
„Ми смо наше планине“, јерменски споменик Саргиса Багхасаријана у Нагорни Карабаху (Фото: Alexander Nemenov/AFP/Getty Images)
Знамо добро шта се догодило у Џулфи, у Нахичевану: спектакуларни пејзаж јерменских надгробних споменика из 16. века је Азербејџан избрисао са лица земље током деценија. Знамо шта се десило са црквом Богородице у Џебрајилу и јерменским гробљем у селу Метс Тагеру и Бојук Таглару – оба су потпуно очишћена од пејзажа помоћу опреме за земљане радове попут булдожера. А знамо шта се десило са катедралом Газанчецоца у Шушију, која је, заузврат, гранатирана, вандализована графитима, „обновљена“ без јерменске куполе, а сада преименована у „хришћански“ храм. Дрскост ових поступака, као што је новинар Џошуа Кучера написао у мају 2021, „сугерише растуће поверење да [Баку] може да преправи своје новозаузете територије у какву год слику желе“.
Уништење миленијума јерменског живота у Арцаху омогућено је нечињењем и привидном равнодушношћу оних који су то могли спречити. Сједињене Државе и Европска унија узвишено говоре о универзалним људским правима, али нису ништа урадиле девет месеци док су становницима Арцаха били ускраћени храна, лекови, гориво и друге виталне залихе. Нису урадили ништа да спроведу налог Међународног суда правде који је још у фебруару 2023. захтевао да Азербејџан прекине блокаду. Та неактивност је јасно охрабрила Азербејџан да нападне – баш као што ће охрабрити друге да учине исто негде другде. Важно је разумети улог ове врсте културног брисања: ови споменици и камење сведоче о генерацијама Јермена који су их обожавали и бринули о њима. Уништити их, значи избрисати не само културу, већ и народ. Као што је историчар уметности Бери Флуд приметио 2016. о уништавању културног наслеђа од стране такозване Исламске државе од 2014, „физичко уништавање заједничког везивног ткива – архива, артефаката и споменика у којима су инстанциране сложене микроисторије – значи да сада постоје ствари о овој прошлости које се не могу и никада неће знати.” Гробље Џулфа је трагичан пример таквог губитка.
Ако је историја било какав показатељ, етничко чишћење обично прати све врсте културног разарања, од вандализма до потпуног брисања пејзажа. Ова друга тактика ће се користити са мањим, мање познатим црквама. Биће то злокобни начин да се уклоне мање познати јерменски споменици, који ће послужити наративу да тамо није било Јермена у раном модерном периоду.
Доћи ће и до фалсификовања, у коме се јерменским споменицима дају новостворене историје и контексти. Манастири из 13. века Дадиванк (у округу Калбајар) и Гандзасар (у провинцији Мартакерт), величанствени и карактеристични примери средњовековне јерменске архитектуре, већ су преименовани у „древне кавкаске албанске храмове“. Очекујте да ће ове и друге локације постати места за конференције и радионице на којима ће се истаћи „древна кавкаска албанска култура“. Што се тиче небројених јерменских натписа на овим зградама, хачкарима и надгробним споменицима: ово су, како је председник Азербејџана Илхан Алијев најавио у фебруару 2021. године, јерменски фалсификат и биће „враћен” у свој „оригинални изглед” (вероватно дубљењем, пескарењем, односно уклањањем јерменског камена, као што је урађено 1980-их).
Манастир Дадиванк, изграђен између 9. и 13. века (Извор: Википедија)
Коначно, биће прослава „мултикултуралности“ Азербејџана. „Дођите у Карабах, дом древних хришћана“, рећи ће људи. „Молим вас да занемарите издубљена слова на том каменом зиду, јер то није јерменски натпис. Овде никада није било Јермена!“ Осим војника и освајача, попут оних који су приказани у музеју у Бакуу, на којима се налазе воштане фигуре мртвих јерменских војника – призор који је толико дехуманизујући да су међународне организације за људска права, укључујући азербејџанске активисте, вапиле за његово затварање.
Овако се одиграва културни геноцид. Пре нешто више од 100 година био је геноцид над Јерменима који је спровело Османско царство, праћен пљачком великих размера, вандализацијом и уништавањем јерменских локација широм данашње Турске. Изгледи другог културног геноцида су сада на столу. Само сада, Јермени ће гледати како се спектакл одвија онлајн, трпећи трауму место по место и споменик по споменик. У 2020. години, јерменски активисти позвали су на међународно праћење рањивих локација у Нагорни Карабаху од стране УНЕСКА и других организација за очување баштине. Ништа се није десило. Сада је време да свет заштити оно што је од јерменске културе остало у Нагорни Карабаху. Ако то не учинимо, која ће култура бити следећа?
Кристина Маранци је професор јерменских студија на Харварду
Са енглеског посрбио: А. Ж.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Koj će kultura biti sledeća? Pa verovatno ona koja je najuroženija i koja je okružena neprijateljima punim mržnje a koji pri tom nemaju nikakav osećaj za drevne istorijske spomenike jer oni sami nemaju.
Draga kristina, lijepo pišete, ali…sadašnji Jermeni, znači većina stanovništva Jermenije je na ovaj pogrom skoro gledala sa ravnodušnošću. Žao mi je sirotinju koja je ostavila svoje kuće i imanja, ali su se Jermeni pokazali vrlo loše i ne treba ih žaliti. Neka opet glasaju Pašinjana i traže da uđu u EU i NATO.
„У августу 1995. године дошло је до бурног и трауматичног одласка преко 200.000 Срба из Српске Крајине. Овај масовни егзодус домородачког народа из њихове домовине уследио је након девет месеци блокаде од глади, која је кулминирала убилачким војним нападом 4.августа. Ови мушкарци, жене и деца, уплашени за своје животе, оставили су за собом читаве светове: своје школе и радње; поља, стада и винограде; и гробља својих предака. За собом су оставили и цркве, велике и мале, древне и модерније, велелепне и скромне, у којима су се вековима окупљали и молили. Такође су за собом оставили мостове, утврђења, ране модерне виле и споменике из југословенског доба, као што су омиљене статуе „Ми смо наше планине“. Шта ће сада бити са тим местима? Нема сумње, заправо.“
Свака сличност са горњим текстом је намерна. Арцах је предат по истом начину како је предата Српска Крајина. И у једном и у другом случају договор је пао иза кулиса. Никоме није требало па је багателисано.
Овако се одиграва културни геноцид. Пре нешто више од 100 година био је геноцид над Србима који је спровело Османско царство, праћен пљачком великих размера, вандализацијом и уништавањем српских локација широм данашњег Косова и Метохије. Изгледи другог културног геноцида су сада на столу.
Свака сличност са Косовом и Метохијом у горњем тексту је намерна.
И тако од данас до сутра док једног дана не покуцају и на моја врата.
Нема правде у овоме свету.
Незамисливо ми је да неко пише о таквој несрећи и неправди и да се истовремено поштапа једном од лажи, кривом оптужбом којом се служе неправедници, а то је „вандализам“. Некада би употреба те речи одсликавала образовану особу, наравно, образовану у „грчко-римском стилу“, тачније римокатолички умерену, јер прави подаци нису били доступни чак ни таквим особама, а зна се ко је појмовник васпоставио и са којим циљем. Сада, када су подаци доступни, прочитајте или прегледајте понешто пре истрчавања. Било би пристојније да престанете да пљујете увис, неправедно на себе, своје сународнике и своје претке Вандале/Србе и/или Словене вандализмом, сервилношћу, ропством, а Бугаре вулгарношћу? Оставите онима који су васпитани да (нас?) мрзе да се служе лажима кроз бестидно лажирани појмовник.