Он је само болно нормалан, исправан на најобичнији начин на који су то били наши очеви или дедови. Ништа претенциозно. Нема великих речи, само исправних гестова
Академик Радомир Н. Саичић (Фото: Снимак екрана)
Пре неког времена сам о догађајима у Србији написала да су они наш покушај да васкрснемо сопственог гуслара.
Моња Јовић: Све морамо измислити испочетка – васкрснути свог гуслара
А онда је ту од почетка и моје осећање да су у добу у ком технологија разара заједницу српски дигитални урођеници изашли на улице да креирају заједницу. Тако да за мене протести нису само били питање промене система – већ питање да ли генерација наше деце због капацитета који су показали за стварање реалне заједнице, због вештина које су у том процесу стекли – постаје спремнија за радикалну, нимало нежну промену света, која нам се свакако свима спрема, јер живимо усред технолошке револуције која је највећи дисруптор од када технолошки иновирамо било шта.
Моња Јовић: Искуство са наших улица неће променити свет, али је променило нас и нашу децу
Слушати овог човека (академика Радомира Саичића у емисији ОКО РТС-а – прим. СтСт) након звериња које слушамо годинама у овим студијима готово је надреално искуство. А он је само болно нормалан, исправан на најобичнији начин на који су то били наши очеви или дедови, људи који нису врљаво укуцавали ексере, који су пазили шта саде до темеља, водили рачуна да почисте до улице, да се јаве комшији, да се обуку пристојно кад иду на место на ком се од њих то очекује, да дочекају госта са поштовањем, да понесу, неком од њих слабијем, проклети цегер на путу из продавнице. Ништа претенциозно. Нема великих речи, само исправних гестова. Годинама те и такве људе ово друштво мудросера и лелемуда активно потцењује. Али, све има свој рок трајања – па и то.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Не знам зашто сви говоре да је Горислав био безобразан. Постављао је питања која се постављају кандидатима у предизборној кампањи, а ако неко хоће да његовог кандидата тетоше само зато што је његов, онда не може да тврди како жели професионално новинарство. И питања која му је постављао занимају и мене, нарочито она везана за „пленуме“ јер не могу да верујем да би Саичић заиста подржавао анархистички модел организације.
На тему пленума – немање појма новосрбља фасцинантно је. Није слагао ЈБТ: Срби за 50 година неће знати ко су, а за 100 неће ни постојати.
Пленум је старосрбска реч, полнина, данас у Цркви терминус техникус у форми пуноћа (препознатљиво у римској варијанти: Аве Марија, грације полна /gratia plena/; у дислаличних грка плерома).
Пленум је, дакле, пуноћа. И није никаква „анархистичка организација“, него традиционални србски начин постојања и облик владавине – пуноћа црквено-народног Сабора. Е сад, што данас нема црквеног елемента у једначини, народни и студентски елемент није крив, јер је високи клир отишао у неку другу пуноћу (да не кажем у три пуноће метапсихичке: властиту, клерикалну; пуноћу Светског савеза Цркава; и пуноћу конкубината са од народа отетом мафијашком државом). Али пуноћа народна тиме не гине, јер она остаје у Богу Правде.
И то што су Титини и Мошини пијони(ри) усвојили и узурпирали појам, да направе своју пуноћу-антипуноћу у Сатани – исто као што су и ustaše узеле србско име од србских усташа, славних херцеговачких устаника против турског окупатора – не значи да треба да се појма одрекнемо или да га одбацимо. Јер он је наш, а мутавим лопинама малигном мутацијом насталим из бивших Срба нећемо дати ни једно једино словце.
Осим можда srbsosjek, јер то јесте њихов оригинални допринос људској цивилизацији.
Да, да, српска патриотска десница је срећна да се Студентска листа отарасила оног Ломпара и добила неког ко може, цитирам: „да понесе, неком … слабијем, проклети цегер на путу из продавнице“.
Благо нама.
Звериње.
Многи ће се горко зажалити што су подржали „студенте“. Ево јутрос нико други до Наташа Кандић се огласила на твитеру како стоји уз студенте. А зашто и неби кад су на њиховој листи нво активисти и малограЏанери…
E moj Evsevije naivni, ne znaš ti političku teoriju a ni istoriju. Narodni zborovi kao oblik spontane običajne demokratije veze nemaju sa plenumima koji su organizovani po anarhosindikalističkim principima. Pogledaj strukturu, organizaciju, komunikaciju, simboliku, uporedi, pa reci. Informiši se o delovanju ASI na fakultetima, naročito Filozofskom i FLU, koje traje više od 15 godina. O tome je reč, ne o samom terminu i njegovoj etimologiji.
Не, реч је о оригиналном логосу, смислу, појму – који је истовремено наш и Богомдан. И не, није у питању демократски модел, него теократски – где је народни пленум, пуноћа сабрана, мандатар Божје сведржитељске Власти.
Ђаво је мајмун Бога: нема ништа своје (осим зле воље), него само злоупотребљава логосе Божје творевине и домостроја. И он управо жели и настоји да ми одбацимо Божје логосе, било у детаљу било у целини, како би тиме показао да је Божја творевина неадекватна, несавршена, непотребна.
Хоћемо ли одбацити крст зато што га сатанисти наопако окрећу у својим мисама?
Аналогно, нећемо одбацити Пленум зато што га анархосиндикалисти обрћу у перверзију по својој обрнутој памети.
Него ћемо разликовати и расуђивати – јер је расуђивање највећа добродетељ, круна врлина, без које су све друге мањкаве, или чак штетне. Чега си и ти илустративни пример, мој Мириборе врли, поучавајући нас из свог грандиозног знања и искуства да са прљавом водом бацимо и бебу.
И у том расуђивању поправљаћемо покварено, наравно, јер тако се једино савладава и побеђује ентропија.
неки патријота
…
Цинични злуради безимени у „родољуба“ прерушени бот је овде поставио коментар и подсетио нас да се запитамо где је и ко заправо представља „српску патриотску десницу“? Тешко је дати одговор на ово питање, зато режимски ботови кидишу, ускачу и користе и ту од копита њихових тројанских коња погажену конструкцију за напад на СЛ.
Ботови-наказне-„патриоте“ из испражњене, непостојеће канцеларије „српске патриотске деснице“ се наравно не питају зашто се Кинези уписују у катастар источне Србије (да не помињемо Косово овог пута), или зашто је режим угасио српску индустрију, или како да сачувамо националне паркове, шуме и њиве које су дате у залог за задуживање код страних поверилаца за бесмислене непрофитне пројекте, намерно надуване, како би огромне паре завршиле у приватним џеповима.
Маскирани бот је у име „српске патриотске деснице“ забринут због нечег другог. Згрожен је изјавом академика, цитирам: „да понесе, неком … слабијем, проклети цегер на путу из продавнице“.
Овај *****коментар осликава свеукупну трагичну, апсурдну, изопачену српску политичку сцену, али не због ботчина који ће бити награђени за овакав труд, већ за публику којој се коментар допада и који га одобравају.
Благо нама.
Да само подсетим ентузијастичке СЛ поклонике и букаче (лепше је то рећи него ботови), да им се однедавно придружила, и са њима у исти строј стала Natašа Kandić (!). Оним скромније интелигенције, који још нису скапирали СЛ превару, барем сада би требало да је јасно о каквом се „избору“ за власт у Србији овде ради. Али не, PhD умишљеност је препрека чак и за елементарно расуђивање ван лабораторијских услова, а слично је и са сваком другом умишљеношћу о сопственој „телегенцији“ – па само лармају и никако да скапирају да су прогутали удицу. Срећом, ево иде изборна тишина, па да се од ваше халабуке и олајавња мало одморимо, а покушајте и ви од себе самих…