Сматрамо недопустивим да конфузне а гласне оптужбе на рачун „опаких и опасних идеја у Цркви“ понављају у континуитету, и да се оне везују за вријеме литија у Црној Гори 2020.

Митрополија црногорско приморска (Извор: ИН4С)

Александар Вучић: Српска црква је иста у Мркоњићу, Пироту, Сиднеју и Франкфурту

Председник Србије поручио да су мир, стабилност и јединство око виталних националних интереса најважнији за опстанак српског народа. Оценио је да је „полицентрично српство” покушај супротстављања Подгорице, Бањалуке, Требиња и Новог Сада Београду, захвалио руководству Републике Српске на доследној подршци Србији и критиковао одлазак представника Црне Горе на обележавање „Олује” у Хрватској

МРКОЊИЋ ГРАД – Председник Србије Александар Вучић поручио је вечерас да су за Србију и српски народ у овом тренутку најважнији очување мира и стабилности, економско и војно снажење земље, као и дисциплиновано поштовање минималних националних циљева и интереса, упозоривши да Србија више нема право да дозволи нове погроме, геноциде и злочине над својим народом.

Обраћајући се на централном комеморативном скупу у Мркоњић Граду поводом Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској војној акцији „Олуја”, Вучић је истакао да Србија напредује брже од других земаља у региону и да управо зато мора да сачува мир.

(…)

Председник Србије захвалио је Српској православној цркви на очувању јединства, упозоривши да су се и унутар црквених и националних кругова појављивале идеје које би, према његовој оцени, водиле растакању српског духовног и националног простора.

Александар Вучић (Фото: Танјуг/СРНА/Немања Вукојевић)

„Захвалан сам Српској православној цркви што чува нашу цркву, јер је није лако сачувати. И у цркви смо имали идеје које су опаке и опасне. Реч је о такозваним полицентричним идејама, о федерализовању и конфедерализовању наше цркве, а сада у последње време чујете, гле чуда, и од истакнутих српских националиста идеје о полицентричном српству. То је смрт српског народа, то је смрт српске цркве”, рекао је Вучић.

Говорећи о покушајима стварања посебне православне цркве у Црној Гори, навео је да су српске владике и патријарх Иринеј на време препознали намеру која је стајала иза таквих иницијатива.

„Да су у томе успели, никада нам више Српска црква не би била оно што је данас и оно што ће увек бити. Српска црква је иста овде у Мркоњићу, иста у Пироту, иста у Сиднеју, иста у Скопљу, иста у Франкфурту, Мелбурну и на сваком другом месту на свету”, нагласио је Вучић.

Срби, како је рекао, морају јасно да одреде своје виталне националне интересе и да не прихватају оправдања оних који своје поступке објашњавају наводном специфичношћу локалних интереса.

„Немојте да неко налази Лајбницов ’довољан разлог’ и оправдање за своје антисрпско понашање тако што ће да вам каже ону чувену реченицу коју сте безброј пута чули: ’Наши интереси су специфични’. Ма немој, баш су твоји интереси специфични. Ти си важнији и од Београда и од Бањалуке, па су твоји интереси специфични”, рекао је Вучић.

Према његовој оцени, против виталних српских интереса делују две групе. Прву, како је навео, чине они који отворено наступају против свега што је српско и који су у Србији против Републике Српске, а у Републици Српској против Србије.

„Таквих имате око 20 одсто. Али они су свима нама јасни. Увек су радили за неког другог, никада нису волели српски народ и све смо то разумели”, рекао је Вучић.

Другу групу оценио је као знатно опаснију, јер, како је рекао, наступа са лажних патриотских позиција и промовише идеју „полицентричног српства”.

Објаснио је да та идеја у пракси значи супротстављање Подгорице Београду и Бањалуци, Требиња Бањалуци и Београду, као и Новог Сада Београду.

„То вам је полицентрично српство. То је растакање и разарање и Србије и Републике Српске. Нећемо вам дати тај полицентризам, како год да га правите и како год да га називате. Својом снагом ћемо да победимо те опаке и опасне идеје са којима се појављујете”, поручио је Вучић.

Према његовим речима, иза таквих идеја често стоје „салонски националисти” који се представљају као заштитници народа, иако народ не поштују.

(…)

Говорећи о односима са Подгорицом, Вучић је критиковао одлуке црногорских власти, наводећи да су у тој земљи више пута усвајане декларације и резолуције којима је, према његовим речима, српски народ означаван као геноцидан, док представници Црне Горе учествују у хрватском обележавању „Олује”.

„Молио сам их: ’Не морате да идете на обележавање Олује са Хрватима, не морате да славите. Бар покажите да поштујете наше српске жртве.’ Кажу: ’Да, да, водићемо рачуна о томе.’ И ево како воде рачуна”, рекао је Вучић.

(…)

Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари

(Полтика, 4. 8. 2026)

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Поводом низа изјава које је предсједник Србије господин Александар Вучић дао у јавности у посљедњих неколико дана, а у којима се у више наврата помиње Српска православна Црква у Црној Гори, литије 2020. године и томе слично, уз разумијевање његове критике забрињавајућег и срамотног одсуства саосјећања показаног од стране Министарства вањских послова Црне Горе према страдању српског народа у акцији „Олуја“ слањем представника наше земље на „прославу“ обиљежавања годишњице тог етничког чишћења, осјећамо пастирску обавезу да реагујемо на нека политичка тумачења црквених тема, остављајући оне политичке и идеолошке теме политичарима и идеолозима.

Велика је штета по црквено и народно јединство, са позиције предсједника Србије махати врло неодређеним критикама на рачун Цркве, помињући, у истом даху и у готово истој реченици да смо „у Цркви имали идеје које су опаке и опасне“ па на то додавати како су „неки“ покушали „да праве Православну Цркву у Црној Гори“, а да су те неке „патријарх Иринеј и владике“ осујетили тако што су „на вријеме осјетили о чему се ради“! Ако овоме додамо и Вучићеву изјаву како су „литије у ЦГ почеле када су хтјели православну цркву у ЦГ, само да избришу оно – српска“, онда нам се чини да улазимо у зону бескорисних и штетних нејасноћа, које би се могле толерисати неком са мање одговорности и значаја у јавности, али не и предсједнику Србије.

Уз наше најбоље жеље и молитве Богу да политички лидери Србије врше свој посао на напредак те државе и њених грађана, и да, колико је то у њиховој моћи, буду од помоћи и подршке свим Србима, ма гдје да живе и раде, морамо подсјетити да немамо позитивно искуство са политичким усмјеравањима и тумачењима црквених дјелатности. Нити је то посао који политичарима припада, нити њихово непозвано мијешање у црквене ствари доноси добро држави и Цркви. У том смислу, сматрамо недопустивим да се ове конфузне а ипак гласне оптужбе на рачун „опаких и опасних идеја у Цркви“ понављају у континуитету, и врло нездравим да се оне, по неком правилу, везују за вријеме литија у Црној Гори 2020. године, па и да се неким алузијама, недовршено и нетачно, усмјеравају ка „некима“ који су „покушали“ да праве „нешто“ са Црквом у Црној Гори.

Литија на Жабљаку, пред Божић 2020. године

Истине ради, подсјећамо г. Вучића и ширу јавност, да су управо вјерници СПЦ у Црној Гори, односно њене четири епархије, архијереји, свештенство, монаштво и вјерни народ (сви они као грађани Црне Горе или њихови представници и молитвеници пред Богом), уз моралну и духовну помоћ свештеника и вјерника наше помјесне Цркве свуда у свијету – одбранили Цркву од напада тадашњег црногорског политичког врха на црквену имовину и црквени интегритет. Бранећи црквено име, идентитет и имовину, они су самим тим одбранили и јединство СПЦ. И то баш онако како је требало: на појаву која се обрушила на грађанска и вјерска права народа и свештенства, одговорено је истовремено и грађански и духовно. Нијесмо допустили ни тада да политичари воде главну ријеч, па су вјерујући људи међу политичарима то исправно разумјели, а било је и оних којима то није било право. Цијенимо, да је било по жељама и намјерама ових других, снага црквеног отпора антицрквеној политици Мила Ђукановића не би била толика колика је, уз Божију помоћ, била, нити би имала душу црквеног покрета коју је народ масовно препознао и подржао.

Дакле, „неки“ који су у Црној Гори радили против јединства Цркве, боље рећи – који су имали такве намјере и идеје, јесу само и једино представници ондашњег политичког руководства Црне Горе, који су у ту сврху донијели онај непримјерени и антицивилизацијски закон, пред крај 2019. године. Треба рећи да их је у овим најновијим Вучићевим изјавама тешко препознати, и да је вјерни народ са свештенством, у најмању руку, збуњен оваквим ретроактивним тумачењима разлога покретања литија 2020. године. Ти „неки“ не могу, ни у најнеспретнијим вербалним алузијама, имати везе са врхом СПЦ у Црној Гори, како су то својевремено поједини београдски таблоиди приписивали блаженопочившем митрополиту Амфилохију, а за шта се надамо да нијесу биле говорничке намјере предсједника Вучића. Међутим, ми управо реагујемо зато што изјаве г. Вучића очигледно врве од нејасноћа. А ако уважени предсједник Србије, неким случајем, пермутује ондашње синхронизовано дјеловање и рад архијереја, свештенства и вјерног народа у Црној Гори са непостојећим црквеним сепаратизмом, подсјећамо га да се ради о дјелатности која је, у организационом и дјелатном смислу, одлучујуће допринијела успјешном вођењу и окончању молитвеног и протестног литијског подвига грађана Црне Горе. Овај и овакав подвиг је управо и допринио измјени накарадног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и потписивању Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне Цркве.

Војин Грубач: Ако патријарх Порфирије настави овакву политику неће му остати ни десет одсто вјерника Црне Горе и Херцеговине

Ништа од овога није написано из разлога да предсједнику Србије отежавамо политички рад, а још мање да му се правдамо. Јер, нити једно нити друго не би било у складу са достојанством Српске православне Цркве, за чије се јединство и славу свесрдно жртвовало свештенство и вјерни народ Црне Горе кроз сву историју, а нарочито посљедњих деценија.

Из Митрополије црногорско-приморске

Наслов и опрема: Стање ствари

(Митрополија црногорско-приморска, 5. 8. 2026)

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Вучић, Митрополија црногорско-приморска, СПЦ у ЦГ, Црна Гора