Решењем да Студентска листа стварно буде студентска многима би лакнуло. Понајпре студентима јер би они коначно у правом смислу узели ствари у своје руке
Већ неко време сам о Студентској листи размишљао на сличан начин као и професор др Јован Антовић и господин Александар Лазић, а сада дефинитивно мислим да је то најбоље решење. Студентску листу за предстојеће парламентарне изборе требало би да чине само студенти међу које, наравно, спадају и они са редовних мастер и докторских студија. То би требало да буду најбољи представници са свих факултета државних универзитета, које би изабрали пленуми на начин како су то радили и до сада. Око тога ће се они лако сами договорити, а већ су показали да су дорасли принципима демократског дијалога и одлучивања. Сигурно одлично знају ко би од њих могао да их представља на најбољи могући начин. Званичну Студентску листу требало би да објаве тек када се распишу избори.
Будући посланици и носиоци законодавне власти са Студентске листе требало би да за своје менторе или саветнике (формалне и неформалне) сами изаберу храбре, искусне, остварене и некомпромитоване стручњаке из различитих области, у које имају поверења. Они би им помагали у дефинисању програма и изборној кампањи у којој би и сами активно учествовали. Из њихових редова би се бирали будући носиоци највиших државних функција у извршној и судској власти (председник Републике, премијер, министри у Влади, директори агенција, судије, тужиоци и други) који би на ефикасан начин за највише годину дана ресетовали систем и припремили услове за поштене изборе.
Као носиоце Студентске листе треба кандидовати будућег председника и потпредседнике Народне скупштине и председника посланичког клуба, који ће те функције свакако и обављати ако мисија Студентске листе буде успешна. То би требало да буду некомпромитовани, способни, храбри и елоквентни млади људи који ће моћи да изнесу терет кампање заједно са осталима са листе. Одмах морам да кажем да уопште не сумњам да ће они то бити у стању, имајући у виду какви су до сада били наступи студената у јавности.
Замислите каква ће то бити дискусија у Народној скупштини ако су са једне стране студенти – народни посланици без политичке предисторије али са огромним искуством које су стекли у последњих годину и по дана борбе за истину и правду и поштовање Устава и закона као врхунске вредности – а са друге дириговани страначки послушници који гласају на дугме. Са једне стране ће бити младост која је спремна да се бори за своју будућност и спасавање Србије из канџи корумпираног криминалног режима, а са друге стране они којима су личност великог вође, насиље, лажи, манипулације и купљене дипломе врхунске вредности.
Професор Антовић и господин Лазић нису се у свом предлогу посебно освртали на улогу опозиционих партија. Њиховим представницима није место на Студентској листи, али овај крупан подухват промене система не може се успешно реализовати без активног учешћа пре свега оних партија које су сада заступљене у Народној скупштини. Дакле, мислим да Студентска листа треба да буде доследна у отклону од политичких партија јер се показало да би свако приближавање само уносило раздор.
Из текста Ј. Антовића и А. Лазића
Наравно, најбоље би било да се сви политички актери окупе у једној колони уз потпуну подршку Студентској листи као што то чини Демократска странка, Покрет Крени – промени и Српски покрет Двери, поједини посланици и бројне јавне личности, али пошто то очигледно није могуће, остале парламентарне странке требале би да настоје да се окупе у једну или две колоне (прозападна и национална) са заједничким циљем – промена система. Нека најпре у међусобној комуникацији на делу покажу спремност за дијалог и сарадњу. Ако у томе не успеју и не заслужују нову шансу.
Комуникација Студентске листе и опозиционих странака после расписивања избора се подразумева и требало би да буде заснована на принципима ненападања, сарадње у реализацији изборног процеса и настојању да се обухвати што шири круг опозиционих гласача у циљу промене власти СНС коалиције.
Страх опозиционих парламентарних странака у првом реду, али и оних ванпарламентарних, да би подршком Студентској листи и неизласком на предстојеће изборе са својом листом нестале са политичке сцене, потпуно је оправдан и разумљив. Због тога би и требало да се фокусирају на међусобну сарадњу и окупљање како би преживеле на политичкој сцени и створиле основу за наредне политичке утакмице. Главни разлог за такав став парламентарних странака јесте, не треба то крити, новац који за свој рад добијају из буџета. Та средства им омогућавају редовно функционисање и нерадо би се тога одрекли.
Међутим, опозиционе партије које пружају безрезервну подршку Студентској листи заслужују посебну пажњи и признање за жртву коју подносе. Требало би због тога разрадити модел како би им се помогло да „преживе” и наставе нормално функционисање после парламентарних избора. Њиховим садашњим народним посланицима свакако не би могле да се обезбеде личне принадлежности јер неће бити и у будућем парламентарном сазиву и они би требало да се врате свом редовном позиву, али можда би се могао наћи начин да се обезбеде средства за рад политичких странака тако што би им припао део средстава посланичког клуба Студентске листе у будућем сазиву Народне скупштине, пропорционалан броју народних посланика у садашњем сазиву.
Наравно, одмах се поставља питање како би се то реализовало у постојећим оквирима изборног законодавства? Одговор како се тај однос може уредити треба да дају они који би у будућности требали да решавају много сложеније једначине у управљању државом. Решења увек има. Уосталом, ускоро мора доћи и до регулисања формалног статуса Студентске листе који би требао да буде основ за учешће на изборима. Ту се можда негде и крије кључ за решење овог проблема. Не бих даље разрађивао ово питање као ни детаље програма који су понудили професор Антовић и господин Лазић, са којим се у принципу слажем.
Решењем ДА СТУДЕНТСКА ЛИСТА СТВАРНО БУДЕ СТУДЕНТСКА многима би лакнуло. Понајпре студентима јер би они коначно у правом смислу узели ствари у своје руке. Растеретили би се арбитрирања и ветирања јер су се сигурно већ суочили са свим проблемима које тај сложени процес носи. Грађанима који их подржавају не морају да објашњавају да такозвана студентска листа на којој нису студенти у ствари јесте студентска листа. Та конфузија би једноставно била разрешена овим јединственим решењем. У чуду би се нашли разни аналитичари, лобисти, интересне групе, бројни домаћи и стани службеници и разни други недобронамерни фактори који су до сада само уносили смутњу и поделе. Сав њихов вишемесечни труд пао би у воду и све би се умногоме избистрило што би свакако повећало поверење у Студентску листу и излазност гласача на предстојећим изборима.
Они који су до сада подржавали студенте то ће још одлучније радити и убудуће, растерећени пребројавања крвних зрнаца и политичке прошлости кандидата за народне посланике јер то су пре свега наша деца којима је Србија на срцу, а не некакви фашисти, усташе блокадери и страни плаћеници. У њихове патриотске намере не треба сумњати. Уосталом, својим делима су га доказали и због тога им народ верује. Народ, који се ослободио страха, неће више имати стрепњу да ће му се разним смицалицама за народне посланике увалити смутљивци који ће као, и много пута до сада, изневерити њихову вољу.
И на крају, као што рекоше професор Антовић и господин Лазић, једино Студентска листа, састављена искључиво од студената, може да уједини Србију и победи режим.
СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!
Прилог је објављен као коментар на Стању ствари
Categories: Гостинска соба
Ајде, нека буде, шта смо све прогутали од деведесете, кусаћемо и ово, али сада су на реду студенти, они морају што хитније, у духу мога претходног текста( који је за дивно чудо добио више негативних него позитивних оцена) ОДМАХ да се огласе и изјасне, јер је нама, народу који их подржава, доста мистификација, тајновитости, илегале, мангуплука, дакле, за почетак, хоћемо јавно политичко понашање и политичко деловање .
Предлажем Руској федерацији да се повуче из Савета безбедности где влада компликована процедура ветирања, и да се уместо тога фокусира на пленарне седнице у Уједињеним нацијама под професорском, пардон, америчком контролом. Шта човек све неће прочитати, општа трка са режимским ботовима у идејама.
POLITIKA 01.juni. Istražujemo: prvih deset kandidata sa studentske liste palo u poslednjem ispitnom roku.
INFORMER 06. juni. Policija u stanu roditelja blokadera i propalog studenta Petra Petrovića pronašla MARIHUANU. Pogledajte na šta liči NJEGOVA SOBA.
ALO 09 juni. . Odlučnom akcijom pripadnika MUP-a predsednički kandidat Laza Ristovski spašen iz kandži blokadera. Njegova prva izjava: Za sve su krivi holivudski filmovi. NE DAMO SRBIJU NARKOMANIMA!
Итд. Зато и дрхте и пред Ђоковићем и пред неким непознатим официром ветераном као кандидатом. Вероватно и пред неколицином часних професора.
Идемо, сви руке горе:
Шта желе студенти:
„Plan bez zemlje“
Kažu studenti nemaju plan.
Ozbiljna optužba. Teška. Gotovo državotvorna.
Ali dozvolite jedno pitanje — mirno, jednostavno, seljačko pitanje, kako i priliči zemlji koja još pamti plug i brazdu:
Ako zapustite njivu,
ako je prepustite korovu,
ako dozvolite da zaraste, osiromaši i postane tvrda kao kamen —
da li je tada najvažnije da crtamo raspored budućih voćnjaka?
Ili je najpre potrebno očistiti korov?
Kažete: „Gde vam je program?“
Program je, poštovana gospodo, da se zemlja vrati zemlji.
Da država ponovo liči na državu.
Da zakon važi i za one koji ga pišu.
Vi tražite plan sadnje dok držite motiku zabijenu u leđa onima koji pokušavaju da očiste njivu.
Vi tražite projekcije dok iza svake svoje projekcije već planirate sledeći tender bez pitanja.
Sledeću parcelu bez vlasnika.
Sledeći račun bez pokrića.
Vi tražite strategiju od dece
dok se ponašate kao naslednici plenidbe.
Kažete: „Gde vam je program?“
Program je da prestane strah.
Program je da prestane ćutanje.
Program je da prestane trgovina budućnošću kao da je roba na akciji pred izbore.
Jer znate — zanimljivo je to —
narod koji čisti korov već zna šta želi da zasadi.
Ne traži dozvolu od korova.
On ga uklanja.
A kada zemlja ponovo postane plodna,
tada će planovi nicati sami —
kao pšenica posle kiše.
Do tada, ne pitajte za planove.
Odgovorite prvo:
zašto vam smeta čišćenje?
@студенти. сад!
Редко врстан и честит коментар. Сељачки бистар. Оштроумност и словесност самониклог, Богобојажљивог Геџе! Неишчезло, закоровљено радовање моје…
@ Studenti sad, to omladino slavnih predaka.
Човек учи док је жив. Тако сам много новог сазнала од коментара студенти.сад! Прво ме назив коментара на нешто подсетио…ах, да! То је актуелни Европа сад – монтенигерски пројекат неоригиналног наслова, преузет од давног словеначког Evropa zdaj. Лепо, оба пројекта, оба волунтаристичка, била су успешна. Зашто, друго је питање. Можда буде и студенти.сад!
Сазнала сам да се ето њива обрасла коровом који се добро запатио може чистити без плана. Видиш коров, узмеш мотику нпр., и удри. Папрат ћеш можда и уклонити (само први пут), али коров хоће и да у дрво израсте, купине, трње, коприве… нема везе, тучеш и даље мотиком. Трошиш енергију, липсаваш, иде и време. Коров се не да.
Одрасла сам на селу господо и добро знам да сељак домаћин ни кромпир није окопавао без плана, ни краве терао на пашу кад му падне на памет, правио је план кад ће њиву да ђубри…И план како, кад и с ким да очисти земљу запарложену, ако такве има.
Данас је друго време и може се одмах кренути багерима. Ко их има или има да плати. Дакле и за багер треба план.
И даље не верујем шта читам…
Ово се не може схватити другачије него као тешка подметачина. Дакле, зај…ија није! Са овим се није играти.
Упорно инсистирање да се власт препусти жутокљуној дечурлији без икаквог искуства, реда и система, елем, само да би склонили Вучића, је подла анархистичка подметачина да би евроатлантистичке хијене које су направиле обруч око студената потом превеслали – не само студенте него и све наивне и неопредељене гласаче којима је пун кантар Вучића и приграбили власт за себе. Класичан пример како се продаје рог за свећу.
Аргументи које износе поборници ове идеје су толико шупљи да је смешно и понижавајуће о томе расправљати. Те студенти би требали кад освоје власт да ураде ово, те они би требали оно, те ови да се одрекну власти, они да раде свој посао…. Сачувај нас Боже!
Имате ли ви, господо, неку идеју како да се истинске, национално оријентисане патриотске снаге окупе око идеје националног препорода, очувања идентитета, очувања КиМ и РС, прекида срљања у чланство у ЕУ, заустављање катастрофалних последица распродаје земље, рудника, воде и ваздуха, заустављање суноврата просветног система, система васпитања, натурања туђег накарадног и изопаченог морала, туђег језика, културе, историје… једном речју: како се отарасити окупације и окупатора? Може ли се све то формулисати у неколико препознатљивих реченица, може ли се наћи личност која персонификује ове политичке идеје? Умеју ли то студенти да кажу? Кажите нам ви шта студенти нуде од овога и шта са сигурношћу можемо очекивати да ће учинити ако освоје власт? Постоје ли било какве гаранције?
Е сад одговорите да од Вучића нема горег, и да је циљ свих циљева само њега склонити, па да вас частим!
Баците поглед мало „иза брда“, прочитајте понешто од онога што пишу N1 и Nova. Нудите ли нам, рецимо, будуће „тумачење“ историје попут тих опскурних усташко-коминтерновских пропагандних гласила која форсирају истину о Јасеновцу попут „највећег“ хрватског „стручњака за логоре у Хрватској“? А ко ће нам било какву гаранцију дати да овога са студентима на власти неће бити?
„из њихових редова би се бирали будући носиоци највиших државних функција у извршној и судској власти (председник Републике, премијер, министри у Влади, директори агенција, судије, тужиоци и други“ – председник се бира на непосредним изборима у петогодишњим циклусима (да се не би поклапали са четворогодишњим циклусима избора састава парламента односно владе), дакле не може га изабрати парламентарна листа. Идеја да се из редова једне листе бирају судије и тужиоци у свету реалне политике значи укидање аутономије треће гране власти, што се и сад дешава. Било би добро да се људи упуте у основе функционисања политичког система пре него што крену с предлозима. То што је Вучић тај систем тако спутао да се правила крше није оправдање ако хоћемо да институције раде свој посао. Коначно, што се странака тиче, представници студената досад су показали да им није жеља да странке као странке уопште опстану.
Славољуб М. Марковић
Најпре сам дужан захвалност господину Лазићу што је мој коментар издвојио као посебну тему. Нисам то очекивао и немам искуства на том терену, али шта је ту је. Дужан сам да одговорим на питања и коментаре. Волео бих да су потписани пуним именом и презименом. А не на овај начин, част изузецима. Истина, тиме се не крше правила али дискусија учесника који се не крију иза псеудонима одвија се са вишим степеном одговорности и добија на озбиљности. Мислио сам најпре да и не одговарам на коментаре непотписане именом и презименом, али направићу изузетак пошто се држе теме, а неки од њих врло избиљни и заслужују одговор.
Дужан сам и мало извињење господи Антовићу и Лазићу за непрецизност у вези њиховог осврта према политичким партијама. Мислио сам да нагласим да то нису детаљније разрађивали, али сасвим је довољно и оно што су рекли. Следе и одговори.
@Пера Писар
Није суштинско питање на које сам се осврнуо у коментару изборр будућих носилаца највиших државних функција и осталих органа власти. Суштина је да Студентска листа буде студентска, односно да буде састављена од студената. Отуда су се у коментару поткрале и неке непрецизности. Па да их појасним уз извињење читаоцима.
Наравно да се председник бира на непосредним изборима али кандидата ће изабрати и подржати студенти, свакако не са парламентарне листе али сигурно из круга људи који подржавају студентски покрет.
Што се судија и тужилаца тиче непрецизност је мало већа. Нисам мислио да би требала да се нарушава аутономија треће гране власти, али исто тако треба имати у виду и значајну улогу Народне скупштине која између осталог бира пет чланова Уставног суда, четири члана Високог савета тужилаштва, одлучује о предлогу за избор и престанак функције Врховног јавног тужиоца, новоизабране судије полажу заклетву у Скупштини Србије и да на идемо дубље у ту проблематику.
Не сумњам да ће студенти са својим стручним тимовима за различите области умети да нађу адекватна решења у складу са Уставом и законима и да ће се доследно придржавати идеје и једног од захтева са почетка студентских протест, да се државним институцијама врати углед и да раде свој посао у интересу грађана Србије.