У Српском културном центру „Спона“ у Скопљу одржана предавања Јасмине С. Ћирић: Незаборав за древне светиње Немањића у С. Македонији

Предавања професорке Ћирић осветљавају културно-историјски значај средњовековних задужбина Немањића у овом делу Балкана

Фото: СПОНА

Плодна сарадња Српског културно-информативног центра „Спона“ у Скопљу и др Јасмине С. Ћирић, доцента Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, још једном је резултирала изузетно посећеним предавањима у Северној Македонији.

И овај пут су важна и добро организована, а осветљавају културно-историјски значај средњовековних задужбина Немањића у овом делу Балкана.

Фото: Дом културе Ђевђелија

Ћирићева је предавања одржала у Скопљу, Куманову, Ђевђелији и Јосифову код Валандова на крајњем југу Северне Македоније. У Дому културе у Ђевђелији, као и у просторијама Центра „Спона“ у Куманову, пак, врло је пријемчиво и надахнуто говорила о средњовековним задужбинама Светог краља Милутина у Србији и Македонији, с посебним освртом на петокуполност градитељских подухвата на црквама Богородице Љевишке у Призрену, Светога Ђорђа у Старом Нагоричану, Грачанице…, јер та петокуполност представља репрезентативну формулу краљевске архитектуре.

Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину

Сликовито је објаснила да се задужбине краља Милутина у Македонији истичу као пример архитектонске иновације у складу са династичком идеологијом и амбицијама краља који је најдуже владао међу Немањићима. Указала је на преузимање Милутиновог архитектонског модела у доба цара Душана, превасходно у манастиру Матеич, на обронцима Скопске црне горе.

На врло посећеном предавању у просторијама Центра „Спона“ у Скопљу, Ћирићева је говорила о задужбини властелинке Данице – Цркви Светога Николе у Љуботену, подигнутој 1336/1337. подно Скопске црне горе, јединственом споју архитектуре, светлости и симболичког представљања власти.

Јасмина С. Ћирић: Црква Светог Николе у Љуботену код Скопља

– Црква Светог Николе у Љуботену једна је од тих репрезентативних задужбина која осим одређених записа и натписа у ентеријеру крије и једну врло интересантну историјску епизоду која најнепосредније сведочи не само о животу властеле већ и о сменама на српском престолу. У овом случају реч је о смени Светог краља Стефана Дечанског и краља, потом цара Душана – објаснила је Ћирићева.

Полазећи од задужбине властелинке Данице и монограма Дмитра уклесаног у надвратнику западног портала, храм се тумачи као простор личног завета и спасења, али истовремено и као пажљиво конструисана визуелна порука о божанском легитимитету власти…

Са основцима у Јосифову

Фото: СПОНА

Доцент др Јасмина С. Ћирић најпре је одржала предавање „Упознајмо Немањиће“ основцима деветолетке „Страшо Пинџур“ у Јосифову, који похађају факултативну наставу изборног предмета језик и култура Срба. Предавању организованом у Скопљу присуствовали су и представници Амбасаде Србије у Северној Македонији, мештани Љуботена, историчари уметности…

Младен Станчић

(Вечерње новости, 1. 4. 2026)

Прочитајте још



Categories: Гостинска соба

Tags: , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading