Саговорници су једнодушно закључили да су црквено јединство и саборност осведочени и потврђени у међусобној љубави, поштовању и братском односу СПЦ и МПЦ–ОА

Патријарх Порфирије и потпредседник Владе Северне Македоније Иван Стоилковић (Фото: СПЦ)
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је разговарао јуче у Патријаршијском двору у Београду са г. Иваном Стоилковићем, потпредседником Владе Републике Северне Македоније.
Том приликом, г. Стоилковић је, у име српске заједнице у Северној Македонији, уручио Његовој Светости Светосавску повељу као највише признање које та заједница додељује поводом празника Савиндана.
Душан Илић: Да ли је Македонија била део Српске цркве пре 1920?
– Овим чином Срби из Северне Македоније изражавају изузетно поштовање и дубоку захвалност Патријарху Порфирију за све оно што чини на добробит српском православном народу, а посебно оном који живи у Северној Македонији – поручио је г. Стоилковић.
Потпредседник Владе Републике Северне Македоније је нагласио да Српска Црква кроз векове представља стожер духовног, културног и националног идентитета свих Срба.
Саговорници су једнодушно закључили да су црквено јединство и саборност, као заједничка тежња, на најбољи начин осведочени и потврђени у међусобној љубави, поштовању и братском односу Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије, као и да Светосавље остаје сигуран путоказ и духовни оријентир у савременим изазовима.
Евсевије Петровић: Небеској Србији не треба Космет кад Маћедоније нема
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук налог патријарха Порфирија)
Categories: Гостинска соба
Ви мора да се шалите….
И то грубо….
Не верујем. Неотесана, необрадвана лаж. Подмукло и подло. Вредно анатеме…
Са обешчашћеним, осрамоћеним и уплашеним човеком, може се скоро све чинити.
Као што примећујете, они сами себи деле награде.
Да ли вам је сада јасно?
Онај који бира музиканте, бира песме и дели им награде.
ПОНИЖЕЊЕ
Награде, посебно националне, од великог су значаја за понижавање и омаловажавање припадника народа. Јер, прави показатељ стања државе и нације је, како се она односи према својим душманима.
Ритуал понижења је најважнији корак у процесу слома државе.
То је акција која има за циљ да јавно осрамоти народ, нацију, појединце или групе људи. Овај ритуал се изводи ради контоле; рушења достојанства, да би народ отупео, омекшао и постао понизан и послушан.
Дугорочни ефекти могу бити погубни јер доводе до поремећаја; несигурности, поимања реалности, страха, разочарења, патње, безнађа и губитка самопоштовања и уважавања сународника.
Дакле, доделе награда недостојним су од великог значаја,
са једне стране, да понизе народ и уруше његов национални идентитет, а са друге, да снажно покрију и оправдају сва злодела која су самонаграђени починили према том истом народу.
Државници, политичари, верске вође … су хасидски тарабари који понижавају, срамоте и уништавају народе и државе.
Главни задатак тарабара је, да поткопају морал и припреме погодне услове за оно што је предвиђено за тај народ, државу.
Предлажем свима да погледају руски филм Дурак (Fool) из 2014 године, у коме је до танчина осликано стање нације наком слома.
Године 1971. у Јужној Србији би 53.363 Србина и 1.593.945 остали.
Године 2021. у Јужној Србији би 23.847 Срба и 1.812.866 остали.
Година 1971-2021. у Јужној Србији је пад 55,31 одсто или 29.516 Срба и раст 13,73 одсто или 218.921 остали.
Године 2021. у Јужној Србији по расту осталих је требало да буде 60.690 Срба тако да остали су истребили 3/5 или 60,71 одсто или 36.843 Србина 1971-2021.
Прави сербоцид.`
Томошчићем ћу те, томошчићем ћеш ме.