Опкољен партизанском потером, убио се у Краљеву 20. фебруара 1946. године на очевом гробу. Тело је затим однето на градски трг, где је под Спомеником српским ратницима изложено скрнављењу и поругама
Ваздухопловни капетан Милорад Миле Васић (Лазац код Краљева, 24. децембар 1906. – погинуо 20. фебруара 1946. код Краљева). Током рата командант жичких бригада ЈВуО, са штабом у Гледићу. Највећи део његових јединица био је распоређен у селу Милочај (Извор)
„Мртви су тежи од живих!“… „Теку воде и отвориће мој гроб“…
(Из писма једног осуђеника, април 1945)
Стигох, оче, син чемеран, од Чемерна,
Котленикa, са застанком у Гледићу.
Потера је бесомучна и безмерна,
Али једном, не знам како, победићу.
Оцу, као првом лицу отаџбине,
Дођох рачун да поднесем, сваку банку.
Плаћах собом све залоге и дажбине,
Опет остах нераздужен, на растанку.
Некад летач, ражалован до дивљачи
Коју гоне заслепљени, незнавени.
Преуморног борца, оче, баш привлачи
Лог у твојој, свесрдачној васељéни…
Колт разнесе испод чела разлог крупан,
Потерама довек духом недоступан.
*
Телом ту сам, на изложби, сред пијаце,
Равнодушан на погрде и пљувачку,
На Пикавце и Пекмезе и Пајаце.
Ледан, звезду нанишаним, крајњу тачку.
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Каква тежина ЖИВОГ стиха! Отвори се памћење преко гроба – тешка вода живе песме… Изврсно, господине Хамовићу…
Ваљда је и то поезија какву заслужујемо ? Заборављен од краља и отаџбине попут јапанских војника по пацифичким острвима није се предао као сав нормалан свет. Имао сам таквог стрица . И ми и Хрвати имамо по једног таквог генерала избеглог Хашкој правди .
Treba napomenuti da su ga ubili Srbi. Da ga je izdao srpski kralj ****. I da su ga zaboravili srpspski naraštaji. Korisnije je to od stihova poezije.
Не разумем предходне коментаре, зашто је крив Краљ Петар?!
Како би сте се ви осећали да су вам Британци ко знакако претили, а Краљ тада једва двадестеогодишњак?
А честити борац капетан Васић се борио сигуран сам јуначки. Нека му Господ подари Рајска Насеља , као и нашем Краљу Мученику Петру II🙏